U svetu zauzetom pandemijom, vakcinisanjima, samitima G7, NATO, EU, te DŽoa Bajdena i Vladimira Putina, izborom novog predsednika Irana, klimatskim promenama i drugim velikim globalnim dešavanjima, godinu dana taložena prašina sa ulica Hong Konga podigla se prvo u aprilu, kad je osuđeno devetoro aktivista, među kojima i “otac demokratije” u gradu Martin Li i prodemokratski medijski tajkun DŽimi Laj, osnivač lista “Epl dejli” koji je ugašen u sredu. Zbog organizovanja protestnog marša tokom protesta 2019. oni su osuđeni na do godinu dana zatvora. Liju je suspendovana kazna zbog njegovih godina (82), ali je Laj dobio 12 meseci zatvora, a posle je njegova kazna preinačena na 14 meseci. I ostali uhapšeni su dobili slične kazne, a najveću je dobio bivši poslanik Leung Kvong Hung – 18 meseci.

U aprilu je uhapšena i organizatorka bdenja za žrtve Tjenanmena. Čou Hang Tung uhapšena je zbog poziva na nedozvoljeno okupljanje.

Kontrola medija

Situacija je, međutim, eruptirala kad je kineska policija – njih 500 –upala u redakciju najvećeg prodemokratskog lista u gradu. “Epl dejli” je zatvoren u sredu, dva dana ranije nego što je planirano, zamrznuta mu je imovina (2,3 miliona dolara), a negde između racije i gašenja prodao je rekordnih milion primeraka.

“Blumberg” piše da kineska vlada ima direktne uloge u ključnim publikacijama medijskog carstva. Prošle godine su neki honkoški tajkuni izrazili podršku bezbednosnom zakonu u listovima poput “Ta Kung Pao” i “Ven Vei Po”, oba pod kontrolom Pekinga. “Blumberg” ukazuje i da je “Saut Čajna morning post” u vlasništvu “Alibabe”, kineskog tajkuna DŽeka Maa.

Lokalni mediji pišu da kineska agencija za Hong Kong planira da otvori novo odeljenje za propagandu kako bi “uređivala medijsku scenu” i u gradu i u Makau. Aktivisti Hong Konga zabrinuti su da će vlasništvo nad medijskim izdanjima u gradu od strane kompanija ili pojedinaca iz kopnene Kine omogućiti Pekingu da utiče na informacije koje stižu do njihovih građana.

Da Peking preduzima mere kako bi kontrolisao javne informacije pokazuje i osuđivanje frilens novinarke Bao Čoj, koja je kažnjena zbog “lažnog saopštenja” kad je izlistala razloge zbog kojih traži informaciju o vlasništvu automobila u okviru istrage o napadu bande tokom prodemokratskih protesta 2019.

Ovako gonjenje novinara je (bilo) retko za Hong Kong i služilo je da upozori druge.

- Činjenica da novinarska istraga može postati kažnjivi prekršaj osvetljava domašaj nedavnog pada slobode štampe u Hong Kongu – istakao je Sedrik Alvijani iz organizacije “Reporteri bez granica”.

Guvernerka Hong Konga Keri Lam je u maju otvorila mogućnost da će Hong Kong usvojiti i zakon o “lažnim vestima”, navodeći da je njena administracija sprovodila istraživanje o tome kako druge nacije rešavaju “sve više zabrinjavajući trend širenja netačnih informacija, dezinformacija, mržnje i laži na društvenim mrežama”.

Prvo suđenje po novom zakonu

Racija i gašenje prodemokratskog “Epl Dejlija” nije, međutim, poslednji incident u gradu, što se tiče novijih dešavanja.

Kako je objavio AP, prva osoba kojoj će se suditi prema novom kineskom Zakonu o nacionalnoj bezbednosti, donetom 1. jula 2020, Tong Jing Kit, u sredu se izjasnio da nije kriv za optužbe za terorizam i podsticanje secesije nakon što se motorom zaleteo u policiju noseći sa zastavom na kojoj je pisalo “Oslobodite Hong Kong, revolucija našeg doba”, na protestima zbog pomenutog zakona prošle godine.

NJegovo suđenje će pokazati kako Hong Kong rešava prekršaje nacionalne bezbednosti. Do sada je, navodi AP, uhapšeno preko 100 ljudi na osnovu novog bezbednosnog zakona, uključujući DŽimija Laja.

Sud je prošlog meseca odlučio da će se Tongu suditi bez porote, što je suprotno pravnoj tradiciji Hong Konga. Maksimalna kazna za ozbiljne prekršaje je doživotni zatvor.

Kako je sve počelo

Protesti – a i problemi – u gradu su započeli u martu 2019, isprva zbog kontroverznog kineskog zakona o ekstradiciji osumnjičenih. Ta bitka je dobijena, zakon je povučen, ali ne i rat.

Oko 1,7 miliona ljudi je u avgustu te godine izašlo na ulice u znak protesta. Demonstranti su tada osim povlačenja zakon tražili i povlačenje karakterizacije svojih protesta kao “pobune”, oslobađanje uhapšenih aktivista, uspostavljanje nezavisne komisije za istragu preterane upotrebe sile od strane policije i ostavku liderke Keri Lam, koje je septembra 2019. povukla sporni zakon ali odbila da ispuni ostale zahteve.

Usledila je godina pandemije, okupljanja su bila zabranjena što je Kini išlo na ruku, a onda je Peking odlučio da pojača stisak, potez praćen retko jednoglasnim kritikama međunarodne zajednice, koja je izrazila zabrinutost zbog pada sloboda u Honkongu, uključujući slobodu govora i okupljanja.

Ako je prethodni predlog zakona o ekstradiciji bio kontroverzan, sledeći - koji je usvojen - je bio najmanje drakonski.

Novi bezbednosni zakon

Novi Zakon o nacionalnoj bezbednosti stupio je na snagu u gradu 1. jula, na 23. godišnjicu predaje Hong Honga Kini. Ovo je utrlo put najdubljim promenama u upravljanju nad ovom poluautonomnom teritorijom otkako ju je Velika Britanija predala suverenitet nad Hong Kongom kineskim vlastima 1997.

Zakon je kriminalizovao secesiju, subverziju, terorizam i dogovore sa stranim silama, a osuđeni za takve zločine mogu dobiti i doživotnu robiju.

Peking je zakonom dobio ovlašćenja da interveniše u slučajevima nacionalne bezbednosti, može u nekim slučajevima da odredi suđenje optuženicima u Kini umesto u Hong Kongu, suđenje može biti održano iza zatvorenih vrata i vlast u Pekingu ima pravo osumnjičenika za kršenje nacionalne bezbednosti da drži u pritvoru do šest meseci bez pristupa advokatu ili članovima porodice.

Lam – koja je ostala na vlasti – dobila je ovlašćenje da imenuje sudije koje će raditi na slučajevima vezanim za nacionalnu bezbednost. Istog dana kad je Zakon stupio na snagu, slike haosa obišle su svet. Hiljade demonstranata izašle su na ulice, a policija je počela da primenju zakon. Nasrnula je na demonstrante vodenim topovima i suzavcima, pozivajući se na zabranu okupljanja u vreme pandemije i uhapsila više od 300 ljudi.

Govorilo se o opasnom uskraćivanju ljudskih prava i ućutkivanju opozicije, a ta priča nije stala do danas.

- Zakon je strašan zato što nema granica. Aktivisti u Hong Kongu, koji su navikli da deluju u okruženju koje uglavnom poštuje njihova prava, sada se suočavaju sa zastrašujućom prazninom - rekla je tada kineska direktorika "Hjuman rajts voča" Sofi Ričardson.

Nedelju dana od donošenja novog zakona, a Kina je već otvorila svoju kancelariju za njegovo sprovođenje u Hong Kongu, a za njenog direktora imenovan je bivši generalni sekretar odbora kineske Komunističke partije u Guangdungu DŽeng Jansjung, inače poznat po ulozi u obračunu sa učesnicima protesta u kineskom selu Vukan, gde su nezadovoljni meštani 2011. nasilno proterali vladine zvaničnike iz te oblasti optužujući ih za nezakonito oduzimanje zemljišta.

Nova bezbednosna agencija, kako je tada rečeno, direktno će odgovarati Pekingu.

Novi zakon o izborima

Krajem istog meseca guvernerka Lam odložila je lokalne izbore na godinu dana, pozivajući se na pandemiju. Opozicija, koja je izlazila na ulice ulivajući snagu i nadu prodemokratski nastrojenim Honkožanima da će se izboriti za svoju relativnu automoniju od centralističke Kine, ciljala je na “istorijsku pobedu” na izborima. Međutim, usledila je masovna diskvalifikacija kandidata opozicije na izborima, a strateško odlaganje je imalo svog efekta.

Nešto manje od godinu dana kasnije, oslabljenoj opoziciji serviran je novi zakon o izborima, usvojen krajem maja.

Zakon je usvojen velikom većinom a njime se omogućava odbijanje kandidatura onima za koje Peking proceni da deluju “nepatriotski”.

Kritičari zakona upozoravaju da je on osmišljen kako bi uklonio svu opoziciju iz gradskog parlamenta, čime bi se omogućilo Pekingu da pojača kontrolu nad Hong Kongom, nakon temelja postavljenog u bezbednosnom zakonu.

"Imperijalni mamurluk"

Evropska Unija i Velika Britanija su ocenile da racija u “Epl dejliju” pokazuje kako Kina koristi svoj novi bezbednosni zakon da se obračuna sa disidentima i ućutka medije umesto da se bavi javnom bezbednošću, preneo je Rojters.

-Racija (u listu) dodatno pokazuje kako se nacionalni bezbednosni zakon koristi da se uguše medijske i slobode izražavanja u Hong Kongu. Suštinski je da se sva postojeća prava i slobode stanovnika grada potpuno zaštite, uključujući slobodu štampe i publikacija – istakla je portparolka EU Nabila Masrali.

Zapadni lideri kažu da se kineski predsednik Si Đinping obrušava na Hong Kong. Oni su takođe izrazili zabrinutost zbog sledeće Sijeve mete. Zapad tvrdi da kineski bezbednosni zakon krši načelo “jedne zemlje, dva sistema”, koji garantuje autonomiju Hong Kongu. Kina je, sa svoje strane, stalno upozoravala Zapad da se ne meša u njene poslove i kaže da ih drma “imperijalni mamurluk” nakon godina ponižavanja Kine tokom 19. i 20. veka.

Putin uzvraća udarac Englezima usred Mediterana. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic