Te demonstracije su se pretvorile u sukob s vojskom i policijom, prenosi Klix.ba.
Protesti koji su počeli 28. aprila zbog odluke vlade da izvrši poreznu reformu koja bi uključivala i povećanje poreza, pretvorili su se u krvavi obračun građana s jedne, te predstavnika policije i vojske s druge strane.
Prema prvim predlozima, kolumbijska vlada predložila je podizanje porezne stope na plate što bi uključivalo i građane čija se mesečna primanja kreću od 680 dolara i više. Ovakva odluka izazvala je revolt građana koji su započeli demonstracije u glavnom gradu Bogoti, da bi se nakon toga protesti preneli i na druge gradove.
Iako je predsednik Kolumbije Ivan Duke nekoliko dana nakon predlaganja zakona povukao predlog, građani su se i dalje okupljali na ulicama nezadovoljni radom predsednika, stanjem u državi i korupcijom koja nagriza kolumbijsko društvo. Zbog pritiska građana, ministar Alberto Karaskile podneo je ostavku na poziciji ministra finansija.
After a month of protests in which 46 people have suffered eye injuries from police teargas rounds and rubber bullets, #Colombia politician tells protesters to ‘stop crying over one eye’.#ColombiaEnAlertaRoja#ColombiaResistehttps://t.co/oB1NknKel6pic.twitter.com/dxZY8SHKL9
— Anonymous (@YourAnonNote) May 28, 2021
Nakon što su policija i vojska ugušili proteste u Bogoti, centar protesta preselio se u grad Kali u kojem se u posljednjih nekoliko dana sukobilo stotine demonstranata i pripadnika snaga sigurnosti. Na poslednjim protestima u petak, gradonačelnik Horhe Ospina saopštio je kako su u sukobima poginule četiri osobe.
"Moramo uspostaviti dijalog između onih koju pozivaju na demonstracije, vlade i celog društva. Ukoliko ne bude razgovora, spirala nasilja će se nastaviti i nažalost život bi moglo izgubiti još više građana", rekao je Ospina.
Iako određeni politički zvaničnici pozivaju na mir, predsednik Kolumbije Ivan Duke naredio je novo raspoređivanje policijskih i vojnih snaga u Kaliju. Duke je dodao kako će više od 7.000 vojnika biti raspoređeno u Kaliju uključujući i pripadnike mornarice.
Uprkos tome što su vlada i lideri protesta postigli određeni dogovor o prekidu demonstracija, organizatori su rekli kako vlada nije ispoštovala delove dogovora te da će se zbog toga protesti nastaviti.
"Dok nas vlada ne posluša moramo ostati na ulicama. Ako narod nema mira, neće ga imati ni vlast", rekao je jedan od učesnika protesta.
Kolumbijska vlada je saopštila kako je tokom demonstracija od 28. aprila poginulo 17 osoba koje su bile direktno uključene u proteste. S druge strane, organizacije za ljudska prava tvrde kako su pripadnici policijskih snaga tokom protesta ubili ili teško povredili još desetine građana.
Povodom sukoba koji traju mesec dana oglasili su se i brojni svetski zvaničnici. Između ostalog, državni sekretar SAD-a izrazio je zabrinutost zbog dešavanja te je pozvao obe strane na dijalog.
"Građani imaju pravo da protestuju. Ovom prilikom upućujem iskreno saučešće porodicama koje su izgubile bliske osobe tokom eksalacije nasilja", rekao je Blinken.
Protesti osim što su narušili sigurnosnu situaciju u Kolumbiji, stvorili su i niz drugih problema. Kolumbijsko ministarstvo finansija procenilo je da su protesti, štrajkovi i blokade koštali državu 2,68 milijardi dolara. Osim finansijske štete, iz ministarstva su istakli kako je blokada puteva dovela i do nestašice hrane i drugih zaliha, rasta cena i ometanja poslovanja u glavnoj luci Kolumbije.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 30, 2021
Izvor: Klix.ba
