Najnovije

Šimon A. Đarmati (intervju) otkriva ko je prva žena serijski ubica u Srbiji: Baratamo sa cifrom od 50 do 150 žrtava baba Anujke!

Šimon A. Đarmati autor knjige "Baba Anujka" donosi nam priču o banatskoj veštici i za "Pravdu" otkriva ko je zapravo bila baba Anujka i kako je živela.

Foto: Promo

Ko je Ana Dee?
Ana Dee je rođena  1844. godine u Petrovom Selu u jednoj od najmnogobrojnijih porodica Draksin koji su na ove prostore, tada Vojna granica u Nemačko-banatskoj regimenti, stigli da pronađu bolji život, iz opštine Klopodija koja se nalazila u rumunskom delu Banata. Bila je udata za Nemca Jozefa koji je u selu držao jedno vreme jedinu krčmu te se u dokumentima kao njeno zanimanje navodi – krčmarica. Ona je, posmatrana sa vremenske distance od skoro jednog veka, bila, ne kako se obično kaže jedna od najvećih vračara, već zasigurno najveća vračara. Osim vračanja i rešavanjem porodičnih „problema“ ona je bila nadrilekarka koja je, kako se hvalila lečila od impotencije, mladalačkog ludila i ostalih boljki. Naravno, teško je moguće sve te njene delatnosti striktno razdvojiti. 

Kako je moguće da žitelji jednog mesta veruju više jednoj babi nego svešteniku?
Moglo bi se postaviti i pitanje, kako i pored razvoja savremene nauke, medicine i dan danas postoje astrolozi, numerolozi i nadrilekari koji prilično lagodno i bezbrižno žive. Ono što je meni bilo interesantno jeste, da tokom istraživanja nisam naišao ni na jedan slučaj koji bi bio vezan za stanovnike njenog Petrovog Sela. Kod nje su uglavnom dolazili iz susednih ili udaljenijih mesta. Ono što se takođe može reći je da su se stanovnici Petrovog Sela nje plašili čak i posle njene smrti. 

Šta je jednu staricu nagnalo da postane serijski ubica'?
Baba Anujka je bila profesionalna trovačica. Ona je radila za novac. Dobar novac. Ona je  750 ml „bajane vodice“  prodavala za 2.300 do 5.000 dinara uz napomenu da je tada cena jednog primerka „Politike“ bila 1 dinar. Od zarađenog novca ona je kupovala plodno banatsko zemljište i moć. Od dobijenog novca ona je podmićivale žandarme koji su korumpirani žmurili na oba oka ne želeći da vide šta se u selima dešava. 

Baba Anujka obećavala je pomoć i davala „lek“ onima koji su dolazili kod nje; iz kojih razloga je to činila, ko su bile njene „mušterije“ a ko žrtve?
NJene mušterije su bile svi oni koji su imali određeni „problem“ u porodici. Bile su to žene kojima su muževi dosadili, a volele su život, očevi koji su počeli bahato da se ponašaju i zaljubljuju pod stare dane. O tim problemima su pričale žene po selima i te informacije je baba Anujkina agentkinja prenosila baba Anujki, istovremeno upućujući one sa „problemima“ da lek potraže kod vračare. 

Čija sudbina, je na Vas ostavila poseban trag a da je baba Anujka imala presudnu ulogu?
Iako se barata sa ciframa od 50 do 150 žrtava baba Anujke, ona je na kraju odgovarala samo za dve smrti i to kao neko ko je prodavao otrov. Dakle, ne kao direktna trovačica. Trovanje je podmukao zločin, jedan od najtežih. Trovači otrov stavljaju u jelo u lek i posmatraju kako se žrtva muči, iz dana u dan slabi i približava smrti. Imajući ovo u vidu i činjenicu da sam tokom svojih istraživanja, generalno trovanja,  nailazio na jezive primere trovanja, ni baba Anujkine žrtve nisu bile različite i naravno da su sve one na meni ostavile trag i pokretale u meni brojna pitanja.

Suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti, da li je baba Anujka dobila zasluženu kaznu?
Suđenje je pratila sva domaća štampa,  bili su prisutni i novinari iz okolnih zemalja, a vesti su objavljivane i u uglednim novinama preko okeana. Mislim da je sud odmerio pravičnu kaznu od 15 godina zatvora i da je pri tome imao u vidu njenu dob, koja je bila šest godina manja od one kojom se baratalo tokom suđenja, i činjenicu da ona nije bila neposredna trovačica.

Spekulisalo se o tome da je ubila svoje roditelje, koliko ima istine u tome?
Tokom istraživanja nađeno je da je od 1817. pa do 1900. godine, u Petrovom Selu,  živelo najmanje pet osoba s imenom i prezimenom Ana Dee, a od 1811. do 1850. godine rodilo se 12 devojčica koje su se zvale Ana Draksin. Isto tako, bilo je dosta osoba Ana Draksin koje su to postale udajom, jer porodica Draksin bila je jedna od porodica sa najvećim brojem članova u Petrovom Selu, a ime Ana prilično rasprostranjeno. Bilo je potrebno naći pravu. A to nije bio ni malo lak zadatak. U nekim sačuvanim dokumentima, kao što je predlog Savetodavnog odbora za Kazneni zavod Požarevac, po predmetu uslovnog otpusta osuđenika-ca iz 1936. godine, navedeno je da Ana Dee ima 100 godina. Istovremeno u knjizi umrlih navedeno je da je preminula Ana Dee stara 102 godine. To bi značilo da je rođena 1836. godine. Najpribližnija ovom datumu rođenja bila je Ana Draksin krštena 13. marta 1838. godine. Ono što je interesantno jeste da se ovoj Ani gubi trag (nema podataka o venčanju, roditeljstvu, preranoj smrti) a njeni roditelji (Trifon i Aleksandra) su umrli istog dana 29. oktobra 1863. godine što bi moglo ukazivati na njihovo smrtonosno trovanje, što bi moglo da se pripiše njihovoj kćeri koja se nalazila u dobu kada započinje svoju aktivnost profitne trovačice. Bilo je potrebno dosta toga istražiti da bi se utvrdilo ko je zapravo bila baba Anujka i otkriti da je, osim toga što je vešto trovala, vešto krila i svoje godine, dovodeći u zabludu mnoge. Upravo zahvaljujući i tim lažno prikazanim godinama ona je postala na neki način svetska senzacija.

Sudbina njene porodice, bila je teška, čini se da su svi završili tragično?
Da bi se govorilo o teškoj sudbini njene porodice, bilo bi potrebno istražiti sudbine ostalih porodica u to vreme. Listajući knjige umrlih rumunske pravoslavne crkve nailazio sam na mnoge porodične tragedije vezane pre svega za smrt mnogobrojne dece, devojaka i mladića od tuberkuloze. Ono što sam uspeo da nađem  vezano za baba Anujku jeste da je imala dvojicu sinova i kćer. Stariji sin Joca Dee je umro u 56. godini od „raka na stomaku“, a kćerka Antonija u 42. godini života. NJen mlađi sin Stefan, po zanimanju mesar, živeo je najmanje 75 godina. Ono što je činjenica jeste, da nije imala muške unuke koji bi sačuvali prezime Dee budući da su kao dečaci umirali od hemofilije. Sama baba Anujka je doživela duboku starost. Možda je to bila dodatna kazna za nju.
 

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube