Najnovije

ERDOGANOV VELIKI TURKISTAN: Ankara otkrila svoje prave namere, evo šta planiraju!

Predsednici su se dogovorili da se prihvati predlog koji je već ranije dao Nursultan Nazarbajev da se neformalni savet spomenutih država pretvori u Savez turkofonskih država.

Redžep Tajip Erdogan. (Foto: Sinhua/Pravda)

Ambiciozni predsednik Turske Redžep Erdogan nastavio je da širi uticaj svoje zemlje na prostoru bivših sovjetskih republika u kojima je većinsko stanovništvo muslimansko. Pomoću video-veze 31. marta je održan neformalni samit Turkofonskog saveta u kojem su učestvovali predsednici Turske, Azerbejdžana, Kazahstana, Kirgistana i Uzbekistana. Osim njih, u onlajn režimu je bio i bivši predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, a sa statusom posmatrača je učestvovao i mađarski premijer Viktor Orban.

Odluka bi konačno trebala da se donese na samitu koji će se održati u Turskoj krajem ove godine.

Na početku skupa učesnici su čestitali Azerbejdžanu na oslobođenju teritorija u ratu u Nagornom Karabahu.

Savet turkofonskih država osnovan je 3. oktobra 2009. godine, a u njega su bile ušle Turska, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgistan. Kasnije im se pridružio Uzbekistan. Na početku je sva aktivnost bila u kulturnoj sferi povezivanja, ali na jačem povezivanjeu tih država insistirao je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. I posle minule sednice Saveta turkofonskih naroda državni TV kanal Kazahstana je saopštio da Nazarbajev ima vodeću ulogu u objedinjavanju tih država i naroda.

Iako se rusko rukovodstvo ne izjašnjava i ne komentariši ambicije lidera turkofonskih zemalja, iz izjava moskovskih eksperata se vidi da su u Rusiji svesni da bi u cetralnoj Aziji na prostoru bivših sovjetskih republika moglo da dođe do sukoba interesa. Lideri tih bivših republika se pridržavaju maksime "družimo se sa onima od kojih imamo više koristi". Za sada Turska nudi samo dobre želje i ne skriva da hoće da ekonomski dominira na tom prostoru. Ali neosporno je da Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan imaju za sada znatno veće veze i interese u saradnji sa Rusijom nego sa Turskom.

Moskovski ekspert Viktor Rajevski kaže da još devedesetih godina prošlog veka počelo da se govori o "panturkofonskom projektu. Ideju je širio turski propovednik Fetulah Gulen koji sada kao glavni Erdoganov politički neprijatelj živi u SAD. Gulen je pozivao da mladi Turci idu u centralnu Aziju i tamo uče turkofonsko stanovništvo koje je on smatrao Turcima. U bivšim sovjetskim republikama u Aziji, ali i u Rusiji, Baškiriji, Tatarstanu i Burjatiji Gulenovi ljudi su formirali brojne liceje. Tamo se predavao turski jezik i širene su antiruske ideje, pa su 2008. godine ti liceji bili zatvoreni.

Lideri Turske i bivših sovjetskih republika u Aziji planiraju da stvore zajedničku ekonomsku zonu kao i turkofonski investicioni fond. Predsednik Kazahastana Tokajev je predložio stvaranje zajedničkog "kulturno-prosvetiteljskog prostranstva! U tom kontekstu je govorio i bivši predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, koji smatra da će mladi Kazahstanci lakše komunicirati sa turkofonskim narodima jer će njegova zemlja preći sa ćirilice na latinicu.

Ako prelazak na latinicu bude udaljavanje od Rusije već sada se može reći da će Kazahstanci više izgubiti nego dobiti jer je Rusija na znatno višem naučnom i kulturnom nivou nego Turska.

Predsednik Turske Erdogan je 2019. godine prvi put javno kazao da želi da vidi jednu naciju u šest država. Među njima je trebalo da bude i Turkmenija. O ideji "dve države - jedan narod" govore u Turskoj i Azerbejdžanu predsednici Erdogan i Alijev.

Erdogan bi da stvori i zajedničku vojsku, čemu se za sada navodno protivi bivši predsednik Kazahastana Nursultan Nazarbajev. Logično je što Nazarbajev nije za stvaranje zajedničke vojske jer je Kazahstan član Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, dakle bliski je vojni saveznik Rusije sa kojom ima dugačku granicu. I Kirgistan je u vojnom savezu sa Rusijom koja tamo ima veliku avio-bazu.

U Moskvi zasad u stvaranju Saveza turkofonskih država ne vide direktnu vojnu opasnost. Jedan broj eksperata upozorava da antiruski turkofonski savez postaje realnost.

Koliko će se na prostoru Azije realizovati želja Erdogana da obnovi otomansku imperiju zavisi i od toga koliko će se brzo ekonomski, naučno i vojno razvijati Rusija. Dosadašnja praksa je pokazala da će sovjetski Azijati uvek nastojati da se približe onoj zemlji od koje mogu da imaju realno najveću korist.

Moskovski analitičari upozoravaju da se može očekivati da Erdogan pokuša da uvuče u svoje vojne avanture i građane bivših sovjetskih republika u kojima pretežno žive mislimani.

Srpski Mig-29 u letu nad Belorusijom? Više o tome OVDE.

Izvor: Večernje Novosti

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube