Bratstvenik mitropolita Danila Dajković, dao je svoj maksimum u bitkama koje su se vodile prethodnih godina protiv režima Mila Đukanovića i njegovih pulena. Mladi aktivista Nemanjinog grada ističe da je pred njima najvažnija bitka, nakon Nikšića i Herceg Novog, u kojoj će “kraci DPS hobotnice“ konačno biti sasečeni.
„Podgorica je Crna Gora u malom. To je grad ogromnih podela. Lokalni izbori u Podgorici će biti neka nova vrsta kosovske bitke. Nemanjin grad protiv Titograda, odnosno “neotitograda“. Daću maksimalni doprinos gradu u kome sam ponikao i napravio prve korake; u kome razmišljam o budućnosti Dajkovića, kako sam i rekao u jednom šaljivom videu. Daću sve od sebe da Podgorica postane slobodan grad, u kome će SPC imati svo poštovanje, pa umesto podizanja spomenika Titu, mi ćemo podići spomenik onome ko se rodio u Podgorici i utemeljio Pravoslavlje, Stefanu Nemanji“, govori Dajković i dodaje da se nada da će grad Svetog Simeona Mirotočivog uskoro postati naša “Meka i Medina“.
Kresović, kao stariji i iskusniji u svom dosadašnjem radu, hvali mladog Dajkovića i ističe kako on nije aktivista, već revolucionar, politički borac. Sa druge tačke gledišta, Kresović ne deli mišljenje u vezi sa Dajkovićevim prihvatanjem kandidature za gradonačelnika Nemanjinog grada. „Vlast u Podgorici će dobiti oni koji imaju dobru orgnizaciju i dosta para. Isti je slučaj kao sa Stanivukovićem u Banja Luci. Vama želim uspeh, ali za Vas ima vremena u narednih pet godina. U politici ne vladaju pošteni, već pokorni i bogati ljudi. Gradonačelnik velikog grada je iskušenje; to nije samo sposobnost, već sposobnost manipulacije“, ističe Kresović.
Obzirom da u politici nema bratstva, već samo interesa i koristi, Kresović upućuje dobronamerne savete Dajkoviću u želji da „dobije neko dobro parče za ono gde je najbolji; a za grad da puste onoga ko je kvarniji i da se još malo potroši“, dok Dajković šaljivo dodaje „I da se ja još malo pokvarim usput, pa da stasam za poziciju“.
Jedna od najaktuelnijih tema trenutne političke scene Crne Gore jeste i mogućnost smene ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava, dr Vladimira Leposavića, koju je najavio premijer Crne Gore, Zdravko Krivokapić, zbog tabu teme o genocidu u Srebrenici. Dajković je apsolutno siguran da funkcioneri bošnjačke stranke zloupotrebljavaju žrtve Srebrenice, uzimajući i bacajući leševe na skupštinsku govornicu, kako bi skrenule pažnju sa kriminala koji su sproveli. „Govoreći o Srebrenici koja je jedna tema koja nema nikakve veze sa ovim vijekom, sa Crnom Gorom, a naročito nema veze sa ministrom Leposavićem, koji je imao deset godina za vreme Srebrenice… Ako partija Dritana Abazovića traži da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici, zašto onda Andrija Mandić i Milan Knežević ne bi tražili da se usvoji rezolucija o genocidu u svim stratištima srpskog naroda? Dešava se to da mi i dalje ne smemo jasno i glasno da kažemo da smo Srbi“, govori Dajković, ali i negira optužbu “domobrana Crne Gore“ da on pljuje Crnu Goru , kao i to da je po njihovim rečima “lud“ jer govori istinu.
Realnost oko koje su se složili Dajković i Kresović je ta da je jako teško demontirati sistem nakon tridesetogodišnje vladavine kriminalne grupe. Javno mnjenje je vrlo fluidno u ovom trenutku u Crnoj Gori, obzirom da je narod čekao čak sedam meseci nakon 30. avgusta da se usvoji zakon o tužilaštvu.
„Ako već hoćemo da napravimo nešto, onda moramo ići diskontinuitetom, moramo napraviti neki iskorak. Zakon o tužilaštvu je preduslov ka demontiranju svega onoga što je posejala vlast Đukanovića. Da li za sve ostalo čekamo zeleno svijetlo američke ambasade? Signali venecijanske komisije su odlučili da se zakon stavi ad akta. Jedini ko se bunio protiv toga su bili predstavnici DF-a, Srbi su doveli do promjena. To je jedina prava opozicija u Crnoj Gori svih ovih godina“, govori Dajković.
Cilj je da se narod u Crnoj Gori vrati Vukovom i NJegoševom stilu razmišljanja. Jezik, leksika i pismo su jedina osnova za tzv. segregaciju naroda u Crnoj Gori. „Zastava Crne Gore ne treba da bude u džepu, već u srcu. Neka živi srpski narod“, zaključuje Vladislav Dajković.
O lažnom popu, hodži i nadbiskupu iz BiH pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
