Predsednik DŽo Bajden napustio je delikatnu diplomatsku praksu svojih prethodnika, pa je zvaničnim priznanjem da su snage Otomanske carevine nad Jermenima, pre više od veka, počinile genocid najavio novo zaoštravanje sa Turskom.
„Američki narod poštuje sve Jermene koji su nestali u genocidu koji je počeo na današnji dan pre 106 godina. Počevši od 24. aprila 1915, hapšenjem jermenskih intelektualaca i lidera (njihovih) zajednica u Konstantinopolju od strane otomanskih vlasti, tokom kampanje istrebljenja milion i po Jermena je deportovano, masakrirano ili je marširalo u svoju smrt”, piše u saopštenju predsednika, kojim je ispunio obećanje dato pre godinu dana.
Iako Bajden naglašava da je genocid počinjen pre nego što je savremena turska republika rođena na kraju Prvog svetskog rata i da fokus nije na optužbama već na sećanju, saopštenje je razgnevilo zvaničnike u Ankari, ali i obradovalo Jermene širom sveta.
Bajden je prvi put od stupanja na dužnost telefonom pozvao turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da bi ga obavestio o formalnom priznanju genocida koji Turska duže od veka poriče, a Erdogan masovno stradanje Jermena naziva „incidentom”.
Ankara „u potpunosti odbacuje” Bajdenovo saopštenje koje se kvalifikuje kao „politički oportunizam” zasnovan na populizmu, a šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu poručuje da turska vlada neće ni od koga primati lekcije iz turske istorije: Reči ne mogu da menjaju istoriju.
Status Turske u NATO-u, u kome ima drugu po snazi armiju, sprečavao je do sada američke predsednike da prihvate kvalifikativ genocida koji je najosetljivija tema turske istorije i diplomatije, ali međusobni odnosi su prethodnih godina pali na najniži nivo tokom poslednjih decenija i Bajdena ohrabrili da povuče potez za koji je znao koliko će razgneviti Tursku.
U Ankari su i dalje uvereni da SAD stoje iza neuspelog pokušaja državnog udara u Turskoj avgusta 2016, a Vašington, posebno Pentagon, ne pokazuje spremnost da pređu preko Erdoganove odluke da kupi i instalira ruski antiraketni sistem S-400. Odnose je dodatno remetio blagonaklon stav Turske prema Islamskoj državi, a posle poraza džihadista različiti pristupi Kurdima u Siriji.
Ostaje sasvim nejasno kako će dve zemlje nastaviti sa „efikasnim menadžmentom neslaganja”, što je formulacija koju turski mediji prenose iz napetog telefonskog razgovora dvojice lidera. Bajden je i u vreme dok je bio u Senatu zastupao stav da je Turska odgovorna za genocid, a njegovim formalnim proglašenjem je potvrdio da će ljudska prava predstavljati jedan od ključnih prioriteta njegove spoljne politike – po cenu novih zaoštravanja sa Rusijom i Kinom, ali i savezničkim državama kao što je Turska, čiji je režim na meti upravo zbog kršenja ljudskih prava.
Smrt 1,5 miliona Jermena u poslednjim danima pred kolaps Osmanskog carstva je posledica direktnih egzekucija po naređenju Talat-paše – čiji su izvođači mahom bili Kurdi – i masovnog stradanja tokom prisilnog marša sa istoka Anadolije prema sirijskoj pustinji. Jermeni su bili optuženi da snose odgovornost za rat.
Posledice su dobile razmere monumentalnog zločina. Iako istorija uči da zemlje koje odbijaju da se suoče sa tamnim stranama svoje istorije sebi nanose najveću štetu, zvanična Turska je čitav vek ostala pri tvrđenju da maksimalan broj stradalih Jermena ne prelazi 300.000 i da se radi o žrtvama gladi i iznurivanja, a ne sistematskog ubijanja. SAD su se, pod snažnim, decenijskim, pritiskom jermenske dijaspore, formalnim priznavanjem genocida sada pridružile Francuskoj i još 30-ak država koje su ubijanja i deportacije proglasile za genocid.
Do sada se Ronald Regan, čija je izborna baza u Kaliforniji najjače jermensko uporište u SAD, jednom osvrnuo na jermenski „genocid” tokom obeležavanja Holokausta 1981, ali nije bilo formalnog priznanja. DŽordž V. Buš i Barak Obama su obećavali da će to učiniti, ali su se odlučili da ne iritiraju saveznike u Turskoj, ograničavajući se na izraze „masovni zločini” i „masovna ubijanja”. Oba doma američkog Kongresa su 2019. priznale genocid uprkos pokušaju Donalda Trampa da to spreči.
Pitanje je sada čime i kako Ankara može da uzvrati? Da prekine diplomatske odnose kao što je decenijama pretila? Ne može. Usijanje u odnosima sa Amerikom nije put od koga bi Turska imala koristi, sem ukoliko ne želi veliki zaokret ka Rusiji – što nije u prirodi Erdoganove pragmatske politike.
Bajdenova deklaracija nesumnjivo će poremetiti ionako loše odnose, ali ekonomska razmatranja mogla bi da primoraju Erdogana da obori značaj posledica pitanja za koje je smatrao da predstavlja pokušaj potkopavanja legitimiteta savremene turske države.
Turska će morati da proguta jednu gorku pilulu istorije koju će Erdogan upotrebiti za jačanje islamskog identiteta i turskog nacionalizma – što je i dosad bila dobitnička kombinacija njegove autoritarne vlasti.
Uloga moćnog šefa DB u velikim protestima zbog izborne krađe u Srbiji! Više o tome OVDE.
Izvor: Politika
