Rusija je početkom aprila krenula da gomila svoje trupe na granici sa Ukrajinom i na Krimu. Do sada je na istočnoj granici sakupljeno desetine hiljada vojnika, uključujući razmeštanje tenkova, raketne artiljerije i protivvazdušnih sistema. Moskva kaže da je to odgovor na razmeštanje NATO snaga u njenoj blizini i da su ove mere privremene.

Ipak, najveće gomilanje ruske vojske od 2014. kad je izvršena aneksija Krima podiglo je strahove od nove invazije na ukrajinsku teritoriju.

Spremni za napad

Ganuščak je sada rekao da je ukrajinska vojska spremna na sledeći potez Kremlja, preneo je “NJuzvik”.

- Spremni smo za napad ako se dogodi. Možemo da vidimo povećanje u broju trupa i opreme na našoj granici, ali ne možemo reći zasigurno. Ne možemo iznositi bilo kakva predviđanja. Ali oni dovode taktičke grupe bataljona na našu granicu – rekao je on.

Ruska bezbednosna služba FSB je u međuvremenu saopštila da je pritvorila ukrajinskog diplomatu zbog primanja osetljivih informacija od strane ruskog državljanina. U pitanju je Oleksander Sosonijuk iz ukrajinskog konzulata u Sankt Peterburgu, a FSB je u saopštenju navela da je “ova aktivnost nekompatibilna sa statusom diplomatskog radnika i ima jasan neprijateljski karakter prema Ruskoj Federaciji”.

Rusija je i ranije zatvarala Ukrajince zbog sumnje u špijuniranje, ali hapšenje diplomata je retko jer ih štiti imunitet. Izvori iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova rekli su “Komersantu” da će izaslanik najverovatnije biti proteran i da je pitanje samo da li će biti proglašen nepoželjnom osobom ili će biti ograničeno na saopštenje o nepoželjnosti njegovog daljeg boravka u zemlji.

Dok Kijev priprema odgovor, zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Jevhen Jenin porekao je optužbe da je Sosonijuk primio tajne informacije o FSB, navodeći da je to “brutalna provokacija”.

Ukrajina je takođe proterala ruskog diplomatu iz ambasade u Kijevu, kojem je naloženo da napusti zemlju za 72 sata, počevši od 19 aprila.

Bosforski defile

Tenzije su, međutim, krenule da rastu i dalje od kopnene granice. Nakon što je Moskva proterala američke diplomate, u nedelju su Bosforom prošla dva ruska ratna broda čime je Rusija, zajedno sa još 15 manjih brodova koji su uplovili u Crno more, pojačala svoje pomorsko prisustvo u regionu.

Kao dodatni znak pojačanih tenzija, Rojters navodi da je jedan brod sa logističkim kamionima i opremom za NATO snage u Rumuniji prošao kroz Bosfor u petak uveče.

Ovo pomorsko pregrupisavanje poklapa sa ogromnim nagomilavanjem ruskih trupa u blizini Ukrajine, koje je Moskva objasnila odbrambenom vojnom vežbom, a istovremeno je došlo da eskalacija sukoba u istočnoj Ukrajini.

Rusija je takođe privremeno ograničila kretanje stranih ratnih brodova i drugih plovila u blizini Krima što je potez koji su osudili i Kijev i Vašington, koji je prošle nedelje otkazao razmeštanje dva svoja ratna broda u Crnom moru nakon žestokih ruskih protesta. U međuvremenu se oglasila i Velika Britanija i najavila da će poslati svoje brodove u Crno more, u znak solidarnosti sa Ukrajinom.

Odnosi nikad gori

Odnosi Rusije sa Vašingtonom nalaze se na najnižem nivou posle Hladnog rata, a strahovi od invazije su sve veći. Ove nedelje je primećeno da su neki ruski tenkovi obojeni belim prugama kakve su korišćene tokom invazije na Čehoslovačku i Hladnog rata.

Međunarodna zajednica urgirala je na Rusiju da smanji gomilanje trupa na granici. Lideri Nemačke, Francuske i Ukrajine pozvali su u petak ponovo Rusiju da povuče dodatne vojne snage koje je rasporedila u blizini ukrajinske granice kao i sa Krima, a američki predsednik DŽo Bajden pozvao je sredinom aprila ruskog kolegu Vladimira Putina na samit na neutralnom terenu.

Možda je dovoljan odgovor na to Moskva dala u petak, kad je odlučila da protera desetoro američkih diplomata i zabrani osmorici trenutnih i bivših američkih zvaničnika da uđu u zemlju, u znak osvete za dugo očekivane sankcije koje je u četvrtak objavila Bajdenova administracija.

Među zvaničnicima kojima je zabranjen ulaz u zemlju su direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hajns, direktor FBI Kris Rej, državni tužilac Merik Garland, direktor bezbednosti Alehandro Majorkas, direktorka Saveta za unutrašnju politiku Suzan Rajs i direktor Federalnog biroa zatvora Majkl Kafvahal. Na listi su i neki bivši zvaničnici, poput DŽona Boltona, nacionalnog bezbednosnog savetnika Donalda Trampa, i bivšeg direktora CIA DŽejmsa Vulsija koji je služio u administraciji Bila Klintona.

Opcija ograničenog napada

Bajden je u četvrtak u Beloj kući rekao da je “izabrao da bude proporcionalan” u naporima da izgradi “stabilan i predvidljiv” odnos sa Moskvom. Ukazao je da je direktna komunikacija sa Putinom “suštinska” i predložio samit u četiri oka u zasad neodređenoj evropskoj državi ovog leta.

- Naši timovi upravo sada diskutuju o toj mogućnosti – rekao je Bajden, preneo je “CBS njuz”.

Američka administracija je u četvrtak objavila ekonomske sankcije za 32 pojedinca i entiteta koji su “protiv američke suverenosti i interesa” i proterala desetoro ruskih zvaničnika iz Vašingtona.

U javnom svedočanstvu pred Obaveštajnim komitetom Predstavničkog doma Kongresa, američki zvaničnici su rekli da je Rusija verovatno očekivala odgovor. General pukovnik Skot Berijer, direktor Odbrambene obaveštajne agencije, rekao je da je rusko gomilanje trupa duž ukrajinske granice i na Krimu dalo Moskvi sposobnost da sprovede ograničeni napad, iako su motivi nejasni.

- Stavili su se na poziciju na kojoj imaju opcije. Ako izaberu da se osvete na neki način, imaju niz različitih rasporeda snaga na Krimu i u Ukrajini gde mogu da udare i urade nešto kao poruku Ukrajini, Sjedinjenim Državama ili NATO alijansi – istakao je Berijer.

Severna Koreja razvija rakete za koje Pentagon nema odbranu. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic