„Smatrao sam da ako se nešto posmatra sa istorijskog aspekta, mora da prođe neko vreme da se stvari ‘slegnu’i da se objektivnije može posmatrati ono što se dešavalo. Tako i taj period od Dejtonskog sporazuma do danas, koji je opisan u knjizi ‘Arbitraža za oblast Brčko’. To je jedan od razloga, a drugi je u činjenici da se radilo od ‘ad hok’ arbitraži koja je morala da u roku od godine dana donese arbitražnu odluku i time prestane da postoji, a ona nije prestala ni danas, a to je već 24 godine. To nije zabeleženo u arbitražnoj praksi rešavanja sporova, i ovde smo to zabeležili. Ostali razlozi takođe postoje. Brčko je uvek bilo i biće jedna od najvećih strateških tačaka Republike Srpske, pre svega jer povezuje njen istočni i zapadni deo. Preseći RS u Brčkom značilo bi praktično je podeliti i dovesti u pitanje njen opstanak“, rekao je u emsiji „Srpski sv(ij)et“ prof. dr Vitomir Popović o arbitražnom postupku u kom i sam učestvuje kao arbitar.
On je takođe i šef Katedre za međunardno pravo univerziteta u Banjaluci, i izneo jeviše interesantnih činjenica kao stručnjak iz ove oblasti:
„Sav taj deo oko arbitraže je bio planiran u Stejt departmentu, u SAD. Svi ti tvz. supervizori, koji su zamenici Visokog predstavnika, ali su potpuno autonomni kada je u pitanju Brčko, bili su Amerikanci. Oni su, kako sami kažu, baš zbog te činjenice da je to najznačajnije strateško mesto, opredeljivali da dovedu u pitanje opstanak RS na dva dela. U tom slučaju vojska ne bi mogla prelaziti iz jednog u drugi deo, i ne bi mogao da se garantuje teritorijalni integritet same Republike“.
Govorio je o samom problemu formiranja Arbitražnog veća, o njegovom funkcionisanju, učešću Bošnjaka koji su predstavljali oblast Brčko za sopstvenu strateški važnu teritoriju, što se ispostavilo kao netačno.
Podsetio je da je odbijeno potpisivanje teksta sporazuma o razgraničenju, koji je bio vrlo vešto napravljen na štetu RS, što je izazvalo i uvođenje sankcija RS od strane Srbije, čiji je ondašnji predsednik Slobodan Milošević rekao srpskim predstavnicima Arbitražne komisije:
„Treba potpisati taj sporazum, a taj Amerikanac (Ričard Holbruk) će biti veoma korektan“.
Problem se sastojao u detalju koji pominje „priložene mape“ kojih u Sporazumu nije ni bilo, a odbijanje gosta Nacionalne televizije da ga potpiše je izazvalo mnogo problema i za njegovu porodicu koju je morao da iseli, usled pritisaka sa različitih strana; a ta situacija je odložila arbitražu za osam meseci:
„Ispostaviće se da nisam ni ja znao neke stvari. Na sastanku u Vašingtonu, predstavnik Federacije je napustio sastanak, i praktično smo ostali ja i Dejvid Oven, kom sam rekao da je Brčko srpsko i da se tu priča završava. Rekao mi je da on ima drugačije mišljenje, i da ima saglasnost Miloševića i Izetbegovića da može sam da donese arbitražnu odluku“.
Vitomir Popović je tražio taj dokument koji je nastao u avgustu 1997. godine, i uvrstio ga je kao dokument u knjizi „Arbitraža za oblast Brčko – spor ili farsa stoleća“, kao dokaz da su oni koji su godinama izučavali stanje, pravo i pravdu na međunarodnom planu time bili poraženi:
„Poslednje zasedanje je bilo u Vašingtonu, i 5. marta 1999. godine je praktično Oven izašao i saopštio arbitražnu odluku kao konačnu i obavezujuću. Ali je i dalje u njoj zadržana tačka 67 gde se kaže da u slučaju da ako se strane ne budu pridržavale te odluke, može se oblast oduzeti od jedne i dodeliti drugoj strani. A odluka je takva da ta teritorija pripada i jednoj i drugoj strani,u formi tvz. kondominijuma. Jedno od pitanja je da li takva podela narušava onu podelu na 49:51“.
Arbitar u ovom Arbitražnom tribunalu za Brčko nadalje otkriva problematiku koja povlači primenu ovakve odluke, i činjenicu da nikada nije proglašena implementacija ove odluke od strane više supervizora koji su do sada bili nadležni za Distrikt Brčko, koji je napravljen praktično kao treći entitet.
U razgovoru sa voditeljkom Gordanom Janićijević je govorio o samom funkcionisanju pravosudnog sistema u Republici Srpskoj, gde su takođe izvršene reforme kao i u zemljama u okruženju, a koje su izazvale velike probleme jer je većina zakona prepisana iz prakse zemalja čije se zakonodavstvo umnogome razlikuje od domaćeg.
Na kraju je govorio o problemima sa kojima se suočavaju srpski povratnici u delove Bosne i Hercegovine i Hrvatske odakle su proterani.
Kako se pocepala najveća crnogorska zastava, pogledajte OVDE.
Izvor: IN4S
