Alijev je pozvao Erdogana u Šušu 10. decembra prošle godine, kada je turski lider došao u Baku u dvodnevnu posetu na „paradu pobede“.

Nakon toga, Azerbejdžan je aktivno započeo izgradnju infrastrukture u Nagorno-Karabahu, uključujući put Ahmadbejli-Fizuli-Šuša („Put pobede“) uz učešće turskih kompanija, koje su naglasile značaj vraćenih teritorija.

U tim uslovima poseta je neizbežno morala da postane značajan politički događaj.

Sama deklaracija pravno nije obavezujući dokument i nije zabeležila formiranje punopravnog vojno-političkog bloka.

Međutim, brojne teze pokazuju ozbiljnost ovog dokumenta:

- ako se jednoj od dve države objavi rat, smatraće se da je objavljen obe države i stranke će jedna drugoj pružiti potrebnu pomoć;

- Turska i Azerbejdžan će uložiti zajedničke napore u rešavanju pitanja regionalne i globalne bezbednosti i stabilnosti;
stvoriće se mehanizmi za slobodno kretanje robe između zemalja;

- planirano je proširenje saradnje u razvoju odbrambene industrije. Obe strane će deliti pomorske, vazdušne i svemirske tehnologije, podsticati sprovođenje zajedničkih projekata;

- podvučena je namera da se postigne otvaranje koridora Zangezur koji povezuje Azerbejdžan i Tursku.

Istovremeno, Redžep Tajip Erdogan je tokom svog govora na sve moguće načine pokušao da naglasi ulogu Ruske Federacije u stabilizaciji situacije u regionu. Gledajući sa strane, ovo je više ličilo na nepriznavanje zasluga Moskve, već na pokušaj da se ruski partneri smire od straha od gubitka uticaja na Južnom Kavkazu.

Turske vojne baze kao garant protiv revanšizma Jermenije

Po povratku iz Azerbejdžana, predsednik Turske je ispričao nove detalje svoje posete.

On posebno nije isključio da se ideja o stvaranju vojne baze oružanih snaga Republike Turske na teritoriji Azerbejdžana uklapa u sporazum.

„Ovo ne prelazi odredbe. Rast ovog broja je moguć. Slična tema može se razviti tokom konsultacija između azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva i ruskog predsednika Vladimira Putina. I tokom naših pregovora, to se takođe može primeniti na svoj način “, rekao je Erdogan.

Generalno, stručna zajednica je još u januaru identifikovala tri hipotetičke tačke za stvaranje novih turskih vojnih baza - to su Gandža, Gabala i Lankaran, gde Ankara i dalje održava određeno vojno prisustvo.

Gandža je glavno uzletište na kome su tokom sukoba bili raspoređeni lovci F-16 turskog vazduhoplovstva. Gabala i Lankaran su rezervni.

Nije isključeno da će se razmotriti i pitanje razmeštanja turske vojske na jugu u blizini granice sa Iranom, u blizini Nagorno-Karabaha i u Nahičevanu.

Vredi naglasiti da će u svakom slučaju cilj biti odrediti strateško prisustvo i upozoriti Jermeniju protiv revanšizma, jer oružane snage Azerbejdžana i dalje imaju visok nivo borbene sposobnosti i nije im posebno potrebna dodatna podrška.

Erdogan je Alijevu otvorio pristup turskim projektima

Posle pobede u ratu Karabahu, Baku i Ankara nisu ni sekunde razmišljali da se zaustave na postignutim rezultatima. Obe zemlje počele su da se bave novim strateškim zadacima pristupom panregionalnom nivou.

Međutim, ovo je zahtevalo razvijanje novog modela ponašanja koji bi uzimao u obzir interese svih glavnih igrača, kao i Azerbejdžana, koji ne želi da ide pod puni protektorat i Ankare i Moskve.

Nova deklaracija rešava ovo pitanje pozivanjem Bakua da zajednički sprovedu velike međunarodne projekte Ankare.

Erdogan je već dao ponudu Alijevu da zajednički proizvode i prerađuju naftu u Libiji. Istovremeno, od sovjetskih vremena, Azerbejdžan ima prvoklasne kompetencije u tehnologiji proizvodnje energenata, kvalifikovane radnike i inženjere, kao i razvijen sistem transporta nafte i gasa.

U budućnosti treba očekivati poziv iz Bakua za razvoj nedavno otkrivenih polja ugljovodonika u Crnom moru.

Ovo je takođe važno za Azerbejdžan zbog skorog iscrpljivanja rezervi zemlje. 2024. godine ističe ugovor naftnog konzorcijuma (gde je glavni korisnik Velika Britanija), stvorenog 1994. godine. Prema nekim prognozama, do 2025. godine obim azerbejdžanske proizvodnje nafte može da padne tri puta u poređenju sa vrhuncem 2010. godine. Nijedna druga velika ležišta nisu otkrivena za 30 godina nezavisnosti.

Takođe vredan pomena je sastanak Ilhama Alijeva sa generalnim direktorom Bajkara Halukom Bajraktarom. Posle nje je objavljeno da Azerbejdžan neće samo izgraditi pogon za proizvodnju bespilotnih letelica Bajraktar - Baku će dobiti punu licencu za proizvodnju uz prenos tehnologije.

Dakle, Azerbejdžan je pozvan ne samo da vadi i investira, već i da indirektno učestvuje u konceptu Ankare o rešavanju vojnih sukoba po sistemu ključ u ruke.

Kako je Izrael tenkovima napao Siriju, pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda