Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno da li je napadač nožem iz Vircburga bio verski radikalizovan, ali njegov čin ukazuje na fenomen verski motivisanog nasilja i otvara debatu o opasnosti od islamista u Nemačkoj, piše nemački Dojče vele.
Napad u Vircburgu, čoveka iz Somalije kojem je odbijen zahtev za dodeljivanje azila, vraća sećanja na napad islamiste Anisa Amrija na božićni vašar u Berlinu, decembra 2016. godine, međutim potrebno je biti oprezan kada je u pitanju klasifikacija zločina u Bavarskoj, jer, kako navode, istraga je još uvek u toku.
Postoje i naznake islamističke pozadine napada, ali to se još uvek ispituje i bez obzira da li će to na kraju biti potvrđeno ili ne, rasprava o toj vrsti verski motivisanog nasilja ponovo je u toku.
Kada je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer sredinom juna 2020. predstavio Izveštaj o zaštiti ustavnog poretka, desničarski ekstremizam opisao je kao "veliki problem", s obzirom na broj napada i dimenziju koju imaju u društvu, ali je upozorio i na opasnost od levičarskog ekstremizma - i islamizma.
Konkretno, 2020. godine zabeleženo je 409 krivičnih dela iz oblasti "verske ideologije", što je za 13 odsto više u odnosu na prethodnu godinu (362).
Za veliku većinu odgovorni su islamisti, trenutno je ta brojka veća od 92 odsto. Kada su u pitanju nasilnički akti, uključujući i ubistva, statistika pokazuje minus od gotovo 20 procenata - 33 napada u odnosu na 41 od ranije.
Međutim, sami brojevi samo uslovno rečeno daju pravu sliku. U analizi Službe za zaštitu ustavnog poretka navodi se da je "pretnja od islamističkog terorizma u Nemačkoj bila na visokom nivou i tokom 2020. godine".
Postoje i procene o tome kako bi takvi scenariji mogli da se odvijaju u budućnosti ili kako su se mogli dogodili u prošlosti, a nadahnuti propagandom usmerenom na nasilje ili kontaktom s terorističkom organizacijom kao što je tzv. "Islamska država" (IS), pojedinačni počinioci se sa lako dostupnim sredstvima za napad usmeravaju na mete koje je lako napasti.
Ako se pogleda broj ljudi koji predstavljaju pretnju i za koje službe bezbednosti veruju da bi u svakom trenutku mogli da izvrše napad, potencijal opasnosti od strane versko motivisanih lica postaje posebno uočljiv - od 697 muškaraca i žena koji su klasifikovani kao "potencijalno opasni", u 596 slučajeva sumnja se da imaju verske motive, čime se pretežno misli na islamizam.
Pogled preko granice takođe pomaže Nemačkoj da proceni rizik od napada.
Izveštaj Službe za zaštitu ustavnog poretka odnosi se i na napade u Francuskoj i Austriji, koji su imali uticaj na "dinamiku situacije u Nemačkoj", a DW kao primer navodi napad na dva prolaznika ispred nekadašnje redakcije satiričnog časopisa "Šarli Ebdo" krajem septembra 2020. u Parizu.
Napad u Beču u novembru 2020. takođe je mogao da podstakne imitatore u Nemačkoj da počine slična nedela.
Nemačke službe bezbednosti i dalje su veoma zabrinute zbog još jednog problema - od gotovo 1.100 islamista, koji su od 2012. godine boravili u Siriji i Iraku, otprilike trećina se vratila u Nemačku.
Po povratku su neki osuđeni na zatvorske kazne, a postupak prema takvim islamistima u nemačkim zatvorima, ali i nakon njihovog puštanja iz zatvora, predstavlja "poseban izazov" za pravosudne i organe bezbednosti u Nemačkoj.
Savet bezbednosti se sastaje zbog promena u BiH! Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
