On smatra da srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću „nije cilj da ukine Crnu Goru kao državu, ali svakako sporovodi jedan drugačiji pristup u kojem je želi da uključi u koncept “srpskog sveta”. NJega više zanimaju sfere uticaja, nego promene u granicama, tako da on definitivno računa na Republiku Srpsku i na Crnu Goru kao svoja uporišta u regionu.“.
Hrvoje Klasnić jasno detektuje „gorući problem“ Crne Gore. To su, kako ističe, „oni koji je ruše iznutra jer je ne smatraju svojom državom“.
Smatra da SPC ima veliki uticaj na procese u zemlji zbog toga „što joj oni koji su izabrani na izborima to dozvoljavaju. A to su oni koji se u Crnoj Gori deklarišu kao Srbi i koji idu po mišljenje u Beograd.“, otkriva čitaocima CdM-a.
Ovaj „objektivni“ ekspert je istakao da svaka vlast koja nastane kao produkt neprincipijelnih koalicija ne može dugo opstati, te da vladajuću većinu spaja samo mržnja prema Milu Đukanoviću.
Umesto da, na Dan Pobjede nad fašizmom, govorio o genocidu u Jasenovcu, hrvatski istoričar se željno „bacio“ u „analizu“ zločina u Srebrenici, i onih koji su ga „naredili, organizovali i sproveli“. I, dok se u Hrvatskoj povampiruje ustaštvo, on je zabrinut što u srpskom narodu Radovan Karadžić i Ratko Mladić „uživaju ugled nacionalnih heroja“.
Pismo Radovana Karadžića pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
