Iznenadna poseta predsednika Vlade Crne Gore Patrijaršiji u Beogradu i informacija, objavljena u kasnim večernjim satima, da je odbio da potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom bila je povod za rafalnu paljbu medija pod kontrolom uredništva sa Andrićevog Venca, političara iz vladajuće stranke i njihovih partnera iz Demokratskog fronta.
Koliko su režimska glasila prešla granicu ukazuje i jučerašnje saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore u kojem je ukazano na “zabrinjavajuću retoriku Srbije prema premijeru”.
“U tome je učestvovao sam državni vrh Republike Srbije, koristeći neprimeren rečnik poput „mlakonja“, ministri u njihovoj Vladi, kao i nižerazredni funkcioneri SNS-a, koji se na dnevnoj osnovi služe terminologijom koja apsolutno ne priliči duhu dobrosusedstva. Zdravko Krivokapić je ne samo premijer jedne nezavisne države, već i ugledni univerzitetski profesor“, navodi se, između ostalog, u saopštenju.
Termini “mlakonja”, “izdajnik”, “prevarant”, “lažov”, “secikesa”, predstavljaju ustaljenu političku terminologiju i patern Aleksandra Vučića koji su ubrzo preuzeli i njegovi sledbenici. Međutim, ovog puta se pomenuti izrazi ne koriste samo za unutrašnje političke obračune sa opozicijom i kritičkom javnošću, već su postali sastavni deo komunikacije najviših državnih činovnika sa predstavnicima drugih država.
Među onima koji su najglasniji u ratu sa crnogorskom stranom je ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, inače poznat kao neko ko u ime vlasti u Srbiji šalje otrovne strelice duž čitavog regiona i političar za kojeg važi da govori ono “što Vučić misli, ali ne želi da kaže”.
“Verovatno postoji nešto što je Krivokapić obećao Srbima u Crnoj Gori, a nije pogazio, verovatno postoji, ali za sada nije dokazano. Krivokapić bi da bira mitropolita, ali ne i da Srpskoj pravoslavnoj crkvi garantuje pravo na postojanje. Krivokapić sve vreme mandata pokušava da dokaže da je nastavljač politike Mila Đukanovića i u tome je vrlo uspešan”, istakao je Vulin.
S druge strane, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Vladimir Đukanović, govorio je o “velikoj prevari” Krivokapića, ističući da mu nije jasno zbog čega je on uopšte dolazio u Beograd.
“Krivokapić je pokušao je da prevari SPC. On stalno pokušava da pokaže da je sledbenik mitropolita Amfilohija, a zašto to ne pokaže”, zapitao se Đukanović.
Vučićevo mrcvarenje Crne Gore
Netrpeljivost srpske vlasti prema Vladi Crne Gore i njenim predstavnici počela istog trenutka kad je obelodanjeno da Vučićevi pioni iz Demokratskog fronta, Nebojša Medojević, Andrija Mandić i Milan Knežević neće dobiti funkcije u izvršnoj vlasti i da novoformirana crnogorska vlast ima želju da istraži burazersko-poslovne odnose na relaciji Vučić-Đukanović.
Večiti opozicionari, nezadovoljni time što nisu dobili važne državne funkcije, gotovo da na svakih 48 sati prete obaranjem vlade, navodeći različite razloge zašto to mora da se desi.
Najnoviji povod bio je pomenuti Temeljni ugovor, zbog čega su predstavnici DF, sledeći politiku svojih kolega iz Beograda, predložili da se Krivokapić isključi iz vladajuće većine.
“DF ocenjuje da je premijer naneo veliku štetu onima koji su ga izabrali i koji su mu verovali, i poziva partnere u parlamentarnoj većini da potpišu „precizan i jasan koalicioni sporazum svih stranaka koji je čine, a koji će obavezati ne samo sve potpisnike, nego i njihove predstavnike u izvršnoj vlasti. Koalicija smatra da je Krivokapić izneverio njihovo strpljenje i kazali su da je izgubio njihovu podršku, „sve dok se obećano ne ispuni, i to bez odlaganja“, navodi se u saopštenju ove grupacije iz kojeg se jasno može zaključiti da je neoprostivo što Vlada Crne Gore nije nalik Srpskoj listi na Kosovu.
S druge strane, DPS Mila Đukanovića zadovoljno trlja ruke, uživajući u tome što njihovi stari znanci iz Demokratskog fronta odrađuju posao umesto njih, praveći podele unutar takozvanog prosrpskog biračkog tela. Uvidevši da nema preterane potrebe za njihovim angažmanom u akciji rušenja vlade, oni su se odlučili na bojkot parlamenta, uvereni da će DF sam odraditi taj posao i otvoriti vrata velikom povratku stranke Mila Đukanovića na vlast, a time i obnavaljanju poslovnih kombinacija dvojca Vučić-Đukanović.
Krivokapić: Ne želim pritiske iz druge države
Jedan od razloga netrpeljivosti Vučića prema Krivokapiću jeste i njegova ranija izjava da se predsednik Srbije češće susretao sa Milom Đukanovićem, nego što je on sa svojim kumom. U intervju koji je u martu dao za naš portal, Krivokapić je objasnio zašto je to izjavio, navodeći da je sve što je rekao apsolutno tačno.
“Javnost mnogo više zna nego i sam premijer. Ja sam samo rekao jednu rečinicu koja je apsolutno tačna – a to je da se gospodin Vučić viđao sa gospodinom Đukanovićem više puta nego što sam ja sa jednim mojim kumom. Za to postoje materijalni dokazi i ja ne želim da sada budem policijac. Tačno znam šta sam rekao i zašto sam to rekao, a da li je neko povređen više ili manje, to ne zavisi od mene. Ja ništa loše nisam mislio. Dobra namera je osnovna karakteristika mog bitisanja. Nemam nikakve loše namere prema gospodinu Vučiću. Meni je žao što sam morao da kažem ono što je tačno”, objasnio je on, da bi potom objasnio zašto ne postoje kontakti sa prvim čovekom srpske države.
“Ja sam čovek na kojeg vi ne možete da utičete. Može da grimi i da seva, ali ja sam taj koji jesam. Ne mogu da budem drugačiji. Ja ne želim da imam bilo koji uticaj, niti iz Crne Gore u odnosu na delovanje ove vlade, niti iz druge države, niti iz stranih ambasada”, istakao je on.
Dva meseca kasnije, u izjavi datoj našem portalu, Krivokapić je istakao da su se odnosi popravili i da se češće nego ranije čuje sa Vučićem.
“Nekoliko puta sam razgovarao sa predsednikom Vučićem i premijerkom Brnabić. Takođe, nekoliko mojih ministara je bilo u zvaničnoj poseti svojim kolegama u Srbiji. Od budućnosti očekujem da pitanja o “otopljavanju odnosa” Crne Gore sa bilo kojom državom, a posebno sa nama bratskom Srbijom, budu prošlost, već da najbolji mogući odnosi Srbije i Crne Gore budu nešto što je najnormalnije i najprirodnije”, istakao je on.
Do otopljavanja odnosa, bar za sad, nije došlo, a k’a će – ne znamo.
Dodik srušio snove Sarajeva i Zapada! Više o tome OVDE.
Izvor: nova.rs
