Premijerka Brnabić je na sednici Odbora za ustavna pitanja rekla da je Vlada Srbije 3. decembra 2020. godine usvojila inicijativu za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, navodeći da je to rezultat rada prethodne vlade koja je organizovala javnu raspravu po tom pitanju.

Brnabićeva je dodala da je javna rasprava išla u tom pravcu da pravosuđe bude nezavisno i efikasno po meri svih građana.

"Ovo ne radimo zbog evropskih integracija već zato što iskreno verujemo u reforme i promene na način da želimo da imamo i javnu upravu po meri građana, i dinamičan ekonomski rast, i rast plata i penzija, a kada je reč o vladavini prava nezavisno sudstvo, i da građani veruju da će pravda biti za sve ista", rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, Srbija je već napravila iskorake u oblasti vladavine prava, društvenog dijaloga i transparentnosti.

Premijerka je istakla da se promena radila u koordinaciji sa Venecijanskom komisijom koja je dala odobrenje na predložene amandmane Ministarstva pravde.

Premijerka je rekla da je potrebno da se postigne što je moguće širi društveni konsenzus oko ustavnih amandmana u pravosuđu i pozvala sve da učestvuju u tom procesu, jer se, kaže, Ustav tiče svih nas.

Upućivanjem predloga parlamentu vlada Srbije je praktično svoj rad završila, ali je, kako kaže premijerka ostaje na raspolaganju Skupštini Srbije.

"Na raspolaganju za sve što je dalje potrebno da uradimo u ovoj kompleksnoj proceduri, da bismo bismo postigli što je mnoguće veći društveni konsenzus oko ustavnih amandmana u pravosuđu, a što će obezbediti da su svi građani pred sudovima jednaki, ali i da pravda dolazi u razumnom roklu", rekla je Brnabić.

Brnabić je pozvala sva relevantna udruženja, organizacije civilnog društva, građane, lokalne samouprave, da učestuju u procesu, jer se Ustav, kaže, tiče svih nas. 

Dačić: Preambula o KiM se neće menjati 

Predsednik Skupštine Ivica Dačić je podvukao da se preambula o KiM neće menjati, precizirajući da se promene odnose na oblast pravosuđa, a da će predloženi amandmani Ministarstva pravde biti predmet dogovora.

On je naveo da je Evropska unija zaintresovana da Srbija promeni Ustav u oblasti pravosuđa, ali je ukazao i da su neka strukovna udruženja protiv (advokati), kao i deo opozicije koja osporava parlamentu da uopšte menja Ustav.

Dačić je naveo da je promena Ustava, odnosno čitav postupak jedan od najvažnijih nadležnosti Skupštine.

On je najavio da Odbor za ustavna pitanja čeka veliki posao s obzirom na to da treba da se obave konsultacije sa strukovnim i međunarodnim organizacijama.

Kada je reč o proceduri, Dačić kaže da Odbor za ustavna pitanja treba da utvrdi da li je Predlog za promenu Ustava podnet u propisanom obliku, da se nakon toga sazove posebna sednica koja razmatra predlog.

Promena Ustava, kaže Dačić, mora da se usvoji dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika i objasnio da poslanici mogu da se usvoje predlog ili ne usvoje, ali da tekst ovlašćenog predlagača ne može da se menja.

Ako se predlog usvoji onda se raspisuje referendum, rekao je Dačić.

Dačić je poručio da je Vlada Srbije ovlašćeni predlagač za promenu Ustava, da će Skupština biti veoma aktivan faktor, ne samo kada je reč o promenama Ustava već i po drugim pitanjima.

Ministarka predstavila predlog amandmana na Ustav

Ministarka pravde Maja Popović predstavila je najvažnija rešenja u amandmanima na Ustav Srbije koje je pripremilo Ministarstvo pravde, posle pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije i koji čine sastavni deo predloga Vlade za izmenu Ustava.

Vrhovni kasacioni sud prema predlogu amandmana, menja naziv u nekadašnji naziv - Vrhovni sud Srbije i predstavlja najviši sud u zemlji, koji će biti zadužen da obezbedi jednaku primenu prava svih sudova, putem sudske prakse.

Ovim amanamanima predviđeno je i da se promeni način izbora i sastava VSS - ubuduće će umesto 11 članova, imati 10 članova od kojih pet bira Narodna skupština nakon sprovedenog konkursa iz reda istaknutih pravnika 2/3 svih narodnih poslanika.

Pet sudija biraju njihove kolege, sudije, navela je Popović.

Amandmanima je predviđeno da se promeni sastav i način izbora Državnog veća tužilaca koji će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaca.

Ovo telo će, prema rečima Popović, činiti 10 članova od kojih četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni državni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe.

Republičko javno tužilastvo, prema predlogu, menja naziv Vrhovno državno tužilaštvo Srbije, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac Srbije. NJega na mandat od šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca posle javnog konkursa, glasovima 3/5 svih narodnih poslanika, u roku od 20 dana od dana prijema predloga.

Predviđena je stalnost sudijske funkcije od izbora do penzije, čime je ukinut takozvani "probni izbor" na mandat od tri godine za sudije i zamenike tužilaca koji se prvi put biraju.

Sudije će i zamenika će prema predlogu amandmana, ubuduće birati Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, umesto Narodne skupštine.

U cilju veće profesionalizacije sudija i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na te funkcije predviđeno je da budu birani samo ako su završili Pravosudnu akademiju, koja treba da postane ustavna kategorija.