„Od 21. juna želimo da otvorimo Srbiju za slavlje, svadbe, rođendane, proslave, ali za to moramo da imamo 50 odsto vakcinisanog punoletnog stanovništva. Sada smo na 42 odsto ili oko 2.270.000 ljudi“, rekla je Brnabić u Žagubici.
Povratak u normalu od 21. juna?
Slične najave čuli smo i od Zorana Gojkovića, kao i od Darije Kisić Tepavčević.
„Ukoliko se u sledećem periodu nastavi ovakav pad broja novozaraženih i ukoliko budemo imali 50 odsto punoletnih građana koji su vakcinisani, moći ćemo posle 21. juna da krenemo i u organizaciju različitih vrsta događaja vezanih za veća kolektivna okupljanja“, saopštio je posle sednice Kriznog štaba pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.
„Ukoliko se nastavi ovakav trend vakcinacije, to će se sigurno odraziti i na dalji pad učestolasti oboljevanja, a to će nas polsedično dovesti i do toga da već tokom narednog meseca možemo da uživamo i u drugim vrstama okupljanja“, ističe Kisić Tepavčević za RTS.
Dr Predrag Kon je rekao da nema razloga držati mere „kad se virus spušta“ ali je apelovao na mlade da se vakcinišu.
„Sva slavlja mogu da se planiraju ali će biti usklađena sa trenutnim merama, pa procenu će doneti kompletan krizni štab jer kako vreme prolazi sve se odmerava i najkorisnije se usvaja. Ja nisam zadovoljan niti je bilo ko zadovoljan što mora nekog da zaključava i sprečava ga da radi ali sada kada virus popušta, sada treba da budemo najpametniji, i tu ne smemo da napravimo grešku“, izjavio je dr Kon.
Skromne prepreke zaraze
Epidemiolog Zoran Radovanović navodi da je još prerano ukloniti već labave mere protiv širenja koronavirusa.
„Ako bismo pri ovog učestalosti zaražavanja, te skromne prepreke širenju zaraze uklonili, onda bi razvukli ovaj talas epidemije mnogo duže. Išao bi horizontalno, možda bi se povećao broj obolelih, a cilj je da se sada strpimo i da imamo relativno mirno leto“, govori Radovanović.
Epidemiolog podseća da i dalje imamo veliki broj zaraženih, a mere su ionako već labave i slabo se poštuju.
„U Beogradu još neko i nosi maske, van Beograda skoro niko. Sve vreme imamo jedan od najtolerantnijih, najlabavijih pristupa suzbijanju epidemije. Zato imamo mnogo više umrlih nego što bi se očekivalo – blizu smo vrha svetske liste“, kaže on.
Smatra da, kad se popuste mere, neće biti velikog talasa jer su mnogi već bili zaraženi ili su primili vakcinu.
„Ali opet, problem je ovo što se dešava – nishodni krak epidemije je mnogo manje strm nego što bismo voleli, mnogo sporije opada. To je zbog toga što su mere labave. Ako bi se još popustile, onda bi to išlo još manje strmo naniže. Suština je da treba da nagovorimo ljude da se vakcinišu, pa će sve biti drukčije. Možemo onda imati i Egzit, ali samo ako bi znantno pao broj zaraženih“, otkriva.
Mi ne možemo znati koliki deo populacije je prkužen jer nemamo adekvatne podatke, ukazuje Radovanović.
„Problem je što su oni koji su bili zaraženi prošlog leta i imali blaži oblik bolesti, kod njih je već otpornost na virus prestala. Postoje neki podaci da je posle drugog talasa 22 odsto bilo zaraženo – ali to je bilo preterivanje. Glavni talasi su bili treći i četvrti. Kako nije urađeno istraživanje na reprezentativnom uzorku, mi ne znamo koliki broj osoba ima antitela zbog preležane bolesti, pa ne znamo ni koliko od vakcinisanih su oni koji su preležali kovid. Jer, vakcinisali su se i jedni i drugi, pa tu postoje prelivanja“, rekao je.
Najzad, Radovanović je dao i svoju procenu kada bismo zaista mogli da dostignemo povoljnu epidemiološku siutaciju.
„Ako bismo dostigli jedno pet, ili pet i po miliona vakcinisanih, ili prirodno zaraženih, onda nismo mogli da odahnemo i da se opuštenije ponašamo preko leta. Važno je sada što više vakcinisati i to je cela mudrost“, zaključuje.
Zašto Ukrajinu i Gruziju neće primiti u NATO pročitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
