Dok se još ispituju mogućnosti za susret dvojice lidera na leto, Kremlj stavio SAD na listu neprijateljskih zemaljaMoskva je povukla trupe sa granice s Ukrajinom, što je donekle umanjilo napetosti sa Zapadom, ali i dalje čvrsto drži prst na „obaraču” – ovog puta diplomatskom. Kako je juče saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, samit između ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i DŽozefa Bajdena planiran je za leto, ali precizan datum i lokacija tek treba da budu dogovoreni.
„Izneti su određeni predlozi, još nije dogovoren datum. Govorimo o letnjim mesecima... još mnogo faktora mora biti analizirano da bi se postigli konačni sporazumi”, naveo je Peskov i dodao da „nijedna država (u kojoj može biti održan samit) nije imenovana”.
Da ovo, međutim, nije znak popuštanja Vašingtonu pokazuje i to što su se SAD našle na ruskoj listi neprijateljskih zemalja. Ruski predsednik je ukazom naložio vladi da sastavi spisak zemalja koje su neprijateljske, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je potvrdila da su Sjedinjene Američke Države na tom spisku.
„Države koje su proglašene neprijateljskim odbijaju da zaposle građane Rusije u svojim diplomatskim i konzularnim misijama. Kako smo mi razumeli, cela priča je započela talasom neprijateljskih poteza SAD i mogu da potvrdim da se SAD nalaze na našoj listi neprijateljskih država”, izjavila je Zaharova, a preneo Tas.
Da pogoršanju rusko-američkih odnosa nije kraj upozorava šef ruske diplomatije. Sergej Lavrov kaže da je Rusija spremna da preduzme nove mere odmazde protiv SAD, ako Vašington nastavi s eskalacijom.
„Sve je rečeno u našoj reakciji na poslednje neprijateljske korake SAD. Objavili smo sve o merama koje smo preduzeli i koje smo spremni da preduzmemo ako se eskalacija nastavi”, rekao je Lavrov za TV Rosija 1.
Uprkos zauzetom čvrstom gardu prema Vašingtonu, ruski ministar spoljnih poslova izjavio da je Bajdenov predlog za održavanje samita primljen pozitivno i da se sada razmatra.
Bajden je 13. aprila Putina telefonom pozvao da smanji tenzije nastale nagomilavanjem ruske vojske na ukrajinskoj granici i predložio da se tokom leta sastanu kako bi pokušali da reše sporove između dve zemlje. Ali dva dana kasnije Bela kuća proteruje 10 ruskih diplomata optužujući Kremlj za mešanje u predsedničke izbore 2020, kao i sajber špijunažu informacionotehnološke forme „Solar vinds”, i uvodi sankcije za više od 30 pojedinaca i firmi iz Rusije. Moskva je odmah uzvratila istom merom, proterujući američke diplomate, i na crnu listu dodala još osam zvaničnika SAD kojima je zabranjen ulaz u Rusiju.
Okidač za novi čin geopolitičke drame u hladnoratovskim maniru bio je Bajdenov intervju za Ej-Bi-Si, u kojem je Putina nazvao ubicom, poručivši da će Moskva morati da plati cenu zbog navodnog mešanja u američke izbore. Kao reakciju na ove pretnje Kremlj je pozvao svog ambasadora Anatolija Antonova na konsultacije. Pre nedelju dana američki ambasador DŽon Saliven, na sugestiju Moskve, uzeo je „pauzu” i vratio se na konsultacije u Vašington.
Ali DŽozef Bajden, koji je bio zapretio Putinu zbog navodnog mešanja u izbore, stigao je i da „pohvali” svog rivala, jer je krajem prošle sedmice učestvovao na virtuelnom samitu o klimi koji je organizovala Bela kuća.
„Izuzetno je logično, koliko god se predsednik Rusije i ja ne slažemo, da dve velike države mogu sarađivati da bi se uradilo nešto što koristi svima”, rekao je američki predsednik.
U kojoj meri je obnavljanje dijaloga Moskve i Vašingtona moguće, još nije jasno. Pogotovo kad je i Putin u Dumi povisio ton i poručio da će Rusija žestoko odgovoriti ako Zapad pređe „crvene linije”. Ruski predsednik nije precizirao o kojim „linijama” je reč i moguće je da će ih jasno izložiti Bajdenu kad se budu videli u četiri oka.
Iako pojedini zapadni analitičari smatraju da Putin tvrdi pazar, a da zapravo priželjkuje da se susretne s Bajdenom, Fredrik Logeval, profesor međunarodnih poslova sa Harvarda, poručuje da, ako dođe do sastanka na vrhu, ne treba imati velika očekivanja. Uspeh će, kako kaže, biti ako postignu napredak u pitanjima klimatske krize. Logeval smatra da bi Bajden s Rusijom hteo da sarađuje i u vezi sa Severnom Korejom, iranskim nuklearnim sporazumom i stabilnošću u Avganistanu posle povlačenja američkih trupa.
„Istorija samita Moskve i Vašingtona tokom hladnog rata sugeriše da ovakvi sastanci, licem u lice, često imaju blagotvorne efekte, čak i kad su tenzije visoke i nema većih rezultata”, objašnjava Logeval za „Telegraf”.
Glen Dizen, profesor Univerziteta jugoistočne Norveške, smatra da bi Putin trebalo da odbije Bajdenov poziv da se sastanu.
„Samit će oduševiti medije, ali neće promeniti ništa u situaciji kad se odnosi SAD i Rusije pogoršavaju. Dok se ne uspostavi novi format saradnje koji se zasniva na suverenoj jednakosti država, svaki samit dva lidera verovatno će biti žrtva političke glume. Moskva bi trebalo da učtivo odbije ponudu i umesto toga oslanja se na manje javne formate da bi pregovarala o pragmatičnim i obostrano korisnim aranžmanima”, piše Dizen u autorskom tekstu za „Raša tudej”.
Kako je Jurij Gagarin prošetao centrom srpskog grada, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
