Izjava predsednika Aleksandra Vučića da sumnja da je taj dokument pisala lukava, pametna, i fantastično upućena u tematiku rešavanja pitanja odnosa Beograda i Prištine žena koja je bila je na svakom sastanku posvećenom ovoj temi, a različite zahteve suprotnih strana za zatvaranje Briselskog dijaloga umrežila je filigrantski umešno, bacila je mediji u potragu za moćnom i lukavom ženom, a sumnje su pale prvo i na Angelu Merkel.
Međutim, jasno je da to ne može biti nemačka kancelarka jer ona nije učesnik pregovora, bez obzira ima li i koliki uticajna njih.
Glavna „osumnjičena” među upućenima je Angelina Ajnhorst direktorka EEAS za Evropu i Aziju.
Ona se potpuno uklapa u sliku koju je o mogućem autoru non pejperakoju je dao predsednik Vučić, jer je u svom prethodnom mandatu kao direktor za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove u Briselu uz tadašnju šeficu EU diplomatije, Federiku Mogerini, Ajnhorst učetvovala na sastancima dijaloga Beograda i Prištine, koji se se odvijali pod pokroviteljstvom EU.
Angelina Ajnhorst je u periodu od 2015. do 2019. godine bila posrednik, kako u tehničkim rundama dijaloga Beograda i Prištine, tako i na sastancima na najvišem političkom nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.
Dok nije postavljena na novu funkciju početkom prošle godine u briselskim krugovima, važila je, a kao jedan od najvećih poznavalaca procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao mogući izbor tada novog šefa diplomatije, Žosepa Borelja, za mesto novog specijalnog predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine.
Tokom 2018. godine, Ajnhorst je u izjavi za Tanjug naglasila da je cilj Federike Mogerine da „što pre”, već do kraja svog mandata, koji je isticao 2019. godine, dođe do potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
A da taj sporazum, kako je govorila, morao bi da bude u skladu sa međunarodnim pravom, prihvatljiv za region, a ne samo za Beograd i Prištinu i da na kraju sa njim mora da se složi i Savet bezbednosti UN.
Izričito je naglašavala da kao EU kao posrednik u dijalogu neće govoriti o njegovom sadržaju i elementima i da je na Beogradu i Prištini da odgovore na to.
U svojim retkim javnim nastupima, Angelina Ajnhorst se zalagala za ideju EU budućnosti celog regiona Zapadnog Balkana.
Angelina Ajnhorst je holandska državljanka, studirala je jezike i kulture Bliskog Istoka na Katoličkom univerzitetu u Nijmegenu, a politologiju na Universite Libre u Briselu. Diplomirala je međunarodno pravo, ljudska prava i pravo međunarodnih organizacija. Između 1989. i 1996. godine Angelina Ajnhorst je radila za Ujedinjene nacije u NJujorku Evropskoj komisiji priključila se 1996. godine gde je zauzimala različita savetnička mesta u Barselonskom procesu na južnom Mediteranu, ljudskom i socijalnom razvoju i međunarodnoj zdravstvenoj podršci.
Među ženama koje, s obzirom na uključenost u dijalog i pregovore dve strane, mogle doći u obzir kao autori non pejpera je teorijski i Ana Marija Boura grčki diplomata koja je u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi godinama unazad zadužena za Balkan i konkretno za Kosovo i dijalog o Beograda i Prištine.
Bila je viši savetnik u dijalogu Beograda i Prištine od samog početaka procesa 2009. godine, radila na procesu normalizacije odnosa dve strane tokom madnata Ketrin Ešton (2009-2014) i Federike Mogerini (2014-2019).
Iako ne toliko eksponirana kao Angelina Ajnhorst, Boura je prisustvovala sastancima dijaloga, ali i posetama šefova EU diplomatija Beogradu i Prištini.
Rezultate dijaloga, kome posreduje EU, poredstavljala je i u Evropskom parlamentu. Tokom blokade dijaloga Beograda i Prištine, izazvanog prištinskim taksama na robu iz Centralne Srbije, Boura se zalagala za zajednički pritisak EU i SAD na kosovske zvaničnike u cilju povlačanja. Ana Marija Boura je grčki diplomata koja je u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi godinama unazad zadužena za Balkan i konkretno za Kosovo i dijalog o Beograda i Prištine.
Boura je bila viši savetnik u dijalogu Beograda i Prištine od samog početka procesa 2009. godine.
Radila je na procesu normalizacije odnosa dve strane tokom madnata Ketrin Ešton ( 2009-2014) i Federike Mogerini ( 2014-2019). Iako ne toliko eksponirana kao Angelina Ajnhorst, Boura je priustvovala sastancima dijaloga, ali i posetama šefova EU diplomatija Beogradu i Prištini.
Rezultate dijaloga, kome posreduje EU, predstavljala je i u Evropskom parlamentu. Tokom blokade dijaloga Beograda i Prištine, izazvanog prištinskim taksama na robu iz Centralne Srbije, Boura se zalagala za zajednički pritisak EU i SAD na kosovske zvaničnike u cilju povlačanje te odluke.
U Briselu dilemu autora non-pejpera nije bilo moguće razrešiti.
Iz EU za Tanjug kažu da ne komentarišu nezvanične dokumente.
„Takav dokument ne predstavlja EU poziciju niti su ga primili ni Lajčak ni Borelj”, navodi se u izjavi za Tanjug.
O novom ratu na postsovjetskom prostoru pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
