Piše: Dr Ivan Pajović
Da bi se ocenila verovatnoća i posledice ovakve mere protiv Rusije treba pre svega razumeti šta je zapravo SWIFT. Međunarodni sistem pod punim nazivom Society for Worldwide Interbank Financial Tlecommunication (SWIFT) služi za ostvarivanje transgraničnih plaćanja i transfera novca. On dopušta brz i bezbedan transfer novca kako unutar zemalja, tako i prekogranično. U svetu je više od 12.000 banaka uključeno u ovaj sistem. Sam sistem nije američki, već evropski, sa sedištem u Belgiji.
U ukupnom obimu transakcija SWIFT-a, prema podacima same kompanije, američki dolar učestvuje sa 38,4%, evro sa 37,1%, britanska funta sa 6,6%, japanski jen sa 3,2%, kineski juan sa 2,2%, kanadski dolar sa 1,8%, honkoški dolar sa 1,5%, a sve ostale valute sa 9,2%.
Pred kraj aprila Evropski parlament je dao predlog rezolucije o isključivanju Rusije iz SWIFT-a ukoliko izbije rat između te zemlje i Ukrajine, to jest ukoliko Rusija izvrši vojni upad na ukrajinsku teritoriju i sprovede neke od nezvanično proklamovanih planova uništenja ili podele te zemlje. Plenarno zasedanje Evropskog parlamenta od 29. aprila 2021. godine posvećeno je ne samo ovom pitanju, već je i vezano za situaciju sa opozicionim liderom Aleksejem Navaljnim i diplomatskim skandalom u Češkoj. Za rezoluciju je glasalo oko 570 poslanika Evropskog parlamenta.
U vidu se imaju i drugi vidovi veoma strogih, do sada neviđenih sankcija: prekid uvoza ruske nafte i gasa, zamrzavanje svih aktiva ruskih oligarha i poništavanje njihovih putnih viza. Poslanici ovog parlamenta istupaju sa raznim insistiranjima na pritiscima koji bi „umirili Moskvu”, kao što su snižavanje zavisnosti evropskih zemalja od Moskve u sferi energetike, zaustavljanje izgradnje gasovoda „Severni tok 2”, prekidanje izgradnje nuklearnih elektrana koje se sprovodi u saradnji sa ruskim preduzećem „Rosatom”.
Rezolucije koje donosi Evroparlament imaju isključivo karakter preporuke i nisu obavezni za izvršenje. Pored toga, realna situacija je takva da Evropska Unija nikako ne raspolaže instrumentima koji bi omogućili isključivanje Rusije iz međubankarskog sistema prenosa informacija o plaćanju, SWIFT-a, niti instrumente koji bi joj omogućili zamrzavanje sprovođenja projekta „Severni tok 2”, jer su pitanju privatna korporacija i privatni projekat. U prvom slučaju radi se o privatnom međunarodnom sistemu koji se nalazi izvan zone odgovornosti EU, to jest EU nema nikakve kompetencije po tom pitanju. U drugom slučaju u pitanju su i investicije privatnih evropskih kompanija, koje su na zakonitim osnovama uložile sredstva u projekat izgradnje gasovoda. Međutim, „Severni tok” je vrlo protivrečna tema, jer Evropska komisija je već govorila o tome da taj projekat ne služi „diversifikaciji izvora energije Evropske Unije”. Drugim rečima, ne omogućava ravnopravno učešće i drugih prodavaca energenata na njenom tržištu.
Čini se da ipak nije u pitanju samo „diversifikacija izvora energije”, već je u pitanju dugi period političke konfrontacije Evropske Unije i Rusije na koji bez ikakve sumnje veliki uticaj imaju i Sjedinjene Američke Države. Evropske diplomate naglašavaju da Rusija raspolaže vojnom moći koju neprekidno demonstrira, dok sa druge strane ne raspolaže ekonomskom moći. Snagu ruske ekonomije oni ocenjuju približnom ekonomiji Italije ili tek nešto jačom od ekonomije Španije.
Oko pitanja sankcija Rusiji ipak nema apsolutne saglasnosti ni jedinstva po svim pitanjima, jer evrobirokratija želi po svaku cenu da ostvari jedinstvenu spoljnopolitičku platformu, ali predstavnici zemalja EU često jedno govore u Briselu, a potom, kada se vrate u svoje zemlje, govore i rade nešto sasvim drugo, svak na svoj način.
Rusija, sa druge strane, radi svoj posao i ne bavi se previše politikom. Specijalni predstavnik predsednika Rusije za pitanja međunarodne saradnje, šef departmana za međunarodnu informacionu bezbednost Ministarstva inostranih poslova Andrej Krutski, komentarišući pretnje isključivanjem Rusije iz SWIFT-a, lakonski je rekao: „Neka probaju”, dodavši da će i Moskva primeniti određene mere ukoliko se takve pretnje zaista i ostvare.
Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov tvrdi da u Rusiji već postoji baza za formiranje analoga SWIFT-u. Po njegovom mišljenju, vlada i Centralna banka su učinile sve da ta baza može garantovati nezavisnost delovanja.
Prošlu kolumnu dr Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
