Stanojević je juče osuđen na tri godine i deset meseci zatvora, međutim, javnost i dalje nije dobila odgovor na pitanje gde su minuti koji fale na snimku sa nadzornih kamare sa naplatne rampe Doljevac, ali i zašto predsednik Vučić još uvek nije pokazao ceo snimak, iako se u medijima nebrojano puta hvalio da je pomenuti zapis video i da je spreman da ga pokaže porodici.
Snimak je tražila porodica, pravni zastupnik Gligorijevića, međutim, sud i tužilaštvo su dobili polovični. Prema rečima Bože Prelevića, koji je zastupao porodicu nastradale Stanike, Vučić je, i pored pomenutih zahteva, odbio da da snimke.
„Odbio je da da snimke. I porodica i oštećeni su zahtevali snimke, međutim, predsednik ih nije dao. Tako da, na osnovu onih dokaza koje su tužilaštvo i sud uspeli da pribave, doneta je ova presuda. U suštini, ovaj postupak je obeležilo šest stvari kojih nema: Nema snimka ko je vozio, nema snimka ko je izašao sa koje strane kola, nema rendgentskog snimka za okrivljenog, po kome se tvrdi da je on povređen, nema tehničkog pregleda za vozilo u kom se nalazio Babić, nema DNK tragova ko je vozio i nema snimka kako su svedoci koji su identifikovali vozača – odnosno nema snimka koji potvrđuje njihovu priču odakle su došli na naplatnu rampu“, kaže Prelević.
Kako ističe, da smo imali snimak – znali bismo sa sigurnošću ko je vozio službenu „škodu“ funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) Babića.
„Ono što moram da kažem, tužilac i sudija su apsolutno profesionalno pristupili dokazima sa kojima raspolažu. Ono što je obeležilo ovaj predmet to je da je branilac okrivljenog priznao izvršenje krivičnog dela u završnoj reči, iako okrivljeni to nije uradio u svom iskazu. Po svemu sudeći, moram da zaključim da je ovaj slučaj „tužna srpska priča sa kaskaderom za opasne scene“. Da smo imali snimak, znali bismo ko je vozio“, kaže Prelević i dodaje:
„Kad ne date snimak, imate samo jedan razlog za to. Nije dao zato što mu istina ne odgovara. Inače, ja sam danas javno izneo sumnju da mi, na osnovu nekih neproverenih priča, imamo saznanje da je vozača neko dovezao na naplatnu rampu“, ističe advokat.
„Kamera nije snimala“
Ovaj slučaj od samog početka izaziva brojne kontroverze u javnosti, počevši od toga ko se nalazio za volanom „škode“, zatim zašto su snimci sa nadzornih kamera sa mesta nesreće polovični, do toga da je prošle godine naplatna rampa srušena.
U javnosti se ubrzo nakon vesti o nesreći pojavila sumnja da se za volanom automobila nalazio zapravo Babić. Ipak, ista je nedugo zatim demantovana.
Snimak sa nadzornih kamera, koji je trebalo da rasvetli ovu nedoumicu, je polovičan, pa mu tako fale dva ključna minuta. Advokati porodice nastradale žene u više navrata su zahtevali odgovor na pitanje „šta je sa dva minuta koja fale?“, ali su zauzvrat dobili obrazloženja poput toga da „kamera nije snimala, jer se ništa nije dešavalo“.
Sa druge strane, optuženi Stanojević je delimično priznao krivicu za udes, tvrdivši da je tog dana brzo vozio, ali da su do nesreće doveli poledica, magla i klizav put. Ipak, on nije mogao da se izjasni na brojna pitanja advokata Prelevića o tome zašto je vozio većom brzinom od dozvoljene, kao i kako ispred sebe nije video “opel astru”.
„Ne mogu da objasnim“, „ne znam“, „ne sećam se““, govorio je ranije Stanković.
Podsetimo, tragedija se desila 31. januara prošle godine kada je optuženi Dejan Stanojević, upravljajući službenom “škodom”, udario u “opel astru” koja je bila u traci za naplatu putarine, nakon čega se ona odbila i zakucala u zadnji deo folksvagena koji je napuštao rampu. Na licu mesta poginula je Gligorijevićeva, dok je pet osoba lakše i teže povređeno.
Teške povrede zadobio je funkcioner SNS Babić, kao i Mirjana Aleksić (48), sestra nastradale Stanike.
Stanojeviću se sudilo za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje je zaprećena kazna od dve do 12 godina zatvora. Tužilaštvo je tražilo da se on kazni sa najmanje pet godina robije.
Kako su Iranci ismejali Amere pogledajte OVDE.
Izvor: nova.rs
