Piše: Milan Vidojević
NJegov gest će sigurno biti kruna ove duge političke karijere ali otvara, u isto vreme, niz političkih, pravnih, ekonomskih i drugih pitanja koja traže odgovor i nose posledice. Nameće se čitav niz pitanja: kako će ovu izjavu tretirati ostale zemlje učesnice agresije na Srbiju, kako će se NATO pakt sad postaviti i objasniti svoju agresiju, zasnovanu na plitkim i licemernim političkim odlukama? Šta ako se još neka zemlja pridruži stavu Zemana i time izazove pad svih političkih odluka i dešavanja na Balkanu u proteklih trideset godina? Da li ovo daje mogućnost Srbiji da pokrene političku akciju i zatraži ukidanje odluka Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija o stvaranju "države" Kosovo? I na kraju, da li Srbija može da traži novčanu odštetu za nanetu štetu objektima i građanima, koja nije mala, po nekim procenama oko 100 milijardi evra?
Kad pogledamo unazad dvadeseti vek, ni Jugoslavija ni Srbija nisu imali sreće da dobiju odštetu za dva svetska rata. Dužnik je Nemačka, poražena kao izazivač dva svetska rata i dosuđena ratna odšteta je posledica mirovnih konferencija održanih posle ova dva rata. Nemačka se na mirovnim konferencijama obavezala na isplatu ratnih reparacija drugim državama, takođe i Jugoslaviji, a kad je Prvi svetski rat u pitanju uredno je izvršavala svoje obaveze do dolaska Hitlera na vlast, 1933. godine. Uskoro posle toga, Hitler jednostrano odbacuje Versajski mirovni sporazum, prestaje s isplatama ratnih reparacija Kraljevini Jugoslaviji, a nečasni karakter Nemačke ogledao se i u tome što je deo ratnih reparacija, dat u materijalnim sredstvima kao reparacija za Prvi svetski rat, demontiran i vraćen u Nemačku, posle okupacije Jugoslavije 1941. godine.
Do danas, Nemačka na sve moguće načine izbegava da o tome razgovara s vladama Jugoslavije, a sada i Srbije, iako ove međunarodne obaveze Nemačke ne zastarevaju, a kamata posle osam decenija raste li, raste. Meni je neverovatno da Nemačka nosi ovo moralno breme toliko dugo, breme koje sigurno pritiska tu veliku zemlju, a Srbija ne čini ništa da joj to breme skine s pleća i pruži Nemačkoj dugo očekivanu priliku da očisti svoj moralni lik i nacionalni ugled, da neko ne bi pomislio da je Nemačka zemlja problematičnog nacionalnog morala, zemlja koja pokušava da murdarenjem izbegne svoje obaveze, računajući da je Srbija zemlja zaboravnih idiota koji ne traže ono što im je dosuđeno.
Ako mislite da je samo Nemačka uspela da se izvuče od plaćanja ratne odštete za Drugi svetski rat, grdno se varate. Jugoslavija je od Italije i Mađarske dobila 38 miliona dolara reparacija u mašinama. Mirovnim sporazumom sa Italijom bilo je utvrđeno da su dužni da nam plate 125 miliona dolara a Mađarska 50 miliona dolara. Gde je razlika od 137 miliona dolara?
Možda su reparacije plaćene a da mi ne znamo?
Sigurno znam da je Mađarska stidljivo plaćala reparacije do 1948. godine. Posle Rezolucije Informbiroa nastupa amnezija koja traje do danas. Pošto država Mađarska vrlo pomno prati sva pitanja koja se tiču položaja mađarske nacionalne manjine u Srbiji, što je potpuno u redu, bilo bi moralno da Srbiji ponudi ostatak isplate ratnih reparacija, s kamatom za 70 godina, pogotovo što je Mađarska s Jugoslavijom potpisala mirovni ugovor, kao i Italija, a isplata reparacija dosuđena je na međunarodnoj konferenciji i ne zastareva!
Voleo bih da grešim, da nisam dobro obavešten da su Italija i Mađarska isplatile ratne reparacije. Utoliko bi i jedno zvanično saopštenje njihovih ambasada u Beogradu, s tačnim podacima o izmirenju ove obaveze bilo nužno i ukoliko se pokaže da nisam bio u pravu - spreman sam da se javno izvinim. Ukoliko se ne oglase po ovom pitanju, vlada Srbije je obavezna da ovo pitanje otvori zvaničnim kanalima sa tim zemljama i Ujedinjenim nacijama.
Sa Bugarskom Jugoslavija nije potpisala mirovni ugovor. Ali vlada SFRJ je Sofiji "oprostila" 25 miliona dolara reparacija, famoznim "Bledskim sporazumom." Taj "sporazum" nije sankcionisan nijednim međunarodnim aktom, već je jedna od faraonskih proizvoljnosti druga Tita, učinjeno prema drugaru iz Kominterne Georgi Dimitrovu, koje je tadašnja samoupravna politička klika stavljala iznad ustava i zakona, aplaudirala od srca i sa ozarenim licima, koja su oličavala našu sreću što imamo genija na čelu države.
Podsetiću na davno izgovorene reči dr Jovana Paunovića, koji je između ostalog bio i član jugoslovenske delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu, "po Ustavu niko ne može biti ovlašćen da otpisuje takva potraživanja koja su, ne samo izraz pretrpljenih materijalnih šteta, već i nadoknada za izgubljene ljudske živote. Svako odstupanje od toga, predstavlja direktnu povredu najelementarnijih i najdelikatnijih interesa i prava ovog napaćenog naroda, te i nedopustivu zloupotrebu u vršenju datih ovlašćenja i funkcija vlasti."
Da se vratimo Nemačkoj. U ratnom zarobljeništvu bilo je 170.000 vojnika i prema međunarodnim kriterijumima naknada za ovaj period utvrđena je na 5-7.000 dolara po zarobljeniku. Neka bude u sredini, 6.000 dolara, što iznosi milijardu i 20 miliona dolara, plus kamate.
Eksperti za ovu problematiku kažu da je ovo najčistiji i najlegalniji oblik ratne odštete, koju naravno, ni Jugoslavija ni Srbija, nisu tražile od Nemačke. Na prinudnom radu u Trećem rajhu bilo je 270.000 ljudi. Ako je tadašnja prosečna nadoknada za fizički rad bila 2.000 dolara godišnje, što će reći 8.000 dolara za četiri godine, onda je dug po ovom osnovu - dve milijarde i 160 miliona dolara, plus kamata za 70 godina. Ako ovom pripojimo i nadoknadu za uništenu imovinu, kuće, fabrike, mostove, pruge, uzeto rudno bogatstvo, posečene šume, po mojoj računici, sa kamatama, Nemačka Jugoslaviji duguje preko 2 hiljade milijardi dolara. Po proceni međunarodne arbitraže Srbija je u Drugom svetskom ratu pretrpela štetu od 70% ukupne štete Jugoslavije, što dug Nemačke Srbiji stavlja u iznos od hiljadu i pet stotina milijardi dolara!
Da ne grešim dušu, od ove sume treba odbiti plaćanje Nemačke prema Jugoslaviji (7.septembra 1963. godine) u iznosu od 8 miliona maraka za vivo-eksperimente koji su vršeni na logorašima u nacističkim konc-logorima. Da je Mengele znao kako će jeftino da prođe Nemačka za njegove eksperimente, sigurno bi iz svog džepa ponudio još toliko da ih proširi neograničeno u vremenu i prostoru.
Nemačka je Jugoslaviji isplatila i 26 miliona maraka za socijalno osiguranje radnika koji su za vreme rata radili u nacističkoj Nemačkoj. Ko kaže da nacisti nisu brinuli o radnicima, evo ga dokaz.Sa isplaćenim reparacijama od 35.768.108 dolara (o tome detaljnije u sledećem nastavku), to je skoro 70 miliona dolara reparacija. Malo li je?
Prošlu kolumnu Milana Vidojevića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
