„Naša zemlja je u neverovatnom fokusu spoljašnjeg sveta. Imamo nešto što se parama ne može kupiti. Učinićemo sve što možemo da zaustavimo rudarski projekat Kvanefjeld”, izjavio je posle vanrednih izbora novi premijer Grenlanda Muci Eade, čija se levičarska stranka Inuit Atakatigit (Zajednica naroda) protivi davanju koncesije australijskoj kompaniji „Grenland minerals” s kineskim kapitalom.
Želja da se od zagađenja radioaktivnom prašinom sačuvaju životna sredina i staništa Inuita imaće i svoju cenu. Grenland će ostati bez 200 miliona evra, koliko bi se godišnje od eksploatacije rudnika slivalo u kasu ove danske autonomne teritorije. To bi moglo da ospori proces daljeg osamostaljivanja najvećeg ostrva na svetu, koje su od Kopenhagena htela da kupe dva američka predsednika – Hari Truman i Donald Tramp. Ali i da osujeti namere Pekinga da postane glavni investitor na polarnom ostrvu čiji se glečeri zbog globalnog zagrevanja sve brže tope.
Izbore na Grenlandu, koji su drugi put za 40 godina doveli na vlast levičarsku „zelenu” stranku Inuit Atakatigit, ipak, nemoguće je razumeti bez geopolitičkog ključa u sve zaoštrenijoj borbe velikih sila za dominaciju u regionu Arktika.
Po proceni Američkog geološkog zavoda, Grenland je najveće nerazvijeno nalazište sve traženijih retkih hemijskih elemenata na svetu. Ispod leda u stenovitom tlu ostrva na kojem živi 56.000 ljudi nalaze se ogromne zalihe iz grupe 17 retkih metala koji se koriste u izradi visokotehnoloških uređaja, od pametnih telefona i vetroturbina, preko svemirskih letelica, do najsavremenijih sistema naoružanja.
Predstavnici „Grenland mineralsa”, koji su uložili više od 80 miliona evra u istraživanje nalazišta Kvanefjeld, osim uranijuma, vadili bi i metale kao što su praseodimijum, neodimijum, terbijum i disprozijum, bez kojih je, na primer, nemoguće napraviti baterije za električne automobile. Zbog velikog uloga, investitori ne odustaju od otvaranja rudnika tražeći pregovore s novom vladom.
Za dansku profesorku Lizelot Odgord, gostujućeg istraživača na Institutu Hadson, dolazak na vlast premijera Mucija Eadea je šamar Kini, koja se nadala da će dobiti pristup eksploataciji retkih metala na Grenlandu. S druge strane, to daje odličnu priliku SAD i EU da stave „nogu u vrata” Pekingu, koji drži monopol u svetskoj proizvodnji retkih metala.
Fridbert Fliger iz Atlantskog saveta, nekadašnji zamenik ministra odbrane, za Rojters kaže da bi snažno kinesko prisustvo na Grenlandu moglo predstavljati i bezbednosnu pretnju. Ne isključuje mogućnost da prisustvo kineskih kompanija Peking iskoristi kao opravdanje za neku vrstu intervencije na Grenlandu.
Zbog ovakvog potencijalnog razvoja situacije, Polarna inicijativa za istraživanje i politiku (PRPI) iz Londona poziva obaveštajnu alijansu „Pet očiju”, koju čine SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland, da iz bezbednosnih razloga u fokus stavi rastuću kinesku potragu za retkim metalima na Grenlandu.
Kina, sa skoro 90 odsto, drži svetski monopol u proizvodnji retkih metala, što vešto koristi kao potencijalnu „nuklearnu opciju” u trgovinskom ratu protiv SAD. Osim toga, prema proceni londonske konsultantske firme „IHS Markit”, sama Kina raspolaže sa 37 odsto svetskih rezervi ovih retkih elemenata.
Zbog ovakve neravnoteže u korist Pekinga nad kontrolom dragocenih sirovina, čija cena na svetskom tržištu stalno raste, američki predsednik DŽozef Bajden je 24. februara izdao izvršno naređenje da se napravi sveobuhvatni pregled ključnih zaliha, uključujući i retke metale, kako nijedna zemlja ne bi mogla da ove hemijske elemente koristi kao „oružje” protiv SAD.
Kolika je američka ranjivost u ovom strateškom domenu, govori činjenica da u jedinom rudniku retkih metala u SAD, „Mauntin pas” u Kaliforniji, kapital ima kineska kompanija „Šenge”, koja je sa 10 odsto suvlasnik i osporavanog „Grenland mineralsa”.
Promena vlasti na Grenlandu za Odgordovu iz Instituta Hadson idealna je prilika da SAD i EU sarađuju s vladom u Nuku na pronalaženju alternative za kinesku proizvodnju retkih metala. Jedna od mogućnosti je da podrže drugu, od kineskih investitora nezavisnu, australijsku kompaniju „Tanbriz”, koja takođe planira da otvori rudnik retkih metala na Grenlandu, ali u kojem se ne bi vadio po životnu okolinu opasni uranijum.
„Da bi ovaj projekat uspeo, vlada u Nuku mora da vidi da je ekološki održiv i da donosi ekonomsku korist Grenlandu. Za to je neophodan transatlantski sporazum, kako bi od eksploatacije retkih elemenata imale koristi i Evropa i SAD”, piše u svoj analizi Lizelot Odgord.
Novi dokumentarni film iz Donjecka pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
