„Crna Gora je 30. avgusta prošle godine većinski glasala za promene, a sve su prilike da su dosadašnji dometi Zdravka Krivokapića takvi da je pravo pitanje je li do promena uopšte došlo. Narod ne može moralno potonuti, može samo vlast. A na narodu je da odluči da li će takvu vlast spasavati ili je pustiti da potone na dno”, kaže u razgovoru za „Politiku” Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) i predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu, komentarišući najnovija dešavanja u vezi s odlukom premijera da odloži potpisivanje Temeljenog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zahtevima koji su se čuli iz dela vladajućeg bloka, kojem pripada i Kneževićeva stranka, da se postavi pitanje svrsishodnosti opstanka ove koalicione vlade.
Da li će DF pokrenuti pitanje smene premijera ukoliko ne potpiše Temeljni ugovor i prihvati rekonstrukciju vlade?
Rekonstrukcija ili izbor nove vlade su neke od opcija za izlazak iz krize. Narod očekuje odgovornost i ispunjenje obećanja koja smo dali građanima. Svako ko nije spreman da učestvuje u demontaži Đukanovićeve političko-kriminalne hobotnice treba da se povuče i ustupi mesto onima kojima je izborna volja građana svetinja.
Premijer je, ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, od mitropolita Joanikija zatražio oprost.
Zdravko Krivokapić jeste zatražio oprost od mitropolita Joanikija, ali je sledećeg dana izjavio da bi bio nedostojan kao premijer i čovek da je potpisao Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Beogradu. Toliko kontradiktornosti za manje od dvadeset četiri časa najbolje govori o premijerovom profilu. I sve ovo su samo pobrojane činjenice jer se suzdržavam od bilo kakvih političkih kvalifikacija u ovom trenutku. Uostalom, građani se svakog dana uveravaju ko je dosledan u odbrani Trojčindanske zakletve, a ko je dosledan u svojoj nedoslednosti.
Kakvi su odnosi u vladajućem bloku, jer je očito da ostali iz vlasti, Demokrate i URA, nisu za promene kao vi?
Demokratski front od početka poziva na razgovor i premijera i kolege iz parlamentarne većine. Međutim, Zdravko Krivokapić u širokom luku zaobilazi skupštinu i razgovor na ozbiljne društveno-političke teme. Zašto je to tako, pitanje je za njega, mada se neki odgovori već naziru. Mi se ni sa kim nismo ni svađali, tako da nema potrebe ni sa kim da se mirimo. Ali bez obzira na to što smo kao najjači konstituent parlamentarne većine brutalno prevareni od strane Zdravka Krivokapića, nikad nismo bežali od razgovora. E sad, to što neko teško podnosi razgovor i suočavanje s istinom odavno nije naš problem. Mi smo tu zbog naroda i tako će i biti, bez obzira na sve ucene i pritiske koje trpimo.
Ko su novi kadrovi u Krivokapićevoj vladi?
Vlada Zdravka Krivokapića izgleda će biti poznata po značajnom broju kadrova koji su 30. avgusta glasali za Demokratsku partiju socijalista, a sad zauzimaju neke od najodgovornijih funkcija u državi. I, što je tek paradoksalno, optužuju nas da doprinosimo povratku Mila Đukanovića, za koga su oni glasali na parlamentarnim izborima u avgustu prošle godine. To može samo u Crnoj Gori. Zato i ne čudi ovakva raspolućenost u vladi koja više podseća na neke psihološke trilere u kojima su glavni junaci podvojene ličnosti, nego što liči na ozbiljnu izvršnu vlast koja ima obaveze prema građanima.
Srebrenica i tamošnji zločin su od strane opozicije ponovo iskorišćeni za dnevnopolitičke, ali i izborno-partijske obračune u Crnoj Gori. Bošnjačka i albanska stranka zahtevale su da crnogorski parlament ponovo usvoji rezoluciju kojom se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici, vi ste se usprotivili.
Kao Srbin iz Crne Gore spreman sam da osudim svaki zločin koji je počinjen u ime srpskog naroda, ali bih voleo da se jednom neko seti i osudi genocid u Jasenovcu ili kontinuirani genocid u hercegovačkim jamama NDH. Bilo bi ljudski, pošteno i civilizovano da neko osudi zločin i progon 300.000 Srba u akcijama „Bljesak” i „Oluja”, masakr u Bratuncu ili zločine nad Srbima i Crnogorcima na Kosovu i Metohiji. Zato bih voleo da (Dritan) Abazović i svi ostali koji otvaraju ove teme makar jednom pomenu nevine srpske žrtve od 1941. do 2021. godine, koje su najbrojnije na Balkanu. Koliko je srpski narod bio izložen genocidu od 1941. do 2021. pravo je čudo da više ima ijedan Srbin živ na kugli zemaljskoj. Baviti se Srebrenicom nakon 26 godina, i to na način da se dodatno produbljuju podele, to je za Demokratski front neprihvatljivo.
Kako će Rusija podržati Srbiju zbog KiM i BiH, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
