Članak sa naslovom "Neverovatna priča o obaranju stelt aviona", prenosimo u celosti.

Nakon godina nemira i pobuna, otvoren rat eskalirao je između Srbije, predvonjene Slobodanom Miloševićem i militantnom Oslobodilačkom vojskom Kosova 1998. godine. Nakon izveštaja o (navodnom, prim. prev) etničkom čišćenju Albanaca na Kosovu, NATO je izglasao da interveniše (zverski bombarduje, prim. prev) Srbiju i napadi su počeli 24. marta 1999. godine.

Efikasan u Golfskom ratu

Američko učešće u kampanji (bombardovanju, prim. prev) predvodio je F-117 - Noćni jastreb.

Noćni jastreb bio je prvi pravi stelt avion, koji je odlično pokazao u Golfskom ratu 1991. godine - nijedan jedini nije izgubljen.

Ali, sve zaštitne mere, međutim, zakazale su 27. marta, kada je ka Srbiji u Noćnom jastrebu krenuo potpukovnik Dejl Zelko. Neke mere opreza primenjene tokom prethodnih ratova ustupile su mesto samozadovoljstvu.

Kada su F-117 kretao u akcije na Bagdad 1991. godine, nikada nisu imale iste rute pri letu iz Iraka. S druge strane, u Srbiji i na Kosovu jesu.

I dok je F-117 bio nominalno nevidljiv za radare, imao je fatalnu manu; kada su se otvorila vrata njegovog odseka za bombe, njegov radarski potpis se proširio, omogućavajući mu daleko lakše ciljanje.

Srpska vlada nije bila neupućena u prednosti NATO-a, ali takođe je znala da je rat u Sjedinjenim Državama nepopularan.

Oni su zaključili da bi obaranjem aviona visokog profila kao što je F-117 mogli da osramote Klintonovu administraciju i nateraju prekid američkog učešća.

Stoga je u noći 27. marta Vojska Srbije postavila sofisticiranu zamku za Zelka. Srpski špijuni stacionirani u Italiji gledali su kako NATO avioni poleću iz tamošnjih vazdušnih baza. Dva odvojena radarska sistema koristila je srpska PVO.

Za praćenje F-117 korišćen je jedan radar niske širine opsega, P-18 „Spoon Rest D”; iako ga je mogao otkriti samo na udaljenosti od 15 milja i bio je suviše neprecizan da bi prema njemu vodio raketu, NATO radar je bio gotovo nemoguće otkriti, pa je mogao ostati uključen.

Drugi sistem, SNR-125 „Neva-Pechora“ - ili SA-3 „Goa“, prema NATO-u - mogao je da se koristi za vođenje projektila, ali je bio ranjiviji na napad. Stoga su se radari SNR-125 normalno uključivali samo u kratkim rafalima dva puta noću.

Štaviše, postojala je granica greške; SNR-125 je mogao da se zaključa u avion samo ako je bio na udaljenosti od 15 milja.

Radar SNR-125 kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani, a koji je bio postavljen duž predviđene putanje leta, dva puta se uključio, bez efekta. Ali s obzirom na to da špijuni u Italiji nisu videli poletanje Provlera, Dani je zaključio da je sigurno da pokuša ponovo.

Treća sreća

Treći put je uključio radar - i primetio je Zelkov F-117 sa otvorenim vratima za odlaganje bombi. Ispaljene su dve rakete.

Prva je za dlaku promašila; druga je eksplodirala u blizini Zelkovog F-117 oborivši ga. Zelko je skočio padobranom iz aviona; uz pomoć američkog tima za traganje i spasavanje uspeo je da izbegne srpske progonitelje. Iako je njegovo bekstvo bilo izuzetno srećno za Sjedinjene Države, događaj je ipak bio propagandni puč za Srbiju; koristeći sofisticiranu taktiku, oborili su napredni američki stelt mlaz, prvi i jedini put u svojoj istoriji.

- Žao nam je, nismo znali da je nevidljiv - trijumfalno je proglašen propagandni poster posle toga.

Zna Vučić jako dobro šta i kad treba da potpiše! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf