Intenzivna dvogodišnja istraga lista NJuzvik otkrila je da američka vojska upravlja tajnom vojskom od 60.000 ljudi, od kojih većina radi pod tajnim identitetima i iz senke, i koji su deo šireg programa pod nazivom "smanjenje potpisa".
Desetine hiljada špijuna - vojnika, civila i dobavljača - deluje pod tajnim imenima, na zemlji i u sajber prostoru. Izvršavaju domaće i strane zadatke, bilo u vojnim uniformama ili u civilu, jednako u stvarnom životnu i na mreži. Ima ih 10 puta više nego agenata CIA a Kongres ni jedan jedini put nije raspravljao o ovoj vojsci, uprkos tome što se ona kosi sa američkim zakonima, Ženevskom koncencijom, vojnim kodeksima...
Novim "tajnim svetom" upravlja nekih 130 privatnih kompanija. Desetine malo poznatih i tajnih vladinih organizacija podržava program i finansira ga.Godišnje oko 900 miliona dolara ode za lažna dokumenta i špijunske alatke - od najsavremenijih tehničkih stvarčica, do protetike - lažnih šaka, obraza, sočiva, perika...
U izveštaju NJuzvika navodi se da ovi "vojnici senke" operišu po celom svetu, uključujući Pakistan i Zapadnu Afriku, pa čak i iza neprijateljskih linija u Severnoj Koreji i Iranu.
Ovi sajber špijuni razvili su celu mrežu sa ciljem "smanjenja potpisa" stvarnih tajnih agenata, ljudi i organizacija. Svi koji učestvuju u ovoj tajnoj vojsci imaju tajne identitete koje mukotrpno i vrlo pažljivo održavaju.
Izveštaj, za koji je bilo potrebno 600 rezimea, 1000 oglasa za posao, desetine zahteva da se dobiju dokumenta na osnovu zakona o dostupnosti informacija i sati i sati intervjua i razgovora, predstavlja značajnu promenu u narativu na koji smo navikli.
Tradicionalno, zapadni mediji opisuju SAD kao nevine žrtve strane špijunaže, mahom ruske i kineske. Uprkos brojnim dokazima koji su postojali i pre ovog izveštaja, tekst američkog magazina je retko javno priznanje da i Amerika ima tajnu i vrlo masovnu armiju špijuna.
Špijunske metode SAD su toliko napredne da američki operativci imaju lažne pasoše sa različitim biometrijskim sistemima koje mogu da upotrebe u svrhu špijuniranja.
Jedan takav program, nazvan "Trezor 7" - koji je Vikiliks otkrio 2017. godine - sadrži čak 8000 CIA-inih alata koji se koriste u tajnom svetu elektronskog špijuniranja. Američka obaveštajna služba ugrađuje viruse u strane biometrijske i druge sisteme omogućivši tako američkim sajber špijunima da ukradu strane podatke.
"Zamislite na trenutak nekoga ko prolazi pasošku kontrolu. Nacionalna bezbednost ili CIA imaju zadatak da promene podatke na dan kada špijun prolazi kontrolu. A onda ih ponovo vrate. To nije nemoguće", ispričao je jedan koder koji radi za Vikiliks u Berlinu i koji je iz straha za svoju bezbednost želeo da ostane anoniman.
NJuzvik je preneo i jedan dan u životu DŽonatana Darbija poštara-špijuna. Darbi nije njegovo pravo ime, kao ni ime na vozačkoj. Automobil koji vozi jedan je od 200.000 federalnih automobila i nije njegov.
Darbi je bivši kontraobaveštajac i špijun koji sada radi za jednu kompaniju za "smanjivanje potpisa". NJegov posao je da obiđe 40 pošta u okolini Vašingtona, pokupi i sortira poštu, prosledi račune i fakture onima kojima treba, pregleda desetine ličnih i poslovnih pisama i prati pasoše i vozačke dozvole osoba koje postoje ali zapravo ne postoje, kao i drugu dokumentaciju koja služi kao osnova njihovih lažnih identiteta.
Svu papirologiju vodi u dve baze koje sadrže 300.000 pravih, lažnih i izmenjenih pasoša i viza i drugih podataka koji se po potrebi šalju i imigracionim službama, policiji i drugim institucijama kako bi špijuni svoj posao mogli da rade neometano. Primera radi, čak ni guverner Vašingtona ne zna šta se dešava.
U izveštaju se navodi da ogroman broj vojnika, civila i plaćenika radi sa lažnim identitetima, delom kao rezultat prirodnog širenja tajnih specijalnih snaga, ali i kao nameran odgovor na izazove špijunaže u novom dobu.
Eksplozija Pentagonovog sajberratovanja dovela je do toga da hiljade špijuna svakodnevno operiše pod tajnim imenima i izmišljenim personama, sa lažnim licima i lažnim šakama i lažnim adresama i poreskim prijavama.
Iako je NJuzvik ovo predstavio kao nikad viđeno otkriće, treba se setiti da Vikiliks već godinama razotkriva američke špijune. Uz to, ne mali broj puta su i Rusija i Kina i Indija uhvatili američke špijune na delu.
List navodi da ovi napredni špijunski mehanizmi nisu samo deo američkih kontraterorističkih napora već i deo Pentagonove odluke da se ozbiljnije suoči sa Rusijom i Kinom i njihovim uticajem u takozvanoj "sivoj zoni" (vremenskom) prostoru van oružanog sukoba.
Pisanje njujorškog magazina je pokazatelj da su napori Pentagona prvenstveno usmereni ka Rusiji i Kini a da je borba protiv terorizma na drugom mestu.
Činjenica da u sivoj zoni besni intenzivni sajber rat pokazuje da je Vašington zainteresovan da održi sukob niskog intenziteta sa ove dve superile, procenjuju Sitizenovi analitičari.
Izveštaj se završava uznemirujućom rečenicom da "moderni život nije transparentan kako nam se čini" i da su čak i životi pojedinaca "legitimna" meta špijunaže i manipulacije, odnosno da tajna vojska zadatke sprovodi i na domaćem i na stranom tlu, u uniformi i civilu, ponekad pod okriljem privatnih firmi i konsultantskih agencija.
Zagreb došla vojska SAD! Više o tome OVDE.
Izvor: Kurir
