Piše: Dr Ivan Pajović
Prema rečima vice-premijera Aleksandra Novaka, projekat bi trebao biti završen do kraja 2021. godine. Isti rok daje i šef borda direktora Gasproma, Viktor Zubkov. Raniji plan je imao u vidu završetak radova do decembra 2019. godine. Ovom projektu žestoko se suprotstavljaju SAD, koje smatraju da će njegovo dovršavanje dovesti do pojačavanja energetske zavisnosti Evrope od Rusije. Sprovođene su čak i parcijalne sankcije protiv kompanija koje učestvuju u izgradnji gasovoda, što je usporavalo tok radova. Prošle nedelje agencija Rojters je objavila da Stejt Department upozorava evropske kompanije koje učestvuju u izgradnji gasovoda o mogućem riziku uvođenja potpunih sankcija protiv njih. Pored glavnog izvođača projekta, kompanije Nord Stream 2 AG, koju je osnovao Gasprom, u finansiranju su takođe učestvovale francuska kompanija ENGIE, austrijski OMV, anglo-holandski Royal Dutch Shell i nemačke kompanije Uniper i Wintershall, koje su sada ugrožene američkim pretnjama.
Amerika, očigledno, protiv ovog projekta vodi specifični oblik malog Hladnog rata protiv Rusije, pritom pritiskajući i svoje saveznike. Sa druge strane, neki ruski eksperti u sferi energetike već su u nedoumici da li je ovaj projekat uopšte isplativ za Rusiju, mada je on za ovu zemlju i pitanje političkog prestiža, ali i geopolitičkog uspeha zaobilaženja Ukrajine kao tranzitne zemlje koja Rusiji pravi probleme postavljajući se neprijateljski u odnosu na nju. Zahvaljujući docnji u izgradnji Severnog toka 2, Rusija je bila prinuđena da potpiše po Ukrajinu povoljan novi petogodišnji ugovor o tranzitu gasa preko njene teritorije.
U izgradnji Severnog toka 2 ponovo je objavljen prekid radova, ovog puta jer su se nemački ekolozi obratili sudu. Sada se očekuje da radovi budu nastavljeni krajem maja, a kao granični rok završetka očekuje se kraj jeseni. Međutim, do tada će u Nemačkoj biti sprovedeni izbori i Angela Merkel, koja je do sada podržavala ovaj projekat, verovatno će poći na svoj zasluženi politički počinak. Očekuje se da će njen naslednik na mestu kancelara biti neko od predstavnika zelenih, koji su jarosni protivnici Severnog toka 2 i samog Vladimira Putina. I tada bi se nemačka politika potpuno izmenila. Može doći do kardinalne promene po pitanju ugljovodonične energije, a to se posebno odnosi na dostavku energenata iz Rusije.
Izgradanju gasovoda u ekonomskoj zoni Danske ometaju i manevri stranih vojnih brodova, podmornica i aviona, ali i civilnih plovila, između ostalih i ona pod zastavom Poljske, kako izjavljuju zvaničnici izvođačke firme Nord Stream 2 AG. Oni tvrde da se radi o namerno isplaniranim provokacijama usmerenim na ometanje završetka projekta, kom nedostaje polaganje samo još oko 121 kilometra gasovoda do završetka projekta negde do kraja septembra 2021. godine. Polaganje cevi neprekidno se izlaže provokacijama stranih brodova, koji ozbiljno bezbednosno ugrožavaju izgradnju, izjavio je jedan od direktora Nord Seream 2 Andrej Minjin. Prema njegovoj izjavi datoj Interfaksu: „…radi se o očigledno planiranim i pripremljenim provokacijama sa korišćenjem kako ribolovačkih, tako i raznih vojnih brodova i podmornica, sa ciljem ometanja ostvarenja ekonomskog projekta. Ovo je verovatno prvi, do sad u istoriji neviđen slučaj takvog delovanja”.
Umesno je pitanje zašto je sudbina Severnog toka 2 tako kompleksna? Stereotipno mišljenje glasi – sankcije i pritisak Sjedinjenih Američkih država. Pritom nikakvu ulogu u ovome ne igra pitanje da li je na vlasti kabinet Trampa ili Bajdena, jer su se po ovom pitanju oba ponašala istovetno. Neki ekstremni stavovi takve logike kažu da je u pitanju cena koju Rusija mora da plati za aneksiju Krima. Situacija sa gasovodom očigledno ukazuje na to da geopolitika ima svoju cenu koja se mora uzimati u obzir kada su ekonomski odnosi u pitanju. Nemci su prinuđeni da zbog sankcija koje prema Rusiji sprovode SAD izbalansiraju svoje spoljnopolitičke i energetske interese, ali se na „jeftin” način taj problem ne može reštiti.
Amerikanci svojim postupcima udaraju na suverenitet ne samo Nemačke, već i Evropske unije. Uz to, Severni tok 2 je za Nemačku od velikog značaja, jer bi on obezbedio dodatnih 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje na najkraći i najsavremeniji način, mnogo bolji u poređenju sa transportnim sistemom nabavke gasa preko Ukrajine. Značaj novog gasovoda sastoji se i u tome što se dosadašnji izvori u Holandiji, Velikoj Britaniji i samoj Nemačkoj drastično smanjuju. U Nemačkoj je eksploatacija gasa opala za oko 10 milijardi kubnih metara godišnje. Iz tih razloga mora se naći makar minimalni konsenzus između SAD i EU, prevashodno Nemačke. Međutim, neki evropski eksperti smatraju da projekat Severni tok 2 ne predstavlja projekat od kritičkne važnosti, jer nema prevelike opasnosti od deficita na tržištu gasa u EU, zahvaljujući rastu tržišta tečnog gasa u uslovima stabilne tražnje. Oštećenima od projekta Severni tok 2 ne osećaju se samo SAD, već i pribaltičke države, Poljska i Ukrajina, koje tvrde da ovaj gasovod „deli i zavađa Evropu”.
Ostaju samo dve realistične varijante rešenja problema: potpuno obustavljanje projekta ili kompromis, koji bi obavezno uključivao i interese Ukrajine. Prvu varijantu većina eksperata prima sa skepsom, jer bi to značilo još veće političko zatezanje odnosa sa Rusijom, ali i narušavanje poslovnog ugleda Nemačke, gubitke nemačkih kooperanata koji učestvuju u projektu i rizik sudskih postupaka sa zahtevima Rusije za milijardama evra kompenzacije zbog propasti projekta. Blumberg javlja da je švajcarska osiguravajuća kompanija Zurich Insurance Group izjavila da će prekinuti osiguranje izgradnje zbog opasnosti sankcija koje sprovode SAD. Izvođačka kompanija Nord Stream nije htela po ovom povodu da pruži javnosti svoje viđenje iz razloga politike konfidencijalnosti sa klijentima.
Očigledno, poslednjih stotinak kilometara Severnog toka 2 čine se kao ogromna barijera koju je teško savladati prevashodno zbog sukoba političkih interesa ne dve, već više strana zainteresovanih oko završetka projekta. Epilog će se verovatno znati do jeseni.
Prošlu kolumnu dr Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
