Pritisak se ogleda i u vidu negativne medijske kampanje protiv Srpske pravoslavne crkve, a posebno manastira Visoki Dečani, dodaje vladika koji je u tom manastiru bio iguman od 1992. do 2011. godine.

Teodosije objašnjava da odluka da manastir Visoki Dečani bude svrstan među sedam najugroženijih spomenika kulture, nije politički motivisana, već iskrena namera da se podstakne bolja zaštita i tolerantniji odnos prema ovom značajnom spomeniku i svetinji SPC.

"Uostalom, kulturna baština treba da zbližava, a ne razdvaja ljude. Manastir Visoki Dečani ipak je 21 godinu pod jakom zaštitom međunarodnih snaga KFOR-a, posebno italijanskog kontingenta, koji neprekinuto svo ovo vreme čuva ovaj manastir. Visoki Dečani su trenutno jedini verski objekat na Kosovu i Metohiji pod zaštitom KFOR-a, ali i jedini verski objekat i spomenik UNESKO u Evropi pod ovakvom vojnom zaštitom. A to zasigurno nije bez razloga!", ukazuje vladika.

Podseća na oružane napade albanskih ekstremista bliskih OVK, koji su počeli odmah nakon završetka rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga.

U februaru i junu mesecu 2000. godine na manastir Visoki Dečani je ispaljeno nekoliko minobacačkih granata. Nakon napada prisustvo snaga KFOR-a je pojačano, tako da su manastir jedno vreme obezbeđivala i oklopna vozila, a monasi godinama putovali pod vojnom pratnjom. To nije bila zaštita od mirnih suseda, već od ekstremističkih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, koje su tih meseci uništile ili teško oštetile 107 srpskih pravoslavnih crkava, progoneći istovremeno srpski narod, iako je oružani sukob bio završen.

Dalje, u "Martovskom pogromu" (17-18. marta 2004. godine), kada su samo za dva dana kosovski albanski ekstremisti brutalno uništili ili teško oštetili još 35 svetinja SPC širom Kosova i Metohije, u noći 17. marta na manastir Visoki Dečani ispaljeno je osam minobacačkih granata.

Narednog dana oko 400 kosovskih Albanaca okupilo se u gradu Dečani sa namerom da oružano napadnu manastir, ali su u poslednjem trenutku sprečeni, pre svega zahvaljujući posredovanju brojnih međunarodnih zvaničnika i naročito tadašnjeg komandanta Južnog krila NATO snaga, američkog Admirala DŽonsona, koji je monasima u Dečanima lično preneo šta je sve te noći učinio da bi sprečio napad na manastir.

Dečani uvršteni na UNESKO-vu listu 

Kako bi se manastir dodatno zaštitio 2004. godine Dečani su uvršteni u listu spomenika svetske kulturne baštine UNESKO. Nakon dve godine na listu su dodati i manastiri Pećka Patrijaršija, Gračanica, kao i hram Bogorodice LJeviške u Prizrenu, a 2006. godine UNESKO stavlja sva četiri pomenuta spomenika tj. sve četiri svetinje SPC na KiM na listu Svetske kulturne baštine u opasnosti, na kojoj se i danas posle 15 godina nalaze.

Vladika dodaje da je sadašnji američki predsednik DŽo Bajden dva puta posetio manastir Visoki Dečani. Jednom kao senator 2005. godine, a drugi put kao potpredsednik SAD 2009. godine, kada je posebno naglasio pozitivnu ulogu manastira u vreme sukoba 1999. god.

Krajem marta 2007. godine na manastir Visoki Dečani ispaljena je granata iz zolje sa obližnjeg brda. Na svu sreću, granata je pogodila srednjovekovni zid manastira, ali ne i crkvu, koja je ciljana. Iako je odmah nakon napada udruženje ratnih veterana OVK u Dečanima, sa lokalnim albanskim medijima, optužilo Srbe, pa čak i sam manastir za orkestraciju ovog napada, nakon policijske istrageu hapšen je lokalni Albanac Jeton Muljaj, koga je sud u Peći 25. februara 2009. godine osudio na tri i po godine zatvora zbog napada na manastir.

Sledeći incident se dogodio 13. oktobra 2014. god. kada su na manastirskim spoljašnjim zidovima, u neposrednoj blizini, ispisani grafiti terorističke organizacije ISIS i OVK, uz natpis na engleskom "Kalifat dolazi". Kosovska policija je pokrenula istragu, ali počinioci ovog incidenta nikada nisu pronađeni. KFOR je dodatno pojačao zaštitu manastira i povećao broj patrola.

U večernjim časovima 31. januara 2016. godine ispred manastira uhapšena su u vozilu četvorica kosovskih Albanaca. Nakon pretresa vozila Kosovska policija i KFOR pronašli su oružje i literaturu, koja je jasno ukazivala na moguće veze sa ISIS-om. Više kosovskih medija su ubrzo objavili da je Kosovska policija pretresom kuće Kuštrima Kurtija pronašla još oružja i zastavu terorističke organizacije ISIS, podseća vladika u svojoj objavi.

Kosovska policija nije pokazala nikakvo interesovanje za video snimke sa manastirskih bezbednosnih kamera, dok su istragu o očigledno planiranom terorističkom napadu detaljno sprovele vojne obaveštajne službeitalijanskog i nemačkog KFOR-a. Dvojica od četvorice pomenutih uhapšenih bili su nameđunarodnoj listi lica povezanih sa terorizmom. 

Prema informacijama jednog policajca iz Dečana, koji je želeo da ostane anoniman, u vozilu uhapšenih pronađen je u rezervnoj gumi i eksploziv. U to vreme znatan broj mladih Albanaca sa Kosova učestvovao je u ratu u Siriji pod crnom zastavom ISIS-a, o čemu su pisali i brojni međunarodni mediji, uključujući i NJujork Tajms.

Institucionalni pritisci 

Pored bezbednosnih pretnji, nastavlja vladika, manastir Visoki Dečani kao i cela Eparhija na Kosovu i Metohijise poslednjih godina posebno se suočava i sa institucionalnim pritiscima, pretnjama, medijskim napadima, kao i otvorenim nepoštovanjem kosovskih zakona.

Vladika kao primer navodi pokušaj gradnje magistralnog puta Dečani - Plav koji je 2013. Godine sprečen nakon intervencije američke ambasade u Prištini i kabineta tadašnjeg američkog potpredsednika, a sadašnjeg predsednika DŽo Bajdena i tadašnjeg njegovog šefa kabineta, a sadašnjeg državnog sekretara SAD Antoni Blinkena, nakon njihovog razgovora sa tadašnjim premijerom Tačijem.

Iz međunarodnih institucija poslata je jasna poruka kosovskim zvaničnicima da po kosovskim zakonima magistralni (tranzitni) put (posebno međunarodnog karaktera) ne može da prolazi kroz zaštićenu zonu. Međutim, vlasti opštine Dečani i nova vlada Kosova nisu odustajali od namere da sagrade sporni put bez zaobilaznice. Povodom nezakonitih radova u zaštićenoj zoni manastira 2018. i 2020. godine oglašavali su se ambasadori vodećih zapadnih zemalja, a u novembru 2020. godine donesena je konačna odluka Saveta za zaštićene zone da se magistralni put ne sme graditi kroz zaštićenu zonu, već samo kao zaobilaznica. Na zaobilaznici radovi nisu počeli.

I konačno, podvlači vladika Teodosije, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava manastir Visoki Dečani, svih ovih godina, jeste pokušaj uzurpacije 24 hektara manastirske zemlje, koja je samo jedan deo od ukupno 700 hektara zemlje koja je manastiru konfiskovana od strane komunističkih vlasti1946. god.

Pomenutih 24 hektara su manastiru vraćena pre oružanog konflikta na Kosovu i Metohiji, odlukom Vlade Republike Srbije 1997. god po svim tadašnjim zakonima. Iako je ta zemlja uredno bila ubeležena u opštinski katastar, lokalne albanske vlasti su nezakonito promenile sadržaj katastra 2002. godine i od tada do 2016. godine trajala je mukotrpna pravna borba manastira sa opštinom Dečani i njenim nepostojećim firmama, koje su uporno predstavljane kao navodni vlasnici zemljišta.

Vlasništvo nad zemljom priznato manastiru 

Pravni proces pred kosovskim sudovima je završen odlukom najpre Vrhovnog suda Kosova, a zatim i Ustavnog suda Kosova 20. maja 2016. godine da se manastiru priznaje vlasništvo nad pomenutom zemljom i da istu treba uneti u katastar. Već je pet godina kako se ova odluka ne sprovodi i pored zahteva Ustavnog suda Kosova od 28. januara 2019. godine, i više saopštenja predstavnika Ambasade SAD, kancelarije EU i ambasadora Kvinte da se ona sprovede i zemlja uknjiži u katastar.

Ovo pitanje se poslednjih godina takođe redovno pominje kao problem u vezi sa poštovanjem verskih sloboda na Kosovu u izveštajima Stejt Departmenta. Nasuprot svemu tome, opštinske vlasti u Dečanima su godinama uz pomoć ekstremno nastrojenih grupa sprovodile sistematsku medijsku hajku na manastir, organizovali nekoliko puta demonstracije i čak pokušali da blokiraju pristup manastiru. Ovo ozbiljno pitanje se ne pominje ni u pismu Kurti-Osmani, kao ni u pomenutom pismu albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, kao da zakoni i sudske odluke na Kosovu ne vrede za sve građane jednako.

Povrh svega toga, pojedini predstavnici kosovskih institucija nastavljaju sa tvrdnjom da su ne samo manastir Visoki Dečani, već i ostali objekti SPC na Kosovu i Metohiji, od kojih su mnogi skrnavljeni, paljeni, ili čak potpuno rušeni od strane albanskih ekstremista NAKON završetka rata, navodno albanski spomenici kulture i da ih Kosovo pravno štiti.

Vladika smatra da posebno nečastan primer napada na manastir Dečani i Crkvu predstavlja najnovija medijska hajka jedne marginalne organizacije, poznate po nečasnoj ulozi u širenju lažnih informacija u toku albanskih nereda 2004. godine (o čemu su pisali i OEBS i organizacija Hjuman rajts voč).

Ta organizacija koja se navodno bavi „ljudskim pravima" direktno je sasula niz optužbi na ličnost sadašnjeg igumana Dečana arhimandrita Save, koji je sa svojom bratijom zajedno sa nama kao Episkopom, svih ovih godina aktivno posvećen očuvanju duhovne i kulturne baštine SPC na Kosovu i Metohiji, ali i međuetničkom i međuverskom pomirenju. 

Nijedan predstavnik kosovskih institucija, ili neke albanske organizacija civilnog društva sa Kosova, nije izrazio neslaganje sa ovakvim lažnim i neosnovanim optužbama, što govori o opasnom porastu netolerancije prema srpskom stanovništvu na KiM.

"Imajući sve ove činjenice u vidu, možemo samo da kažemo da zabrinjavajuće ponašanje sadašnjih kosovskih institucija koje svojim pismom negiraju ugroženost manastira Visoki Dečani, kao i činjeničnu neutemeljenog pisma albanskih organizacija civilnog društva na Kosovu, predstavljaju žalostan primer netolerancije i pokazatelj su stvarnih namerakosovskih institucija koje žele da prisvoje srpsku duhovnu i kulturnu baštinu, što je vlada Kosova i probala nacrtom zakona o kulturnoj baštini 2015. god", rekao je vladika.

Ugrožena baština 

Dodaje da je naša baština, koja je vekovima čuvala identitet našeg naroda, kulturu i veru, sada i te kako institucionalno ugrožena, ne samo u Dečanima, već posvuda na Kosovu i Metohiji.

Upozorava da ovim saopštenjem želi da skrene pažnju javnosti da se ni bratstvo manastira Visoki Dečani, ni Eparhija, ne osećaju sigurno i zaštićeno u ovakvoj situaciji.

"Zbog svakodnevnog kršenja zakona, ljudskih i verskih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, čestih pljački i skrnavljenja naših hramova, grobalja, sprečavanja povratka našeg proteranog naroda, onemogućavanja pristupa vernika nekim od naših verskih objekata, moramo da naglasimo da u postojećim okolnostima ne možemo da imamo poverenja prema kosovskim institucijama i njihovoj tobožnjoj zaštiti", naveo je vladila.

Apelovao je na intenzivniju međunarodnu zaštitu svetinja i prava, jer je međunarodno civilno i vojno prisustvo trenutno jedini garant našeg opstanka.

"Podržavajući svesrdno princip da se svi problemi moraju rešavati mirno i civilizovano, smatramo da je zbog svega navedenog neophodno da se u procesu dijaloga Beograda i Prištine obavezno razmotre dodatne institucionalne mere zaštite svetinja SPC i našeg vernog naroda, kao važan preduslov za rešavanje postojećih pitanja na Kosovu i Metohiji", podvukao je vladika Teodosije.