Piše: Dr Ivan Pajović
Po zalihama monetarnog zlata i po obimu međunarodnih rezervi Rusija je danas na petom mestu u svetu posle SAD, Nemačke, Italije i Francuske.
U poslednjih par godina uočeno je pojačano aktivno kupovanje zlata od strane država, što se može objasniti povećavanjem geopolitičke i ekonomske nesigurnosti. Centralne banke država pokazuju tendenciju koncentracije svojih rezervi na niskorizične i likvidne aktive.
Monetarno zlato koje pripada Centralnoj banci i Vladi Rusije predstavljaju standardne poluge i monete sa čistoćom metala ne manje od 995/1000. U ukupnu količinu uračunato je zlato u trezorima, ono koje se nalazi na putu i na čuvanju po odgovornosti, uključujući i zlato u inostranstvu.
Pravilo je da kada su cene zlata niske, banke uvećavaju zlatne rezerve. Sa stanovišta trijade „pouzdanost—likvidnost—dohodak”, zlato je veoma poželjna aktiva, ali je njegova cena veoma promenjiva. Rusija je 2019. godine postala najveći kupac zlata na svetskom tržištu, uvećavši svoje zlatne zalihe za dodatne 274 tone. To je bilo 40% svog kupljenog zlata od strane centralnih banaka država. U ovoj godini cena zlatnih poluga i moneta u međunarodnim rezervama Rusije prvi put je prešla 100 milijardi dolara. Centralna banka Turske je kupila 51,5 tona, kazahstanska 50,5 tona, Indija 40,5 tona, a Poljska 25,7 tona.
Tema zlatnih rezervi često se nalazi u međunarodnim medijima. U Nemačkoj je poslednjih godina pitanje nemačkih zlatnih rezervi koje se već decenijama čuvaju u SAD tako puno uzburkalo javnost, da je dovelo do vraćanju u zemlju zlatnih rezervi pre ugovorenih rokova. Upravo zato i nije čudo što mnogi Rusi takođe postavljaju pitanje obima zlatnih rezervi Rusije i gde se one nalaze.
Budući da Rusija nema Fort Noks, dve trećine njenih zlatnih rezervi nalazi se u trezoru Centralne banke u Moskvi, a ostatak se nalazi u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu. Čuva se u polugama od 100 grama do 14 kilograma. Informacije o trezorima smatraju se državnom tajnom, ali uprkos tome postoji mišljenje da je glavno mesto na Ulici pravde u centru Moskve. Zna se da je predsednik Vladimir Putin obilazio centre za čuvanje zlata, ali se to nije objavljivalo u javnosti. Putin se smatra jednim od glavnih pobornika uvećavanja zlatnih rezervi, jer on smatra da je zlato jedno od garanata finansijske nezavisnosti Rusije. Takav stav je postojao i kod pređašnjih vladara Rusije. Ruska imperija 1894. godine raspolagala je najvećim zalihama zlata u svojoj istoriji, koje su prema ondašnjim vrednostima iznosile 800 miliona rubalja. Do 1914. godine zlatne rezerve imperije narasle su u najveće na svetu i iznosile su 1400 tona čistog zlata. Tako velika količina zlata dopustila je monetarnu reformu u okviru koje je 1897. godine uveden zlatni novčani standard. Posle boljševičke revolucije preostale zlatne rezerve su brzo istrošene, tako da je u sovjetskim rezervama 1928. godine ostalo samo 150 tona. U vreme vladavine Staljina rezerve su značajno uvećane, jer ih je on smatrao važnim osloncem za brzi razvoj industrijalizacije. Posle njegove smrti u državnim rezervama ostalo je čak 2500 tona zlata, ali se u vreme vladavine Hruščova količina smanjila na 1600 tona. U doba Brežnjeva zlatne rezerve su se svele na samo 437 tona, dok u doba Gorbačova gotovo da su se potpuno istopile, ostalo je samo 290 tona.
Najveći deo ruskih kompanija koje se bave iskopavanjem zlata nalaze se u Dalekoistočnom regionu, u Magadanu, gradu poznatom po radnim logorima GULAG-a. Magadan danas igra pozitivnu ulogu u razvoju zemlje upravo zbog tamošnjih zlatnih rudnika. U ovom gradu održana je sednica vlade 2005. godine kojoj je predsedavao Putin, a čiji je cilj bio naći rešenje problema zlatnih rezervi zemlje, kojih je u tom momentu bilo samo 387 tona, a stanje u rudarskom sektoru iskopavanja zlata bilo je katastrofalno. Nove mere koje su preduzete funkcionisale su po starim pravilima sovjetske epohe, ali su doprinele i privlačenju privatnih investicija u geološka istraživanja.
Koliko se od tada stanje popravilo govori podatak da se danas u rezervama ruske Centralne banke nalazi 2.295 tona zlata. Pre oko 10 godina ukupan ruski udeo zlata u svetskim rezervama činio je 3%. Ali kako su rezerve poslednjih godina aktivno rasle, one danas čine čitavih 20% svetskih rezervi.
Prošlu kolumnu dr Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
