Najnovije

Bankrot i dalje preti Grčkoj

ATINA – Predgovori Grčke i međunarodnih kreditora oko trećeg paketa finansijske pomoći se odvijaju teško, uz mnogo novih zahteva. Sve je prisutnija bojazan da neće biti kompletirani na vreme i da bi, u tom slučaju,   bez kredita  od 3,2 milijardi evra koje su Ciprasovoj vladi neophodne da bi izmirila dug prema Evropskoj centralnoj banci, Grčka ponovo mogla da se nađe pred ozbiljnim problemom bankrota.
Cipras (Foto: 7imeres.gr)

Cipras (Foto: 7imeres.gr)

Naime, do 10. avgusta bi prema planu trebalo da se reše sva, praktično, nerešiva pitanja, 11. avgusta bi rezultate trebalo da odobri Evrogrupa, odmah da ih ratifikuje grčki i parlamenti nekih zemalja evrozone... Momentalno bi Atini iz ukupnog paketa pomoći od 86 milijardi evra tini trebalo dati oko 24 milijardi evra koliko iznose njene dužničke obaveze u avgustu i septembru. Istina je da su pregovori grčkog tima i predstavnika institucija tek u početnom stadijumu i da se narednih dana treba uhvatiti u koštac sa fiskalnim obavezama, privatizacijom, rekapitalizacijom banaka, strukturalnim reformama uključujući i problem penzija, poreza za poljoprivrednike... Mnogo je novih uslova koje kreditori ponovo postavljaju pred grčku vladu i koji su ostali prikriveni prilikom načelnog dogovora o trećem paketu pomoći  i  dva seta zakona koje je grčki parlament morao da usvoji da bi sadašnji, nazovimo ih prethodni pregovori, uopšte mogli da počnu. Dakle, predstavnici institucija sada traže nove mere, praktično sprovođenje svih onih reformi koje je grčka vlada kada je shvatila da neće proći u parlamentu, ostavila za kasnije. Jedva su zbog odbijanja poslanika Sirize da glasaju usvojena i prethodna dva seta zakona pa je, recimo, pitanje novih poreza za poljoprivrednike, precizno regulisanje penzionog i radnog zakonodavstva, namerno ostavljeno za jesen. Međutim, predstavnici kreditora koji su već nekoliko dana u Atini, pritiskaju da se ove reforme odmah usvoje, dakle, da grčki parlament narednih dana još jednom glasa. To je vrlo opasan scenario s obzirom na razmirice u Sirizi i najavu nekih poslanika da će napustiti svoju poslaničku stolicu. Recimo, da opozicija ponovo podrži Ciprasa, paket bi mogao da prođe,  ali ako se desi suprotno... „Jednostrane izmene programa o kojem smo se dogovorili sa kreditorima u Briselu, samo mogu da otvore „Pandorinu kutiju““, izjavio je pomoćnik premijera Janis Dragasakis i podvukao da Atina nije dobila od Evropske komisije nikakav specijalni zahtev da se bilo šta u osnovnom sporazumu menja i da ovakav način vođenja pregovora dovodi u opasnost osnovni sporazum. Jer, čak i da se desi da konačni sporazum o trogodišnjem paketu finansiranja bude potpisan na vreme, prisutna je realna bojazan da je vremena malo i da sa se sa novim zahtevima dovodi u pitanje mogućnost da do 20. avgusta sve bude realizovano, dugovi plaćeni. Grčka je već dobila pomoći ali time nije rešila svoje probleme. Plaćen je dug MMF, ali ovog meseca je na redu obaveza prema ECB. Ukoliko ne bude sporazuma na vreme, moguće je da se ne isplate avgustovske plate i penzije kako bi se izmirila obevaza od 3,4 milijarde duga prema ECB kako se 20. avgusta Grčka ponovo ne bi našla pred opasnošću od bankrota. Vlada pokušava da što pre dođe do sopstvenih sredstava, vrši pritisak na uplatu poreza ali i na vlasnike računa u inostranstvu. Jer samo u januaru, sa računa u grčkim bankama je povučeno 12 milijardi evra, a do jula ukupno 44 milijardi depozita građana. Najveći deo sredstava se još iz vremena početka krize 2008. godine, a pretpostavlja se da je reč od oko 300 milijardi evra, nalazi uglavnom u švajcarskim bankama. Još nisu dovedeni do kraja pregovori sa švajcarskim bankarima da se dostave tačni podaci o Grcima, vlasnicima računa ali Ciprasova vlada razmišlja o mehanizmima olakšica i kažnjavanja za one koji ne žele dobrovoljno da prijave svoje imovinsko stanje van Grčke. Razmišlja se o tzv. francuskom sistemu prema kome je rizik za izbegavanje dostavljanja podataka o stanju su stranim bankama zavisan od sume o kojoj je reč - 1500 evra za svaki sakriveni račun, za veće sume, 5 odsto od količine novca , za depozite od milion evra 50 hiljada evra kazne i posebne visoke poreze za ostvareni prihod koji mogu ići i do 60 odsto od ukupne vrednosti. Teško je poverovati da bi to u ovom momentu Grčka mogla da sprovede, ali - vremena i navike se menjaju. Momentalno, poreznici jure grčke hotelijere koji i dalje pokušavaju da utaje porez. Naime, sa porastom PDV za hotelske usluge, postala je aktuelna i provera da li se u skupim hotelima i restoranima gde je sada PDV 23 odsto, poštuju poreski propisi. Već sada je jasno da više od trećine preduzeća koja posluju na grčkim ostrvima izbegava plaćanje poreza. S obzirom da turizam donosi oko petine bruto domaćeg proizvoda i da se računa da on bude i glavni pokretačk privrednog rasta, nekontrolisani odliv ovih potencijalnih prihoda, bitno bi oštetio i onako siromašnu državnu blagajnu.
Pročitajte još:HOĆE LI OTIĆI U AMERIČKE RUKE: Nekoliko kompanija iz SAD zainteresovano za „Telekom“ŽELI DA SVE EVROPSKO BUDE NEMAČKO: Opasna Šojbleova vizija!U Rusiji stavljaju kafu na listu društveno važnih proizvoda
Izvor: Politika

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA