Koketiranje i diplomatsko „udaranje po prstima” između SAD i Ukrajine o ulasku u NATO na kraju su izazvali i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da kaže šta misli o tome. On je konstatovao da bi ulazak Ukrajine u NATO skratio vreme leta raketa alijanse do ruske teritorije, pa bi raketama ispaljenim iz Harkova ili Dnjepropetrovska do centralne Rusije, recimo Moskve, trebalo sedam do deset minuta leta.
„Da li je ovo ’crvena linija’ za nas ili ne?”, pitao je Putin. Ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali da to jeste „crvena linija” za Kremlj, znali su i u Vašingtonu. Uoči samita dvojice predsednika – DŽozefa Bajdena i Putina – treći predsednik – Volodimir Zelenski – video je šansu za sebe i Ukrajinu.
Poslednjih meseci on je nekoliko puta pokretao pitanje ulaska Ukrajine u ovu vojnu organizaciju, navodeći da bi to bio potez koji bi najefikasnije „obuzdao” Rusiju. O tome je verovatno bilo razgovora i u ponedeljak, tokom njegovog telefonskog razgovora s Bajdenom, prvim otkako je preuzeo predsedničku funkciju.
A onda su se u saopštenjima za štampu dveju predsedničkih kancelarija dogodile određene nesaglasnosti. Da li je tu neko saopštio nešto više nego što je trebalo, da li je to bio Bajden ili Zelenski, da li je ukrajinska strana učitala više, tek – usledila je ispravka. Prema Kijevu, Bajden je „naglasio važnost pružanja ukrajinskoj državi” Akcionog plana za članstvo u NATO-u (MAP). Zelenski je posle tog razgovora čak rekao da bi, ako NATO želi da primi Ukrajinu, trebalo to da uradi odmah. Onda je, očigledno pod pritiskom Bele kuće, saopštenje u Kijevu promenjeno.
Međutim, Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće je reagovao tvrdeći da je Kijev "pogrešno protumačio" reči američkog predsednika o ulasku Ukrajine u NATO. Bajden je samo izrazio „principijelnu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine”. Savetnik predsedničke kancelarije za medije u Kijevu je objasnio da je njihovo saopštenje rezultat pokušaja da se „prenese atmosfera razgovora dvojice predsednika”. Očigledno je služba ukrajinskog predsednika „izbacila” saopštenje prerano i neumesno.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih je Bela kuća mogla da traži promenu ukrajinskog saopštenja o održanim razgovorima. Prvo, da se naslutiti da je o tome bilo reči, ali da nije bio pogodan momenat da se to i objavi. Jedan od razloga je da se ne iritira Kremlj samo nedelju dana pre susreta dvojice predsednika u Ženevi. Drugi je da ni u EU ne postoji saglasnost o ovom pitanju.
Povodom celog tog meteža posle razgovora ukrajinskog i američkog predsednika, Putin je, očigledno iritiran približavanjem NATO-a ruskoj „crvenoj liniji”, u televizijskom intervjuu govorio o „glasnom prekoru preko okeana” upućenom Zelenskom. „O čemu su razgovarali? Šta su se dogovorili? Ne znamo”, rekao je Putin i naveo da se zapravo može pretpostaviti da se razgovara o planu pristupanja Ukrajine NATO-u. „U svakom slučaju, niko nije rekao ne”, zaključio je Putin i dodao da su američki lideri više puta govorili o otvorenosti NATO-a za pristupanje novih država. Zaključio je da ovo svakako treba imati na umu.
Nema sumnje da se Vašington zalaže da se Kijevu odobri MAP. Tema ulaska Ukrajine u NATO je već skoro deceniju na stolu. Ona je i jedan od povoda rata u Donbasu. Ali u Vašingtonu su smatrali da stavljanje te teme na dnevni red, bez obzira na isporuke vojne pomoći SAD Ukrajini, nije pametan izbor sada, uoči susreta Bajdena i Putina.
S druge strane, Nemačka i Francuska nisu ni malo oduševljene američkim predlogom, jer znaju da bi to dodatno produbilo jaz između Rusije i Evrope koji žele da izbegnu. Ruski mediji podsećaju da se svojevremeno, u vreme DŽordža Buša, još 2008. godine, kancelarka Angela Merkel lično umešala u razgovore o mogućnosti davanja MAP-a Ukrajini i Gruziji. A kancelarka odlično poznaje ruske „crvene linije”.
Kao i tada, i sada u Ukrajini postoji deo javnosti koji je svestan da je ukrajinsko približavanje NATO-u mač sa dve oštrice. Bivši premijer Ukrajine Nikola Azarov je juče rekao da će vojne akcije u slučaju mogućeg sukoba Rusije i Ukrajine trajati najviše nedelju dana. Ovaj političar otvoreno tvrdi da su Amerikanci pravi gospodari Ukrajine, da je sedište prevrata 2014. bilo u američkoj ambasadi i da je puč izveden uz pomoć Velike Britanije.
Podsetio je da Zelenski i njegov prethodnik Petro Porošenko godinama „potežu” temu rata s Rusijom. „Razmislimo trezveno koliko bi takav rat trajao da se zaista dogodi i da u njemu učestvuju ruske oružane snage. Dva dana, tri, nedelju. Verovatno ne više”, upozorio je Azarov.
Kako je ukrajinska vojska upala u Donbas i likvidirala branioce republike, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
