Ovako tri decenije od proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske od SFRJ - 25. juna 1991. godine, govori potpredsednik Vlade Srbije 1991. godine, prisećajući se tih dešavanja.
Prema njegovim rečima, raspad Jugoslavije 1991. je završetak procesa nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, što se, kaže, videlo već i na glasanju o Ustavu na Ustavotvornoj skupštini, gde su se videti ugrađene težnje ka raskidu zajedničke države.
'’Jugoslovenska ideja je bila lepa za sve narode koji su živeli porobljeni u Austrougarskoj monarhiji i postali su svesni da se oni sami ne mogu osloboditi, već samo udruženi. Kada monarhije nema, svi hoće svoju državu. To je ugrađeno u svaku Jugoslaviju'’, rekao je Šainović u razgovoru za Tanjug.
Zato je, kaže, pitanje ko je kriv drugo pitanje, a prvo je šta su težnje onih koji su u Jugoslaviju ušli i kroz istoriju ih ostvarili i razlišli se.
Šainović navodi da krajem 80-ih godina u Hrvatskoj više nije bilo kredibine političke snage koja bi bila za opstanak Jugoslavije, te da su i levičari i desničari, komunisti, antikomunisti, fašisti, svi bili za nezavisnu Hrvatsku, razlikujući se međusobno samo u pogledu kako ona treba da izgleda.
Zato su, dodaje, hrvatski komunisti izašli iz SKJ, a oni koji su sledili ustaški pokret došli u Hrvatsku.
'’Sve se tako kretalo, da kada gledamo iz Beograda u to vreme, mi smo tada u gotovo očajničkom pokušaju da sačuvamo Jugoslaviju zbog istorijskih tekovina jer samo tako srpski narod živi u jednoj državi'’, rekao je Šainović.
Dodao je da je taj proces bio nezaustavljiv jer je raspad starog sistema, hladnoratovskog, kretao sa zapada na istok sa ciljem da se razdrobi sve što je SSSR dobio u Drugom svetskom ratu, uključujući i sam Sovjetski Savez.
'’Raspad SFRJ i zapadno podržavanje Hrvatske i Slovenije nije samo odnos prema Jugoslaviji, već i prema izlasku Poljske iz Varšavskog pakta, raspadu SSSR-a. To da li je neko to mogao da spasi... to osim nas trebalo je još neko da hoće'’, rekao je Šainović.
Kaže da se često pominje da je EU tada nudila neka sredstva, da li ih je Milošević odbio, i tvrdi da je Milošević bio za opstanak Jugoslavije bez ikakvih para, samo da opstane.
'’On bi prihvatio ne samo u EU, u Afričku uniju, samo da ostane Jugoslaviji, bez novca. I obrnuto, nisu postojale pare koje bi Tuđmana i hrvatsku politiku naterale da glasa za Jugoslaviju, jer su oni od tih što nude pare i imali podršku da budu nezavisni. To je momenat koji gledamo sada sa rastojanja od 30 godina'’, rekao je Šainović.
Na pitanje da li je moguća '’nova Jugoslavija'’ unutar EU, Šainović kaže da to neće biti nova Jugoslavija, niti istorija ima te povratke, što su, prema njegovom uverenju, floskule za dnevne potrebe, ali da navija za to da mi u regionu imamo najveću trgovinsku razmenu, da će ljudi putovati, što je, kaže, prirodno.
'’Za tu prirodu navijam. To što su u EU nastale te grupacije, one su prirodne i zato se održavaju. Očekujem da balkanske zemlje imaju jedan zajednički makro-razvojni koncept, infrastrukturni, pa onda i politički koncept'’, naveo je Šainović.
Govoreći o današnjoj poziciji zemalja bivše Jugoslavije, a pre svega Srbije, Šainović podseća da je svet, u vreme kada je SFRJ bila globalni faktor, živeo u arhitekturi napravljenoj na Jalti, koja joj je tu poziciju i omogućila, a Josip Broz Tito je vešto iskoristio.
'’Danas se naša pozicija razlikuje koliko se razlikuje svet posle Jalte, nestao posle nestanka S S S R-a. Danas se linija dodira pomerila na granicu Ukrajine i Rusije u Donbasu, hiljade kilometara od Berlinskog zida. Sada smo u trećoj fazi u kojoj se uspostavlja nova ravnoteža'’, smatra Šainović.
Važno je, kaže, da je Srbija u uslovima nove ravnoteže uspela da očuva, ili da formira novu aktivnu poziciju, čije je ključno obeležje, '’i Peking i Moskva i Vašington", kao i ekonomski rast.
'’Položaj iz 1990-tih više nije moguć. Moguće su pretnje i smetnje, ali ne i oružane pretnje Srbije. Aktivna pozicija, koju imamo, znači da moramo stalno ići u susret problemima, da moramo u najtežoj situaciji pregovarati. Pregovori uvek nose rizik, ali onaj ko beži od pregovora, izgubio je sigurno'’, uveren je Šainović.
Dodaje da podržava današnju aktivnu poziciju i siguran je da je ultimatum priznajte Kosovo i tačka", koji je ponavljan 20 godina, dobio zarez.
'’Mi treba da verujemo sebi i svoje ubeđenje u istorijsku pravdu. Vidimo da će svet morati da se okreće i nađe rešenje, a ne brisanjem gumicom rešavati problem. Pretnje silom su bile, nisu dale rezultat. Uzdam se u našu aktivnu politiku i ne vidim rešenje blizu, ali vidim da se ide ka njemu'’, zaključio je Šainović.
Kako je NJegoš odgovorio Krivokapiću, pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
