Da je Srbija uvela sankcije Rusiji i da je glasala za rezolucije evropskog parlamenta protiv Kine, čime bi uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, rasprave u Savetu bezbednosti posvećene situaciji na Kosovu verovatno bi bile nezanimljive. Ove dve sile koje imaju pravo veta u UN samo bi deklarativno podržavale Beograd u nameri da se bori za status južne srpske pokrajine, a gotovo je izvesno da bi Kosovo postalo član više međunarodnih organizacija.

Od demokratskih promena oktobra 2000. godine, Srbija je na evropskom putu i glavni spoljnopolitički cilj je učlanjenje naše zemlje u Evropsku uniju. Kao jedan od zahteva koji Brisel postavlja pred Beograd je usklađivanje i spoljne politike naše zemlje sa EU. U izveštaju Evropskog parlamenta koji je pre oko mesec dana usvojen, zapisano je da je usklađenost spoljne i bezbednosne politike Srbije sa EU oko 60 odsto i da u toj oblasti ima prostora za napredak.

Vladimira Bilčik je ocenio da je budućnost Srbije evropska, a ne ruska ili kineska, dodajući da je pandemija virusa korona uticala na proces proširenja EU, poverenje stanovnika zapadnog Balkana u uniju, ali i kvalitet demokratije, i geostratešku borbu u regionu. Skrenuo je pažnju i na manipulativne kampanje Rusije i Kine, ali uz podršku nekih domaćih snaga na zapadnom Balkanu.

Naravno, neslaganje s pozicijama EU događa se jednako i članicama EU, ali je priroda procesa priključenja i neravnoteža u odnosima u tom procesu takva da se od država koje teže članstvu traži i očekuje više i u političkom, i u simboličnom, ali i u praktičnom smislu. Glavni razlog zašto Srbija nije u većem procentu uskladila svoju spoljnu politiku, jeste nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije, ali dobri odnosi sa Rusijom i Kinom ne zavise samo od toga. Tokom pandemije pokazalo se i koliko dobri odnosi sa Moskvom i Pekingom znače kada je reč o nabavci, ali i predstojećoj proizvodnji vakcina u našoj zemlji. Ne treba zaboraviti ni to da saradnja sa ovim tehnološkim velesilama može Srbiji doneti u budućnosti veliki napredak u domenu nauke i proizvodnje, čime bismo brzo smanjivali zaostajanje za razvijenim državama Evrope.

Stav Srbije prema nekoj deklaraciji EU zavisio je od toga kakav je odnos zemlje na koju se deklaracija odnosi prema Kosovu, konkretno kako ta zemlja glasa o članstvu Kosova u Interpolu i Unesku. Srbija se, na primer, nije saglasila sa rezolucijama koje se odnose na Gvatemalu i Iran, jer te zemlje ne priznaju Kosovo. Braneći svoje nacionalne i državne interese, u ogromnoj većini slučajeva, Srbija nije prihvatala deklaracije koje su usmerene na entitete i (ili) građane zemalja koje nisu priznale Kosovo.

Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da je Srbija miroljubiva država i ona se u toj borbi za mir, ravnopravnu saradnju i bezbednost usaglašava sa EU. Za „Politiku” ističe da postoje ozbiljne razlike u politici Srbije i EU. „Brisel je preko NATO-a uključen u intervencionizam čime se narušava suverenitet država. Mi ne možemo da se složimo sa takvom politikom, jer smo u Evropi jedina žrtva takve politike u modernoj istoriji. Više od 20 zemalja EU je podržalo jednostrano otcepljenje Kosova i ne može Srbija da se složi sa takvom politikom. Ove zemlje su prekršile dokument iz Helsinkija i nanele štetu evropskom sistemu bezbednosti i saradnji. EU traži od Srbije da uskladi svoju politiku prema Rusiji i Kini i tu je Brisel žrtva američke strategije, po kojoj ove dve velike sile šire maligni uticaj. To je besmisleno, jer Moskva i Peking politiku temelje na međunarodnom pravu i ne mešaju u našu unutrašnju politiku”, kaže Živadin Jovanović.

Diplomata Srećko Đukić navodi da je pre neki dan pročitao podatak da je Severna Makedonija uskladila svoju spoljnu politiku sa EU u 95 odsto, a ova zemlja još nije ni započela pregovore o pristupanju, dok Srbija koja se nalazi na evropskom putu ima višestruko manju usklađenost. Za naš list kaže da Srbija ne može do unedogled odlagati usaglašavanje svoje spoljne politike sa EU, do onog dana kada će postati njena članica i dodaje da to nijedna država nije radila pre nego što je postala članica. „Usaglašavanje sa evropskom politikom je kontinuiran i dinamičan proces i mora se pratiti podjednako kao što se moraju primenjivati evropske vrednosti u svim domenima. Srbija ne može biti izuzeta iz tog procesa usaglašavanja spoljne politike sa EU ukoliko želi da postane član kluba u Briselu”, navodi Srećko Đukić.

Kaže da postoji dualnost srpske politike i kao primer navodi slučaj Ukrajine gde Srbija priznaje teritorijalni integritet ove zemlje, ali zato ostaje po strani kada je reč o Krimu koji je do pre koju godinu kontrolisao Kijev. Kaže da nije logično da podržavamo Ukrajinu, a da ne želimo da ukažemo da ne podržavamo poteze Rusije u ovom slučaju. „Spoljna politika jedne zemlje se može objasniti u svakoj metropoli u svetu, ako ona to zaista želi. Rusija recimo nije praktično nanela nikakvu štetu Crnoj Gori koja joj je uvela sankcije. Slažem se da imamo otvoren problem Kosova koji je nesumnjivo veliki i ne može se rešiti preko noći. Ja sam ubeđen u to da u onoj meri u kojoj se mi približavamo Evropskoj uniji, nama će pitanje Kosova biti prisutnije u Briselu i bićemo u mogućnosti da lakše rešimo taj problem. Ovako mi stalno bacamo klipove u točkove EU, a tražimo njihovo razumevanje za rešenje pitanja Kosovo i neka druga politička pitanja”, kaže Đukić.

Kao dokaz da moramo uskladiti svoju spoljnu politiku sa Briselom navodi da nije logično što ne podržavamo rezolucije protiv Venecuele i Irana, pod izgovorom da te zemlje nisu priznale nezavisnost Kosova. „Ako ne želimo da uskladimo spoljnu politiku sa EU, onda to treba deklarisati i reći da je došlo do promena spoljnopolitičkih prioriteta. Nemoguće je voditi trokraku spoljnu politiku, jer bi već sledeće godine mogao da se pojavi još teži izveštaj o stanju demokratije i vladavini prava u Srbiji u odnosu na ovogodišnji koji je usvojen u Evropskom parlamentu”, kaže član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić.

NJegovo kolega Živadin Jovanović, pak, smatra da takva politika ne bi bila dobra sa stanovišta očuvanja srpskih nacionalnih interesa. Kaže da bi to značilo da bi Srbija morala da napusti svoje vitalne državne i nacionalne interese, tradicionalne saveznike i strateške partnere i da se potpuno okrene onima koji direktno rade na njenom razbijanju.

„Podrška jednostranom otcepljenju Kosova i Metohije nije ništa drugo nego politika razbijanja zemlje. To su iste one zemlje koje su imale ključnu ulogu u rasturanju SFRJ, koje su preko Solane kumovale agresiji na našu zemlju i koje danas razbijaju Srbiju. Moramo danas o tome otvoreno govoriti, jer priznavanje nezavisnosti takozvanog Kosova je geopolitika razbijanja Srbije i srpskog nacionalnog korpusa. To što mi imamo razvijene ekonomske odnose, što smo pridruženi članovi evroazijske unije, ne možemo to da bacimo tek tako, jer ekonomsku korist imaju građani naše zemlje. Mi se nećemo i ne možemo odreći Rusije i Kine, jer one zastupaju naše vitalne državne i nacionalne interese, ne samo pod okriljem UN, već i na međunarodnom planu”, kaže Jovanović. Naglašava da nije realno da uvodimo sankcije Rusiji i da optužujemo Kinu, rečnikom koji slušamo iz Vašingtona i Brisela koji je neprimeren. „Vitalni interes Srbije je saradnja sa EU i da postanemo članica ove organizacije, ali nikada po cenu odricanja KiM i slobode održavanja i produbljivanja strateških odnosa sa Rusijom i Kinom”, zaključuje Živadin Jovanović.

Smetnja i ekonomski sporazum Srbije sa Evroazijskom unijom

Srbija je bila na tapetu briselskih birokrata kada je 25. oktobra 2019. godine Ana Brnabić u Moskvi potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), posle čega je premijerka rekla da ovaj dokument nije u suprotnosti sa evropskom politikom naše zemlje. „Ovo je ekonomski, a ne politički sporazum. Mi u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju imamo pravo na sporazume o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama i sa pojedinačnim zemljama do trenutka kad uđemo u EU. Ja mislim da je u interesu Srbije da imamo što više ovakvih sporazuma. Dakle, ovaj sporazum je komplementaran sa evropskom politikom Srbije”, rekla je Brnabićeva. Najglasniji protivnik tog sporazuma bio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik koji je mesec dana kasnije rekao da „Srbija pre nego što bude spremna za ulazak u EU, sporazum koji je potpisala sa Evroazijskom unijom mora prestati da postoji”.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kazao je da sporazum o trgovinskoj saradnji između Evroazijske unije i Srbije neće ometati ranije trgovinske dogovore koje Srbija ima sa EU. Ipak, navodi da u ekonomskom smislu nije doneo Srbiji neke posebne koristi. „Imali smo ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, a posle toga se proširio na zemlje sa kojima nemamo robnu razmenu ili je mala. U ekonomskom smislu nije mnogo doneo, ali jeste u političkom, jer je stvorio opciju gde se Srbija približava toj evroazijskoj uniji, a to može da se protumači da se udaljava od EU”, navodi Đukić.Antrfile

Vučić: Što veća saglasnost, bez ugrožavanja najvitalnijih interesa

O potrebi usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU, u petak je govorio i predsednik Aleksandar Vučić, na konferenciji za medije sa nemačkim šefom diplomatije Hajkom Masom. Vučić je ukazao na određene probleme sa kojima se Srbija suočava i na stvari koje su drugačije postavljene u našoj spoljnoj politici, ali je istakao i da ćemo gledati da, u svim pitanjima, u kojima to ne ugrožava najvitalnije srpske državne i nacionalne interese, postižemo što je moguće veću saglasnost sa zemljama EU. „Za nas je saradnja sa Nemačkom od presudnog značaja i verujem da može da bude još veća, značajnija, jer za nas ne postoji veći i značajniji partner na nivou EU”, rekao je Vučić.

Šta se dogodilo u aferi Cvijan, saznajte OVDE.

Izvor: Politika