Pod nazivom „Duša Srebrenice“, izložba sarajevskog fotografa Midhata Poturovića, održaće se u Endžio Habu u ulici Dobračina broj 4, a otvaranje je 3. jula u 19.30 časova. Treba reći da nijedna fotografija koja je izložena ne spada u ratne, jer je pomenuti bosansko-hercegovački fotograf imao svega 10 godina kada je pala Srebrenica, tako da su „sve fotografije nastale u posleratnom periodu“, kako se i navodi u najavi događaja na Fejsbuku.
U Endžio Habu smo dobili objašnjenje da su organizatori izložbe: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, nemačka nevladina organizacija forumZFD, časopis Grain i Inicijativa mladih za ljudska prava. Međutim, ko je krajnji sponzor izložbe nismo uspeli da saznamo.
Na pitanje da li su dobijene dozvole za uvoz umetničkih fotografija (radi se o fotografijama velikog formata), budući da je reč o međunarodnoj izložbi, odnosno jer je autor iz BiH, a ta izložba je održana prošle godine u Sarajevu, Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava nam je rekao da „misli da to ne podleže nikakvim ograničenjima“.
- Nismo imali nikakvih problema – kazao je za Pravdu.
Upitan da li Ministarstvo kulture ili neka državna institucija podržava događaj, rekao je:
- Mi na državu ne računamo, niti su oni sponzori, niti neko ko nam pomaže, već želimo da društvo informišemo o sadržajima ove teme. Nemamo informaciju da će se neko pojaviti ispred države, mada će biti pozvani da prisustvuju.
Na pitanje, ko onda finansira ovu izložbu, odgovorio je: „Mi smo sa ovim projektom aplicirali i dobili sredstva“.
Na naše insistiranje da nam kaže od koga su dobili sredstva, ko su sponzori, prepustio je telefonsku vezu koordinatoru projekta Fioni Jelići, koja je rekla da se sve informacije mogu pronaći na stranicama Endžio Haba i magazina Grain.
- Izložba je nastala kao jedna udružena želja da se jedna takva stvar organizuje u Beogradu – rekla je Jelići.
Na pitanje da li će se na izložbi spominjati reč „genocid“, kao što je ista takva izložba u Sarajevu pod nazivom „Duša Srebrenice“, od istog autora, vezivana za navodni genocid, rekla je da hoće.
- Spominjaće se reč genocid. U skladu sa presudama Međunarodnog suda – kazala je Jelići.
Na pitanje da li su uzeli u obzir i izjavu Gideona Grajfa, možda najpoznatijeg živog stručnjaka za genocide, i nalaze njegove komisije koja je utvrdila da nije bilo genocida u Srebrenici, kazala je: „Ne smatram da je ta komisija relevantna za mene“.
Upitana da li imaju dozvolu države da održe ovakav događaj, budući da insistiraju na reči genocid, iako država Srbija ne priznaje da je bio u pitanju genocid, rekla je da „država nema veze sa organizacijom“.
- Da li smatrate da postoji zakon da se zabranjuje reč genocid? Bilo bi potresno da postoji dozvola države. Umrlo je mnogo ljudi, ubijeno je mnogo ljudi. Jedina poruka je da se nikome ne ponovi ništa slično. Nijednom pojedincu i pojedinki na svetu. Niko nema pravo da drugome oduzima život. Samo je to poruka, jedina poruka je želja za mirom, pomirenjem i da se ne ponovi ništa slično – kazala je ona za Pravdu.
Kako je ustvrdila, genocid je „novi pravni termin nastao nakon Drugog svetskog rata“, mada su, kako je anvela i „ostali ratni zločini jednako strašni“.
- Zašto u Jasenovcu nije bio presuđen genocid. To jeste bio genocid, ali pravna struka kaže da zakon ne može da važi retroaktivno – rekla je ona.
Na naše pitanje kako je onda čak Jermenima priznat genocid počinjen u Prvom svetskom ratu, rekla je da „pravnu formulaciju genocida niko ne može da opovrgne, ali suđenje danas ne bi imalo smisla jer su počinioci umrli“.
- Niko ovde ne sudi narodu, nije presuđeno srpskom narodu, već Ratku Mladiću kao pojedincu, koji je imao komandnu odgovornost. Ne postoji sintagma genocidni narod, niti je to suština ni potreba. Niko nije presudio srpskom narodu. To je kada neko izbegava da se bavi suštinom, pa se bavi formom. Da li će da to da vrati iz mrtvih te ljude iz Srebrenice? Suština je da se oda počast tim žrtvama i porodicama, To nije samo preko 8.000 ubijenih ljudi, to je preko 8.000 porodica, roditelja, žena, dece, potomaka… - ustvrdila je ona.
Upitana da li su barem neke fotografije posvećene i srpskim žrtvama kojih je bilo preko 3.500 u oblasti oko Srebrenice, nije dala direktan odgovor.
- Ovde je izložba o Srebrenici. Uostalom, imali smo izložbu o Jasenovcu koja je zatvorena pre sedam dana – izjavila je ona, rekavši da mora da završi razgovor jer žuri.
Zaista, u prostorijama Endžio je tokom juna održana izložba pod nazivom “Put bez povratka – od logora Slana do logora Jasenovac”, a isti prostor poznat je i po izložbi Koraba Krasnićija “Kosovo – nasleđe sećanja”, u okviru festivala “Mirdita – dobar dan”.
Inače, u oktobru prošle godine, u Beogradu je održana takođe izložba o Srebrenici koja čak u svom imenu nosi reč „genocid“. U pitanju je izložba pod nazivom: „Archi War: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, autorke Jelene Jaćimović. Ta izložba je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju, i u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.
Nakon odluke grada Čikaga da proglasi Vidovdan za svoj praznik, da li to označava da će SAD okrenuti list u politici prema Srbiji, čitajte OVDE.
Izvor: Pravda, N. B.
