Trampova administracija počela je da planira ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija skoro tri godine pre njegovog atentata 2020. godine i prvobitno je tog dana želela da zbriše "čitav spisak ljudi", otkriveno je.
Navodi se da je Majk Pompeo prvi put stvorio radnu grupu čelnika CIA da bi "skinuo Kasema Sulejmanija sa liste", gotovo čim je imenovan za direktora CIA u januaru 2017. godine.
Zavera je eskalirala tokom 2018. i 2019. godine, vođena povlačenjem SAD iz Iranskog nuklearnog sporazuma i ubistvom američkog vojnika u Iraku, pre nego što je Donald Tramp na kraju dao zeleno svetlo, jer je želeo da za to "preuzme zaslugu" tokom predizborne kampanje.
Bivši vršilac dužnosti ministra odbrane Kris Miler takođe je otkrio da Sulejmani nije bio jedina meta, jer je američka vlada tog dana planirala da likvidira nekoliko viših iranskih vojnih i obaveštajnih operativaca.
Među ostalim ciljevima bili su vrhovni komandant "Kudsa" u Jemenu Abdulreza Šahlai i pripadnici milicije PMU koje podržava Iran, ali oni nisu uspeli da se ostvare.
Pompeovo ključno učešće sada ga je dovelo u opasnost od osvete, a upućeni kažu da su on i drugi visoki američki zvaničnici trajne mete pokušaja iranskog atentata.
Tramp je navodno bio toliko zabrinut zbog Pompea i njegovog izaslanika za Iran Brajana Huka nakon što su napustili funkciju da je izdvojio 15 miliona dolara da ih zaštiti u poslednjim danima tokom njihovog rada u Beloj kući.
Ova otkrića nekoliko sadašnjih i bivših američkih zvaničnika bacila su novo svetlo na napad američkih bespilotnih letelica u Iraku 3. januara 2020, što je pokrenulo veliku eskalaciju napetosti između dve zemlje.
Nekoliko sadašnjih i bivših američkih zvaničnika otkrilo je nove detalje o opsežnom planiranju koje je dovelo do atentata. Rekli su kako je događaj spreman mnogo godina, počev nedugo nakon što je Tramp ušao u Belu kuću. Jedan bivši visoki zvaničnik CIA rekao je da je Pompeo prvi put održao sastanak na kojem se razgovaralo o planovima za ubistvo Sulejmanija još 2017. godine.
Na sastanku su, između ostalih, bili članovi CIA-inog Centra za protivterorističku akciju i njegovog paravojnog Centra za specijalne aktivnosti, a grupa je smislila različite planove za likvidaciju iranskog generala. Pompeo je takođe izneo planove na sastancima sa Nacionalnim savetom za bezbednost (NSC) te godine.
Insajder je rekao da je o zaveri podeljeno mišljenje sa nekim zvaničnicima koji su izrazili pravnu zabrinutost, dok su drugi pozdravili pristup "plavog neba" šefa CIA, nakon što je Obamina administracija zastupala mekši pristup.
Pompeo je navodno odbacio bilo kakve pravne probleme rekavši ljudima da "ne brinu da li je legalno; to je pitanje za advokate" - rekao je zvaničnik. Navodi se da su planovi postali sve ozbiljniji u leto 2018. kada je Tramp objavio da izvlači SAD iz nuklearnog sporazuma.
Otprilike u to vreme, plan se takođe prebacio sa CIA na upotrebu jedinica za specijalne operacije Pentagona. Tokom skoro tri godine između Pompeovog prvog sastanka i Sulejmanijeve smrti, SAD su pokušale da Sulejmanija stave pod pojačani nadzor.
Jedna detaljna operacija uključivala je infiltriranje u lanac snabdevanja putem kojeg je Sulejmani dobio nove mobilne telefone i bio je prisluškivan mnogo pre nego što su stigli do generala. Do toga je došlo nakon dojave Izraela o kuriru koji radi za Sulejmanija i traženja telefona do izvora, rekao je jedan bivši zvaničnik CIA.
Viktorija Koates, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost za Bliski Istok u to vreme, rekla je za Yahoo da je taj plan zaista postao stvarnost u novembru 2019. godine kada se činilo da se događaju "loše stvari" koje uključuju Sulejmanija i SAD.
- Pratili smo Sulejmanija prilično pažljivo i postojala je tendencija da putuje negde, a neke vrlo loše stvari su se dogodile SAD - rekla je ona.
Zvaničnici NSC-a tada su primili "poziv sa vrha da treba da se uvere da su opcije u redu" da izvrše atentat na Sulejmanija. Planiranje se zahuktalo redovnim sastancima koji su se održavali sa američkim obaveštajcima i vojnim vrhom.
Među njima su bili Koates, savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajan; zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Met Potinger; Robert Grinvej, viši direktor za Bliski Istok; Kejt Kelog, savetnik potpredsednika Pensa za nacionalnu bezbednost; i Kris Miler, najviši zvaničnik NSC-a za borbu protiv terorizma.
Nekoliko visokih zvaničnika reklo je da je Tramp tom planu dao zeleno svetlo nakon što je iranska milicija u Iraku decembra 2019. godine ubila američkog državljanina. Miler je rekao da je "pretnja bila drugačija" od Sulejmanija u to vreme.
Robert Grinvej, viši direktor za Bliski Istok, rekao je da je general "ulazio dublje u njihovu knjigu igara".
- On je aktivno razvijao planove za izvođenje neposrednih napada na američke diplomate i pripadnike službe u Iraku i širom regiona - rekao je on.
Jedan zvaničnik je, međutim, rekao da je Tramp bio motivisan zbog toga što je imao nameru da bude reizabran za predsednika. Rekli su da je operacija mogla ostati tajna, ali da je Trump želeo da "preuzme zasluge za nju", pa se odlučio na otvoreni napad.
Tramp se više puta hvalio ubistvom generala uoči izbora. Na večeri tokom prikupljanja sredstava za GOP na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi nekoliko dana nakon napada, vrlo je detaljno i veselo objašnjavao kako su vojni zvaničnici odbrojavali sekunde do smrtonosnog napada.
Prema Mileru, planiranje je uključivalo i širu listu ubistava od samog Sulejmanija. Miler je rekao da postoji "čitav spisak ljudi" koje su planirali da ubiju tog dana, za ono što je opisao kao "pristup odrubljivanjem glave kako bi skinuli što više mogu".
Nije dao tačne brojke koliko su se SAD nadale da će ubiti. Nekoliko zvaničnika reklo je da je Šahlai jedna meta, dok su dve odvojene operacije hvatanja ili ubijanja planirane protiv PMU i drugih ciljeva u Siriji. Nije jasno zašto se ti napadni nisu dogodili noću.
U napadu je poginuo i Abu Mahdi al-Muhandis, šef iračke paravojne grupe Kataib Hezbolah. Višegodišnje planiranje kulminiralo je vazdušnim napadom u ranim satima 3. januara.
Zvaničnici su otkrili nove detalje o logistici operacije na terenu, pri čemu su se operativci američkih snaga Delta predstavljali kao radnici na održavanju, dok su se kurdski operativci oblačili u rukovaoce prtljagom na aerodromu u Bagdadu kako bi dočekali - i pozitivno identifikovali - generala kada je sleteo. Operativci Delta počeli su da zauzimaju svoje položaje u Bagdadu krajem decembra.
U satima koji su prethodili napadu, postavili su se oko "zone ubijanja" u blizini aerodroma, obučeni kao osoblje za održavanje. Kurdski saveznici predstavljali su se kao osoblje aerodroma da bi potvrdili njegov identitet uoči napada. Jedan američki snajperista imao je kameru koja se prenosila uživo do komandanta Deltinih snaga kopnene vojske u američkoj ambasadi.
Najviši zvaničnici, uključujući Huka, bili su spremni u Situacionoj sobi u DC-u, dok je Pompeo sa drugima gledao iz Pentagona. Tramp je bio u Mar-a-Lagu da ne bi izazvao sumnje.
Veze američke Zajedničke komande za specijalne operacije u Tel Avivu sarađivale su sa izraelskim zvaničnicima da prate Sulejmanijevo boravište putem njegovih mobilnih telefona, izvestio je jedan vojni zvaničnik.
General je prebacio telefone na tri sata u šest sati pre nego što se ukrcao na let iz Damaska za Bagdad, ali izraelski zvaničnici pomogli su u pronalaženju njegovog trenutnog telefona i prosledili podatke SAD-u.
Iran je uzvratio pet dana kasnije lansiranjem balističkih projektila na američke ciljeve u Iraku, ali američke snage nisu likvidirane tada.
Iako je Trampova administracija taj napad pozdravila kao pobedu SAD-a, a nacija izbegla još štetniju odmazdu u to vreme, nekoliko zvaničnika reklo je da je taj događaj stavio trajnu metu na glavu umešanih.
Milej, predsedavajući Generalštaba, Kenet Mekenzi, komandant CENTCOM-a, Pompeo i Huk suočeni su sa najvećim rizikom od napada, rekao je.
Tri druga bivša zvaničnika ponovila su ovo, rekavši da su američke obaveštajne službe saznale za iransku listu ciljeva koja sadrži imena određenih zvaničnika umešanih u napad kao osvetu zbog Sulejmanijeve smrti.
Miler je rekao da su pretnje po život toliko ozbiljne da su, u poslednjim Trampovim danima na vlasti, Bela kuća i Pentagon u poslednjem trenutku napravili planove o tome kako mogu da obezbede zaštitu ovih ciljeva nakon što napuste funkciju.
To je dovelo do toga da je Tramp dodelio novi fond od 15 miliona dolara za plaćanje zaštite "bivših ili penzionisanih visokih zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova" koji se "suočavaju sa ozbiljnom i verodostojnom pretnjom od strane strane sile ili agenta strane sile".
Jedan bivši pomoćnik Bele kuće rekao je da je novac posebno izdvojen za Huka i Pompea rekavši da su "Iranci ozbiljan rizik za njih dvoje".
Pentagon gomila operativne snage svuda po Evropi, grupe dobile jasne zadatke! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Mediji
