Srpski narod na severu Kosmeta u panici je zbog vojne baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) na brdu Crnuša kod Južne Mitrovice. Prisutna je bojazan da iz te baze Albanci mogu da dejstvuju artiljerijskim oružjem, a da se nigde ne pomere.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže da incidenata neće biti u budućnosti s obzirom na politički nestabilnu situaciju, a realna je opasnost da se potencijalni incidenti neće završiti na lokalnom nivou.
Naprotiv, mogu da „zapale” ceo Balkan. Stručnjaci za bezbednost, između ostalog, poručuju da je baza KBS na brdu Crnuša deo psihološko-propagandnog rata kako bi Srbi na severu svakog dana imali osećaj da su na nišanu.
Pretnja za bezbednost
Situacija na terenu je škakljiva. Južnom Mitrovicom upravljaju Albanci, a severnom Srbi. Uzvišenje Crnuša trenutno služi za repetitore mobilne telefonije i radijski i TV signal, a rukovodstvo Južne Mitrovice ustupilo ga je snagama bezbednosti koje su u procesu transformacije u vojsku. Sa tog prostora vide se oba dela grada, srpski i albanski deo, kao na dlanu. Najava izgradnje baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na brdu Crnuša kod Južne Mitrovice nije iznenađenje za vojnopolitičkog analitičara Vladu Radulovića, koji ocenjuje da takav potez može bezbednosno da „zapali” čitav region.
– Izgradnju kasarne na brdu Crnuša apsolutno vidim kao pretnju po bezbednost Srba na teritoriji Kosova. Kosovski Albanci su na direktne ili indirektne načine to najavljivali još od decembra 2018. godine. Odlukom da se krene u proces formiranja oružanih snaga ili vojske Kosova, kako je oni u Prištini nazivaju, i odlukom da se formiraju, oni će reći, tri puka, ali suštinski reč je o tri brigade, ugrožena je regionalna bezbednost. Od te tri brigade jedna će biti skoncentrisana na severu i taktički će delovati u pravcu severa Kosova. Bilo je različitih licitacija o lokaciji baze, pa smo slušali kako će biti u Leposaviću, ali sada napokon znamo gde će kasarna većeg kapaciteta biti smeštena – poručuje Radulović.
Nema konsenzusa
On podseća da nisu Srbi imali „žutu kuću” i vadili organe Albanaca da bi ih prodavali po svetu, nisu proterali Albance sa KiM, niti organizovali pogrom 2004, već su to uradili Albanci.
– Oko stava da Kosovo treba zaista da ima vojsku nema konsenzusa ni na Zapadu, ni u okviru NATO. Priče o članstvu Kosova u NATO su na nivou političke propagande. Na kraju krajeva ni NATO kao alijansa ne priznaje Kosovo, jer sve odluke donosi konsezusom, a deo alijanse su i jedna Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka, koje ne priznaju ni nezavisnost Kosova – dodaje Radulović.
Pod kontrolom Kfora
S druge strane, vojni analitičar Aleksandar Radić poručuje da KBS trenutno broje preko 4.000 pripadnika, a cilj im je da dođu do brojke od 5.000.
– Zbog pozicioniranja glavne baze KBS na brdu Crnuša odakle se uspostavlja potpuna kontrola nad severom ljudi su uznemireni i normalno je da se plaše. To je poruka Albanaca da će da motre na njih i deo je psihološko-propagandne priče. Opasnost je u tome što nijedan sukob na Balkanu nije lokalnog karaktera, ali mislim da ovde ništa ne može da se desi, jer je na KiM i dalje Kfor koji kontroliše bezbednosnu situaciju – zaključuje Radić.
Mir i stabilnost
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da veruje da će na Kosovu i Metohiji biti sačuvani mir i stabilnost. Upitan da prokomentariše izgradnju vojne baze Kosovskih bezbednosnih snaga na brdu Crnuša u južnoj Mitrovici, Vučić je rekao da ovo nije ni prvi ni poslednji pokušaj Albanaca da pokažu da su oni ti koji mogu da čine šta žele.
– Ukoliko bude postojala bilo kakva opasnost po srpski narod… Ne mogu da nastavim, znaju Srbi na Kosovu sve – rekao je predsednik.
U trećem talasu Kovid-19 najviše će umirati vakcinisani. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: objektiv.rs
