Odnosi Srbije i Turske veoma su bliski i zasnivaju se na prijateljstvu predsednika dve države, zaključeno je na jučerašnjem sastanku premijerke Srbije Ane Brnabić i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Sastanak je održan u okviru Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSuJIE) u Antaliji, a turski predsednik je tom prilikom poručio da se raduje poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takođe, iskazao je spremnost da bude domaćin naredne sednice Visokog saveta za saradnju. Premijerka Brnabić je prenela spremnost da se nastavi ovako visok nivo odnosa i međusobnog razumevanja i zahvalila je Turskoj na donacijama tokom pandemije. Sastanak srpske premijerke i turskog predsednika održan je juče u podne, bio je zatvorenog tipa, a razgovarali su oko 40 minuta.
Brnabićeva je kasnije ocenila da je sastanak s Erdoganom bio jako dobar. „Razgovarali smo o daljoj političkoj i ekonomskoj saradnji, a naša ekonomska saradnja je u 2020. dostigla rekordnih milijardu i 320 miliona evra”, kazala je premijerka i navela da je Erdogan rekao da su turski investitori i dalje zainteresovani za ulaganje u Srbiju. Odvojenim sastankom s predsednikom Erdoganom, istakla je Brnabićeva, Srbiji je ukazana velika čast.
Navela je i da je na samitu bilo provokacija jer je predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani pozvala sve članice PSuJIE da priznaju takozvano nezavisno Kosovo. Premijerka je rekla da je jako kratko odgovorila iz poštovanja prema domaćinima i upozorila Osmanijevu da takav postupak nije u skladu s protokolom, da vređa domaćina i najmanje pet delegacija iz zemalja koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost.
Premijerka je dodala da su svi dokumenti na jučerašnjem samitu usvojeni jednoglasno i da je to zanimljivo jer je u Strategiji 2030. na svakom mestu gde se pominje takozvano Kosovo stajala fusnota, a ne samo zvezdica. Zbog toga se Osmanijeva, kako je rekla premijerka, čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum, navodeći da u tom sporazumu stoji da uz naziv Kosova ne ide fusnota svaki put, već samo prvi put kad se pominje ova kvazidržava. „Očigledno je da se oni pozivaju na Briselski sporazum samo kada im odgovara. Ipak, ne mogu da sakrijem svoju sreću zbog toga i nadam se da ćemo se vratiti tom sporazumu”, prokomentarisala je Brnabićeva.
Erdogan je u Antaliju doputovao u noći između srede i četvrtka zajedno sa suprugom Emine. Dočekao je učesnike samita, među kojima su, osim premijerke Brnabić, bili i predsednici Crne Gore i Severne Makedonije Milo Đukanović i Stevo Pendarovski, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, premijer Hrvatske Andrej Plenković, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani i drugi. Skupu u Antaliji je prisustvovao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj.
Otvarajući samit, predsednik Erdogan je izrazio nadu da će pandemija virusa korona, koja je opisana kao najveća zdravstvena kriza, biti savladana solidarnošću i saradnjom. Naglasio je da je Turska u svojim bilateralnim i multilateralnim aktivnostima u jugoistočnoj Evropi uvek uzimala u obzir saradnju i zajedničke interese i da su tripartitni mehanizmi uspostavljeni između Turske, Bosne i Hercegovine i Srbije. On je izrazio nadu da će Turska pristupiti EU, uprkos, kako je rekao, svim nepravdama s kojima se do sada suočila. „Želimo da se naša borba za punopravno članstvo, koju smo uporno i strpljivo vodili pola veka, okonča”, izjavio je Erdogan.
Samit je počeo ministarskim sastankom, a delegaciju Srbije predvodio je šef diplomatije Nikola Selaković. Obraćajući se učesnicima, poručio je da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Naglasio je da je Beograd odlučan da dijalogom, u dobroj veri i u skladu s principima međunarodnog prava, rešava sva otvorena pitanja. „Upravo ovaj samit je prilika da se razgovara o svim potrebama i vidovima aktivnosti u svetu u kojem se tržišta objedinjavaju, a privrede zajednički nastupaju”, rekao je Selaković novinarima.
Na ovakvim skupovima, dodao je, imate priliku da na jednom mestu čujete stavove suseda, a juče je dominirala razočaranost zatvorenim vratima Brisela za zapadni Balkan. „Ovo nije bila prilika da se jedni drugima izjadamo, već da zajedno pošaljemo Briselu takvu vrstu poruke”, kazao je Selaković. Podsetio je da je Srbija, u jeku pandemije, dobro pokazala šta je solidarnost i šta su dobrosusedski odnosi. Naveo je da je na ministarskom sastanku bilo reči o „malom šengenu”, dobrosusedskim odnosima i zajedničkom razvoju i budućnosti.
Domaćin ministarskog sastanka bio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji je poručio da danas postoji jugoistočna Evropa koja dijalogom traži rešenja problema. „Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, najopsežniji forum u regionu, postao je platforma sposobna da ujedini zemlje regiona i u najtežim vremenima”, rekao je Čavušoglu tokom uvodnog govora.
Na osnovu odluka donetih na sastancima, kako je objavljeno, biće pripremljen strateški dokument za jugoistočnu Evropu 2030. godine. PSuJIE pokrenut je 1996. godine, a svojstvo punopravnih članova ima 12 zemalja: Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Severna Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska. Srbija se u punom kapacitetu uključila 2000. godine.
Vojni brodovi i dve bezbednosne barijere
Antalija, jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj, u poslednja tri dana postala je centar evropske diplomatije. Samit PSuJIE završen je juče, a danas počinje Forum za diplomatiju. Samiti se održavaju u skladu sa svim epidemiološkim merama uz jake mere obezbeđenja, a svi učesnici su morali da prođu kroz dve bezbedonosne provere na ulazu u NEST centar, u kojem su održana oba događaja. Centar se nalazi u blizini nekoliko ogromnih luksuznih hotelskih kompleksa zatvorenog tipa u kojima su bili smešteni učesnici ovih događaja. Osim nekoliko stotina policajaca, o njihovoj bezbednosti je brinula i posada vojnog broda koji je patrolirao obalom. Svi učesnici samita već su po dolasku na aerodrom morali da obave PCR testiranje, bez obzira na vakcinalni status ili prethodno urađene testove.
O novom činu neprijateljstva prema Srbima pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
