Kineska operativna grupa nosača aviona koju predvodi Liaoning trenutno sprovodi ono što je Peking nazvao "rutinskom" borbenom vežbom istočno od Tajvana, dok američka vojska nadgleda vežbu na Tihom okeanu i raspoređuje udarnu grupu teodora Ruzvelta u Južnokinesko more.
To su znakovi da su SAD, Kina i Tajvan upale u "začarani krug", dok napetosti i dalje rastu u regionu, prema Ma Čen-kun-u, profesoru na postdiplomskom institutu za kineska vojna pitanja na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Taoiuan na severoistoku Tajvana.
Ma je komentarisala dok se pojavljivala na panelu od četiri osobe čiji je domaćin Prospekt fondacija, istraživački centar sa sedištem u Tajpeju koji istražuje međusobne prolaze i savetuje vladu, izvestila je tajvanska Centralna novinska agencija.
Tajvanski moreuz sada podseća na Balkan pre izbijanja Prvog svetskog rata, dodao je Ma, rekavši da je "prozor za mir" - nenasilno rešavanje odnosa između Kine i Tajvana - postajao sve manji.
"Iako nijedna zemlja ne namerava da pokrene rat, burad baruta raširene su širom Tajvanskog tesnaca i okoline", rekao je on.
NJegove primedbe usledile su onog dana kada je tajvansko ministarstvo odbrane izvestilo četiri naleta aviona Narodne oslobodilačke vojske u ostrvsku identifikacionu zonu PVO (ADIZ), samoproglašenu tamferu koja nije regulisana međunarodnim pravom. U ponedeljak, dok su Liaoning i pet pratećih kineskih ratnih brodova ušli u zapadni Pacifik, PLA je uleteo 10 borbenih aviona i izviđačkih aviona u ADIZ.
Kineski ratni avioni videli su se na tajvarskim radarima PVO ukupno 18 dana u martu i do sada su to činili četiri uzastopna dana u aprilu, navodi se na veb stranici ministarstva odbrane.
U panelu od utorka, koji je razmatrao posete državnog sekretara Antonija Blinkena Aziji i Evropi, bio je Li Ših-hui, profesor na Nacionalnom univerzitetu Čengči (NCCU) u Tajpeju.
Blinkenove posete inostranstvu Tokiju, Seulu i Briselu - prvi diplomatski potezi nove administracije - pokazale su spoljnopolitičku strategiju predsednika Bajdena o ponovnom uspostavljanju zajedničkih interesa Amerikanaca i njegovih saveznika, rekao je Li.
Dajući prioritet svojoj konkurenciji sa Pekingom i čineći to iz perspektive ljudskih prava i bezbednosti, administracija Bajdena stvorila je kontrast između SAD-a i Kine, ističući pretnju potonje regionalnom poretku u Aziji, dodao je profesor.
Strateški značaj Tajvana stavio se na dnevni red u razgovorima između Vašingtona i Tokija, rekao je Li, koji je u programu Japanskih studija NCCU-a. Povećana vidljivost ostrva na međunarodnoj sceni bio je „diplomatski proboj“, dodao je on, ali je rekao da je Tajvan uvukao u veću američko-kinesku bitku za prevlast.
Uprkos podršci koju je dobio za svoj tehnološki napredak i dostignuća u oblasti ljudskih prava, Tajvan je trebao biti okretan i fleksibilan kako bi mogao da izađe na kraj sa strateškim izazovima, zaključio je Li.
Usred upozorenja iz Pekinga, japanski premijer Ioshihide Suga u nedelju je naglasio značaj tajvanskog mira i stabilnosti za region. Rekao je da se nada da će sarađivati sa predsednikom Bajdenom na smanjenju napetosti među moreuzima.
„Važno je da Japan i Sjedinjene Države sarađuju i koriste odvraćanje da stvore okruženje u kojem Tajvan i Kina mogu naći mirno rešenje“, rekao je on u televizijskom intervjuu.
Suga i Bajden treba da održe samit u Vašingtonu 16. aprila, saopštila je Bela kuća.
Dvojica lidera će navodno pomenuti mir širom Tajvanskog moreuza kao zajedničku zabrinutost u zajedničkoj izjavi objavljenoj nakon prve lične posete stranog lidera Bajdenovoj administraciji.
Krivokapić srbomrzac - ima samo jedan cilj! Više o tome OVDE.
Izvor: Alo
