Nedostatak političke vizije, pritisak na Vašington, Berlin i Brisel da im se ispune svi uslovi i da budu oslobođeni odgovornosti za nesprovođenje potpisanih sporazuma glavni su razlozi zašto se periodično, mahom iz Prištine, preti pričom o „velikoj Albaniji”. Na meti ekstremista nije samo Kosmet, već i deo centralne i južne Srbije koji obuhvata Preševo, Bujanovac i Medveđu, pa i Niš, koji predstavnici privremenih prištinskih institucija vide kao deo jedinstvene albanske države.

Priča o razmeni takozvane preševske doline za sever Kosova je bila nametana proteklih nekoliko godina kao navodni deo kompromisnog rešenja između Srba i Albanaca. Sada, pripajanje Preševa i Bujanovca tzv. Kosovu, odnosno Albaniji, pominje se u „non-pejperu” koji se pripisuje slovenačkom premijeru Janezu Janši, gde je predviđeno novo prekrajanje granica na zapadnom Balkanu. „Vidite, vi kažete da će Srbija da prizna nezavisno Kosovo, da je spremna da se odrekne Preševa i Bujanovca da bi dobila Republiku Srpsku. To se neće dogoditi jer nije realno, a nije nam ni potrebno”, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu Senadu Hadžifejzoviću za sarajevsku TV „Fejs”.

Vučić je i ranije odbacivao provokacije Prištine koje su se odnosile na „preševsku dolinu”, pa i onu koju je svojevremeno objavio bivši predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači koji je, između ostalog, rekao da sanja o tome da Preševo bude deo Kosova. Predsednik Srbije je pre više od godinu dana rekao da ga ne interesuju ničiji snovi i da ponude o razmeni teritorija – sela iz opština na severu Kosova za opštine na jugu centralne Srbije – Preševo, Medveđu i Bujanovac nikada i ni od koga nije dobio. Naglasio je da su takve ideje besmislene. „Kada pogledate Medveđu, možete samo da se nasmejete, ne razumem. U Medveđi živi negde oko 6,5 odsto Albanaca. A pod kakvim su sporom Bujanovac i Preševo, nisam primetio”, dodao je Vučić, uz naznaku da u Bujanovcu živi 42 odsto Srba.

Ovaj deo centralne Srbije našao se i na meti aktuelnog premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija koji je ponovo najavio uspostavljenje reciprociteta u odnosima sa Beogradom. Zatražio je da Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojima žive i Albanci budu ujedinjeni po istom modelu kao i Srbi na severu pokrajine i da se formira tzv. zajednica albanskih opština (ZAO). Skoro u isto vreme u „preševskoj dolini”, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa rekao je da su na uzvišenju iznad Velikog Trnovca počeli radovi na uređenju prostora i izgradnji objekta posvećenog komandantu takozvane oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe Ridvanu Ćazimiju, poznatom i kao komandant Leši. Ovaj postupak je objasnio kao želju Albanaca da imaju taj spomenik jer oni doživljavaju Ćazimija „kao heroja novije istorije, koji se žrtvovao za dobrobit svog naroda”. A taj „heroj” je bio jedan od četiri komandanta terorističke OVPBM koji je poginuo 2001. u sukobu sa Združenim snagama bezbednosti na brdu Crni kamen kod Velikog Trnovca.

Na ulazu u Veliki Trnovac lokalni Albanci su mu 2002. postavili spomen-ploču, a 2012. je u tom mestu otvoren i muzej posvećen njemu, koji su, uz pomoć dijaspore podigli lokalni Albanci. Na ovu provokaciju reagovao je šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević koji je pitao Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da li je podnet zahtev Opštine Bujanovac ili Mesne zajednice Veliki Trnovac, za odobrenje gradnje memorijalnog kompleksa Ćazimiju. On je u Skupštini Srbije ocenio da je reč o najnovijim provokacijama Albanaca. „Zaboravljaju da i opština Bujanovac mora da poštuje zakone Srbije, bez obzira na pripadnost njenih građana. U Srbiji postoji zakon kojim je precizno regulisano kome se i pod kojim uslovima mogu graditi memorijalni spomenici. To sigurno nije omogućeno onima koji su učestvovali u terorističkim akcijama”, rekao je Milićević.

Nebojša Čović, nekadašnji predsednik Koordinacionog tela Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, kaže da taj problem nije nov i da se sada koristi u dnevnopolitičke svrhe. Za „Politiku” kaže da se on sada koristi ne toliko od albanske nacionalne manjine koja živi na jugu i centralnoj Srbiji, već od strane prištinskih političkih struktura. „Oni bezuspešno pokušavaju da naprave paralelu sa ugrožavanjem prava Srba na Kosovu i Metohiji i položajem albanske manjine na jugu i centralnoj Srbiji. NJihova želja je da na ovaj način relativizuju flagrantno kršenje ljudskih prava Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji i pravljenjem nepostojeće paralele pokušavaju da ojačaju svoju pregovaračku poziciju u dijalogu, koji će se valjda dogoditi”, kaže Čović.

Istoričar Saša Adamović ističe da sve što sada radi Albin Kurti i što je pre toga radio u kratkom premijerskom mandatu kosovske vlade, jeste pritisak na Srbiju da bi se ostvario krajnji cilj kosovskih Albanaca, a to je priznanje „Kosova” od strane Beograda. Za naš list navodi da je put ka tome pre skoro dve godine bilo uvođenje taksa od 100 odsto na robu iz centralne Srbije koje je uvela vlada Ramuša Haradinaja i da je to slično kada sada Kurti pokreće priču o reciprocitetu i pretnje stvaranjem „velike Albanije”.

„U poslednje vreme Kurti u prvi plan stavlja priču o navodnoj ugroženosti Albanaca u tri opštine na jugu centralne Srbije, a sve to je zapravo deo iste priče, čiji krajnji cilj je poznat. Albin Kurti se ne razlikuje po tome od svojih prethodnika i njegov cilj je da Beograd pristane na takozvano uzajamno priznanje i uz to, da pristanemo da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Svaka izjava, provokacija i pretnja preostalim Srbima u pokrajini i svaki pritisak na SPC, sve je u službi tog cilja u želji da Srbija pod tim pritiskom popusti i poklekne”, ističe Adamović.

Spomeniku mesto na groblju

Nebojša Čović kaže da nekadašnji pripadnici ekstremističkih grupa koje su učestvovale u oružanom sukobu na jugu i u centralnoj Srbiji, a koji su nakon predaje i razoružanja amnestirani prema usvojenom tadašnjem planu Vlade Srbije, već više od 20 godina na različite načine pokušavaju da izazovu napetost, uznemirenje i bezbednosnu situaciju i da dovedu do novih sukoba. Govoreći o nameri da se gradi obeležje tamo gde je Ćazimi ubijen, navodi da je zakon povodom tog pitanja jasan i precizan i da niko porodici Ridvana Ćazimija ne brani da mu podignu nadgrobni spomenik, ali podseća da se mrtvi sahranjuju na grobljima i spomeniku je tamo mesto.

„Što se tiče podizanja spomenika, tačno je da je to u određenoj meri nadležnost lokalne samouprave, ali samo u slučajevima kada se tom odlukom ne ugrožavaju stabilnost, bezbednost i međunacionalni odnosi. Pošto su oči albanske zajednice kod nas tradicionalno uperene ka Americi, možda bi mogli ponešto da nauče iz sadašnjih američkih trendova – da se uklanjaju svi spomenici i nazivi institucija kojima se produbljuju podele u društvu i izaziva nestabilnost. To je univerzalni pristup i spomeniku Ćazimiju i iz ovih razloga nije mesto tu, na način kako to zamišljaju neki u albanskoj nacionalnoj manjini”, ističe Čović i dodaje da bi država Srbija u pogledu tog pitanja morala odlučno da reaguje.Antrfile

Adamović: Priča o ugroženosti Albanaca je opstrukcija Briselskog sporazuma

Na brojne albanske provokacije Zapad mlako ili gotovo nikako ne reaguje pa se stiče utisak da privremene prištinske institucije gotovo da mogu da urade sve što im padne na pamet. Tako je i sada daleko ispod diplomatskog radara pre svega EU prošla pretnja o stvaranju „velike Albanije” koja bi, po željama nekih Albanaca, obuhvatala i dobar deo centralne Srbije sa centralnim gradom Nišom. Saša Adamović navodi da je Kurti očigledno osokoljen promenama u Beloj kući i da računa na aktivnu pomoć nove američke administracije i zbog činjenice da je predsednik SAD DŽo Bajden emotivno vezan za Kosovo. To je vetar u jedra agresivnoj politici Kurtija prema Srbiji, smatra Adamović.

„Ono što Kurtija zanima, ako s njim uopšte i dođe do nastavka dijaloga, to je da oni zapadni centri moći koji stoje iza propalog projekta nezavisnog Kosova, prisile Srbiju na taj poslednji ustupak. Ne samo Kurtija, već ni ostale Albance Briselski sporazum nije mnogo zanimao, kao ni njegovo sprovođenje, jer nije doveo do tog krajnjeg cilja i zbog toga su oni opstruisali i odugovlačili njegovu primenu. Zato su sada izvukli priču o ugroženosti Albanaca i zajednici albanskih opština”, kaže Adamović.

Navodi da ga Kurti podseća na priču o šahisti koji je igrao partiju u kojoj je imao dobijenu poziciju, ali povlači loše poteze i gubi prednost na šahovskoj tabli. Zbog utiska da je pozicija nekada bila dobijena, na najboljem je putu da napravi poslednji pogrešan potez i izgubi partiju. Kaže da sa realnošću odbija da se suoči ne samo Kurti, već albanska politička elita, a da ta stvarnost kaže da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. „Srbija je dovoljno snažna da u ovom trenutku sve pritiske može s uspehom da izdrži i da nastavi politiku zaštite nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji”, zaključuje Saša Adamović.

Šta će biti sa vraćanjem obavznog vojnog roka, saznajte OVDE.

Izvor: Politika.