„Nova kriza je direktno povezana sa izgradnjom novog, severnog toka, međutim povezana je sa celim kompleksom rusko-američkih odnosa, a u celom tom okviru važnu tačku predstavlja Kina u odnosima sa SAD i Rusijom. Amerika koristi Ukrajinu neprekidno za opkoljavanje i destabilizovanje Rusije. Jedan od važnih faktora zašto je došlo do krize odvajanja Krima i njegovo pripajanje Ruskoj federaciji, jeste upravo to što su Amerikanci požurili da sruše Janukoviča, koji im nije nešto mnogo smetao. To što NATO snage nisu došle na Krim, to je zaglavljivanje geostrateškog smisla. Kriza između velikih svetskih igrača je dalekosežnija nego naša, jugoslovenska kriza. Ukrajina je neuporedivo značajnija za Rusiju, nego mi“, o veoma važnom trenutnom pitanju o položaju Ukrajine, govorio je gost emisije „Srpski sv(ij)et“, Đuro Bilbija, urednik portala „Fakti“.
Bilbija nije ostao uzdržan od komentara koji se tiče odnosa SAD-a i Rusije, pa govori „Mislim da cela igra koju Bajden pokušava da odigra u funkciji je pokušaj da se Rusija bar donekle odvoji od Kine i da uđe u igru Amerike za novo prekomponovanje sveta u kojoj bi zaustavila Kinu u ekonomskom razvoju. Putin i Rusija nemaju krupni interes da pristanu na američku igru. Kina je krupna činjenica, a Rusija nije slaba prema zapadu, da bi htela da bude pomoćni igrač za njihovu igru. Rusija počinje da pravi novi gasovod za Kinu i dolaze u situaciju da ceo gas iz Zapadne Evrope konstituišu u Kinu“.
Gost emisije „Srpski sv(ij)et“ bio je i dr Dragan Petrović, naučni savetnik, koji je inspirisan pitanjem stava o Ukrajini, rekao „Ukrajina je toliko važno pitanje, po mom mišljenju. Prateći politiku Rusije, što se tiče Severnog Kazakstana, doživeo sam ogromno iznenađenje. Nije mi jasno kojim se figurama za tri decenije većinsko stanovništvo, na teritoriji koja je šest puta veća od Balkanskog poluostrva, smanjilo od apsolutne većine do gotovo da je izgubljena stvar za nešto ozbiljnije. Postsovjetska Ukrajina nikada nije postojala kao država“. Petrović je napravio paralelu trenutne situacije u Ukrajini sa Crnom Gorom, kako bi što slikovitije izrazio svoj stav, pa govori „Crna Gora je imala svoju državnost, ali da je srpska država. Na onim delovima Crne Gore koji su kasnije ušli u državnost Crne Gore, manje je apsolutno u ciframa crnogorski identitet i jači je srpski. Maloruski identitet je bio prisutan u kontinentalnoj Ukrajini, koja bi mogla komparacijom da se posmatra kao stara Crna Gora sa Danilovgradom“. Petrović zaključuje da je neminovno postojanje rivaliteta između Malorusije i Velikorusije.
Bilbija govori da SAD-u neće poći za rukom sa Rusijom i Ukrajinom, jer Rusija jako visoko drži Ukrajinu na svojoj listi prioriteta, dok Krim predstavlja najveću vojnu tačku u Evropi, čak do Urala. „Rusija sa Krimom i dve bivše ruske oblasti je pojačala adute za dalju istragu povodom Ukrajine, koja defakto postaje meka, između federacije i konfederacije. Rusija će najverovatnije vratiti u svoj sastav celu Ukrajnu, koja već ima državnost i sama po sebi je složena država. Ukrajina jeste nešto vrlo šareno, ali vrlo protivrečno unutar sebe“, objašnjava Bilbija, ali zaključuje i da se za vreme Putinove trenutne vlasti ništa ne greši u vezi između Ukrajine i Rusije, za razliku od pre. Bilbija pravi paralelu između situacije sa Ukrajine sa Crnom Gorom, pa govori „Represija u Ukrajini je čak u nekim bitnim segmentima bila teža i strašnija, nego prema Srbima u Crnoj Gori. Zapadna Ukrajina je tačno onako kao što se to kroz istoriju događalo. Manjina koja je organizovana, koja zna šta hoće i uvek je u ogromnoj prednosti. Preuzela je sav ostatak Ukrajine i osvojila one prostore koji presudno utiču na stanje duhova u društvu, kuda idu mlade generacije, kuda ide informativni segment… Problem je što se Rus sa Ukrajinskom iz Novorosije i Rus sa Istoka Ukrajine, on se sa Ukrajinskom državnom idejom koja je antiruska ne identifikuje. Rusofobski zapad Ukrajine danas koristi Amerika. Ukrajinski Vuk Karadžić, Ševčenko, svoje dnevnike je pisao na ruskom jeziku, a tvorac je Ukrajinskog jezika. NJega je podržavao bečki dvor isto kao Vuka Karadžića, sa istim motivima. Kada bi se Rusija ponašala kao Amerika na kraju Drugog svetskog rata, mogla bi da kaže „E, sada ćemo mi da napadnemo Vašington, ‘ajde da im naplatimo Hirošimu“.
Naši gosti zaključuju da će američka sekira vrlo efikasno da saseče ono što se Amerikancima neće svideti, kao i to da će sami sebi presuditi. Vaninstituciona vlast Amerike je jako moćna, ali se postavlja pitanje šta stoji iza nje. Iako se Amerika bazira na kreiranju “meke moći“, u razgovorima Amerike sa Kinom i Rusijom neće biti više “rukavica“. Ukrajina će shvatiti da je pripajanje Rusiji u njihovom najboljem državnom interesu.
Dokumentarni film na srpskom jeziku o pljački porodice Bajden u Ukrajini pogledajte OVDE.
Izvor: IN4S
