Ona je rekla da joj je drago što gostuje baš na Helmkastu, jer je Helm pravo ime za Balkan.
- Mnogi ne znaju da je Hlm, Holm, Helm, Hum, jedna te ista reč, i znači humka, što može da bude bilo koje uzvišenje, a može da bude gora ili planina. Zato se naša Stara Hercegovina zvala Zahumlje – navodi ona.
Prema njenim rečima, kada su engleski putopisci, „a u stvari špijuni“, kako je rekla, izveštavali sa našeg Helmskog poluostrva, njihovi vodiči su na turskom govorili „balkan, balkan“, za svako uzvišenje.
- To na turkijskim jezicima znači uzvišenje, neka visina. Između ostalog i planina Helm je zbog toga dobila ime Balkan, zato što se smatralo iz geopolitičkih razloga, da treba izmisliti novi identitet starim narodima koji žive na poluostrvu Helm – navela je ona.
NJena primedba našim autohtonistima bila je na račun toga što premalo pažnje obraćaju na nematerijalno kulturno nasleđe, „a to je i muzika i usmena književnost“.
- Srpska usmena književnost je fascinirala i Getea i braću Grim,i zapadnu Evropu. A u stvari Srbi ne znaju da je to nasleđe u direktnoj vezi sa najstarijim indoevropskim epom koji se zove „Nart“. To je ep koji pripada svim kavkaskim narodima bez obzira na poreklo. Svojataju ga čak i turkički narodi koji su kasnije došli, svojataju ga Ingušeti, kavkaski Albanci, Lezgi, Čečeni, Gruzini, Adigi i naravno Osetini i Alani. I međusobno se svađaju „ko je stariji i ljepši“ i čiji je Nart – otkriva Stankovićeva.
Ona je objasnila i šta je, odnosno ko je Nart.
- Nart je svetli vitez, koji je savršen moralno, duhovno i fizički, i on je branilac pravde, istine i boljitka naroda. I to je zajednička tema i to je kosmogonijska tema. Svi važniji mitovi, pa čak i mač u kamenu potiče iz ovog epa Nart. Folklorista i antropolog Hauard Rid je rekao da je kompletna ta priča došla sa Kavkaza od naših sarmatskih predaka – navela je sagovornica Helmkasta.
Stankovićeva je iznela i tezu da su se Helas, odnosno Heleni, spustili iz protoslovenske mase sa severa.
- Taj stari sloj Helena nema veze sa atinskim Helenima, a pogotovo nema veze sa modernim Grcima. Oni su se mešali i genetski promenili, međutim, to je slučaj i sa drugim narodima u manjoj ili većoj meri, pa i sa našim – rekla je ona.
Takođe, Stankovićeva je rekla da su nam i Šveđani i drugi skandinavski narodi rođaci.
- Naziv Švedske je Svenska, sa našim prisvojnim pridevom „ska“. Pa Danska – Dansk, Norveška – Norsk ili Norige, inače, Norvežani su nam čak jezički najbliži, kao i Islanđani. A stari engleski jezik, pre srednjeg veka, taj “old ingliš“, na jeziku toga vremena izgovara se „Englisk“ – ukazuje ona.
Stankovićeva je primetila da je crnogorski akcenat, ako ne računamo staru Hercegovinu koja je kasnije pripojena Crnoj Gori, zapravo isti kao i kosovsko-resavski akcenat.
- Reči kao devojko ili đevojko, onda gospodin, kokoška, oni akcentuju kao kosovsko-resavski, odnosno raško prizrenski. I svi Sloveni tako izgovaraju, i čak Hvarani i Bračani. Samo dinarski Srbi imaju drugačiju akcentuaciju. I kao neko ko se bavi muzikom, izgovor Hercegovaca, Krajišnika i Bosanaca, mnogo mi više liče na akcentuaciju koju sam čula kod Alana, Osetina, Kurdistanaca i naroda koji imaju veze sa Skitima i Sarmatima. Kad Osetini recituju Nart, to mi liči na hercegovski, a i epika je takva i mentalitet je takav – zaključuje Simonida Stanković.
Ona je otkrila i koji udaljeni narodi još slave slavu pored Srba, što možete pogledati u emisiji, a otkriće će vas prilično iznenaditi.
Pronađena masovna grobnica u Iraku! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
