Za početak, piše Bi Bi Si, Rusija je nedavno stavila Sjedinjene Države na svoju zvaničnu listu “neprijateljskih zemalja”. Obe strane smatraju svoje odnose veoma zategnutima i nijedna trenutno nema svog ambasadora u onoj drugoj – viši ruski zvaničnici su pod američkim sankcijama za sve od aneksije Krima do navodnog uplitanja u predsedničke izbore, dok su dva bivša američka marinca sada u ruskim zatvorima a jedan od njih služi 16 godina zbog špijunaže.

Povrh svega toga, tu je i kobni trenutak iz marta kad je DŽo Bajden u intervjuu potvrdio da smatra da je Vladimir Putin “ubica”.

Statusni simbol

Ipak, dva lidera naći će se jedan preko puta drugog, po prvi put oba u svojstvu predsednika, a neki u Rusiji smatraju da je to postignuće samo po sebi.

-Samit je važan u pojmovima simbolizma – stavlja Rusiju u istu ligu kao SAD, a za Putina simbolizam nije nevažan – ističe Andrej Kortunov, direktor tink tanka RIAC u Moskvi.

Bajden, koji je u Belu kuću ušao u januaru, je na prvoj turneji po Evropi. Tokom vikenda bio je na sastanku G7 u Kornvolu, u ponedeljak u Briselu u štabu NATO, u utorak će biti na prvom američko-evropskom samitu od 2014, a u sredu će se naći sa Putinom u Ženevi.

Činjenica da je Bajden na svom prvom putu, rano na početku mandata i da na sopstveni zahtev ide na samit s Putinom, to su sve statusni politički poeni za Kremlj, ocenjuje Bi Bi Si. Ovo je takođe pravi, pun samit a ne kratak susret na marginama nekog dešavanja.

-Putin definitivno želi da bude jednak sa američkim predsednikom. Želi da ga poštuju pod njegovim uslovima. Putin želi da pokaže mišiće i da bude član kluba – kaže politička analitičarka Lilija Ševcova.

Šta se može očekivati od samita?

Bela kuća i Bajden ističu da je cilj SAD “stabilan i predvidljiv” odnos s Rusijom. Ali, Bi Bi Si piše da je držanje ljudi u neizvesnosti i na oprezu uvek bio Putinov način, još otkako su njegove trupe ušle na Krim 2014. i izvršile aneksiju od Ukrajine. Upravo je taj događaj označio početak pada u odnosima Rusije i SAD.

-Dostižniji cilj bio bi testirati gde su crvene linije onog drugog – kaže Ševcova, ukazujući da je “dijalog put nazad iz ponora”. – Ako ne razgovaraju, Rusija će postati još nepredvidljivija. –

Ovog vikenda Putin je rekao na državnoj televiziji da “ima pitanja” na kojima dve zemlje mogu da sarađuju, počevši od kontrole nuklearnog oružja, regionalnih konflikta i klimatskih promena.

-Ako možemo stvoriti mehanizme da radimo na tim pitanjima, onda mislim da možemo reći da samit nije bio uzaludan – poručio je Putin.

Neki u Rusiji, navodi Bi Bi Si, ukazuju da je moguće i primirje u “diplomatskim ratovima”. SAD su proterale desetine ruskih diplomata i zatvorile dva objekta poslednjih godina, dok će američkim misijama u Rusiji biti zabranjeno da zapošljavaju lokalne stanovnike. Moskva će možda dopustiti svom ambasadoru da se vrati u Vašington kao minimalni potez.

SAD će takođe otvoriti pitanje sudbine svojih zatvorenika u Rusiji, uključujući Pola Velana koji je uhapšen 2018. i osuđen zbog špijunaže, što je on uvek poricao. Moskva je nedavno obnovila svoje napore za zamenu zatvorenika, ali su njeni uslovi do sada bili nemogući za SAD da ih ispune, a unilateralni gest od strane Putina deluje malo verovatno.

On je u ponedeljak poručio da je Rusija spremna da Amerikancima izruči sajber kriminalce na recipročnoj osnovi.

Neprijateljski Zapad

Ruski predsednik nedavno je otišao malo dalje u svom pogledu na Zapad kao neprijateljski. On je na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu ovog meseca tvrdio da SAD žele da “zadrže” ruski razvoj, a nekoliko dana ranije pretio je da će “izbiti zube” svakom stranom agresoru koji želi da “ujede” Rusiju, insistirajući da svet treba da osvesti obnovljeni status i snagu njegove zemlje.

-Jasno je da on veruje da su SAD protivnik koji ne želi dobro Rusiji i mislim da se njegova vizija neće promeniti – kaže Kortunov, dodajući da Rusija možda ipak hoće da “smanji temperaturu” za koji stepen. -Kao racionalni političar, Putin bi želeo da smanji troškove i rizike povezane sa ovim suparničkim odnosom . –

A to uključuje ekonomske sankcije – poslednja runda ograničila je kapacitet vlade za prikupljanje sredstava a nove mere možda će otići dalje, dodajući više naprezanja ekonomskom sektoru u ključnoj izbornoj godini, navodi Bi Bi Si.

-Ruska javnost nema apetit za “pobede” spoljne politike kao zamenu za rešavanje gorućih društvenih i ekonomskih problema kod kuće. Šta god da Putin želi, mislim da ništa ne može dobiti eskalacijom – ističe Kortunov.

Nezaobilazna lekcija

Ono što Putin ne želi, piše Bi Bi Si, ali mu sleduje, jeste lekcija o ljudskim pravima, uključujući slučaj trovanja i hapšenja lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog.

Moskovski sud je odlučio da se njegove političke kancelarije i antikoruptivne organizacije proglase “ekstremističkim”. Ova presuda je mogla lako da se odloži do iza samita između Putina i Bajdena, ali ruski predsednik kao da time šalje poruku da će nastaviti da krši disidente i da Amerika nema ništa s tim.

-Bajden će otpevati svoju pesmu o Navaljnom i ljudskim pravima, a onda će Putin otpevati svoju, da su Amerikanci isti – predviđa Ševcova.

-Ali, činjenica da se ovaj sastanak održava znači da će nakon predjela od ljudskih prava krenuti na “glavno jelo”. A to je smanjenje tenzija – dodala je.

Uznemirujući izveštaj švedskog instituta o spremnosti dve velike sile za rat pročitajte OVDE.

Izvor: Blic