Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra '’Majak'’
Popis stanovništva koji treba da se obavi širom regiona je izuzetno važan za srpski narod. U nekim regionima je trenutno to izrazito visoko pozicionirano političko pitanje kao što su Makedonija i Crna Gora.
Za našu državu je od suštinske važnosti da se Srbi izraze kao Srbi na tim popisima a ne da se iz različitih razloga nepotrebno prikrivaju pod nazivima drugih nacija. U Crnoj Gori je klima malo povoljnija i očekuje se da se ljudi do popisa oslobode straha u kojem su živeli i da više nema razloga da se plaše da se izjasne da su Srbi. Iako će razmontiravanje bivšeg režima i otklanjanje posledica njihovog političkog i nacionalno/verskog inženjeringa trajati malo duže ipak je taj proces počeo, za neke previše sporo, i nema tendenciju stagniranja.
Predstojeće potpisivanje temeljnog ugovora sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom je jedan od ključnih dokaza slobode koja nastupa. A uporedo sa tim je i donet Tužilački zakon koji treba da razmontira sistem koji je postavljen od strane bivše vlasti i koji je bio potpuno posvećen privatiozaciji vlasti , države i slobode. Taj isti sistem u kombinaciji sa ukidanjem ćiriličnog pisma, srpskog jezika u školama preko državnih simbola i strateških odluka države koja je u potpunosti u suprotnosti sa interesima države Srbije i srpskog naroda u celini je u predhodnih petnaest godina pokušao da mutira srpsko nacionalno biće u nešto što bi sutra predstavljalo neke montenegrine koji neće imati nikakve veze sa Crnogorcima čije bi se i ime zaboravilo vremenom kako su izgleda planirali. Država koja je izmislila novu crkvu, nove simbole i novu naciju je čak morala i naziv države da na stranom jeziku formira pa bi verovatno to u nekoj deceniji ispred nas promenila i ozvaničila u Montenegro.
Problem bi veći bio izmišljati novu istoriju ali i tu imaju dosta primera iz okruženja koji su sličnim metodama napravili svoje nacije na srpskim zemljama i od samih Srba napravili nove nacije. Od severa Albanije preko KiM i Makedonije, BiH i Hrvatske širom srpskog sveta nicale su nove izmišljene istorije nazovi novih naroda. Tako imamo najbolji i najočigledniji primer Skenderbega u Albaniji i na KiM kao nacionalnog junaka Albanaca koji je čist Srbin ali to im ne dopire do mozga. I da ne navodimo druge primere veoma je bitno da mi Srbi shvatimo u kakvom se neprijateljskom okruženju nalazimo i da prestanemo da se pomirljivo i nemo ponašamo na slobodno možemo reći terorizam protiv srpske istorije, kulture, jezika , vere i svega šta god vam može pasti na pamet.
Iako Crna Gora nama Srbima treba da bude prioritet aktivnosti na buđenju uspavane i zastrašene svesti o sopstvenim identitetskim pitanjima treba se posvetiti i buđenju svesti u Makedoniji jer je tamo naš nacionalni korpus dosta zapostavljen i prepušten na milost i nemilost aktuelnim političkim dešavanjima na koje slabo vršimo uticaj a trebalo bi. Kad se samo pogleda broj pravoslavnih svetinja iz nemanjićkog perioda koji se nalazi na području Makedonije a koji su nekako sklonjeni u stanu zajedno sa srpskom nacijom na tom području. Raduje povratak fakultativnog srpskog jezika u škole u Makedoniji ali to je samo jedna sitna kapljica koja svakako znači u moru problema koje moraju da se rešavaju na tlu stare Srbije. Izuzetno je bitno da se kroz popis podigne procentualno učešće našeg naroda koji takođe treba da se slobodno izrazi i da se pomogne od matične države na svaki mogući način.
Vreme je da se naš narod osvesti i da potpomognut mladim ljudima koji su svesni svojih korena krene u pravcu ozdravljenja bolesnih ambicija političara koji nemaju ni ideologije ni vere nego su samo posvećeni sopstvenim ostankom na vlasti pa čak i po cenu sprovođenja tuđih interesa a protiv sopstvene nacije. Uporedo sa tim mora da postoji jača propaganda matične države potpomognuta sa fondovima koji će dovesti do našeg nacionalnog cilja.
Novo saopštenje SPC pročitajte OVDE.
