Kako kaže DŽozef u intervjuu za sarajevski Avaz, ljudi sa strane vide gomilu problema u BiH i na Balkanu, a problem, u stvari, jeste samo jedan.
- Problem i rešenje su vrlo jasni. To znamo iz uspeha poput Ohridskog sporazuma, Prespanskog sporazuma i potpunog pomirenja između Crne Gore i Hrvatske. Zajednički element svih ovih sporazuma jeste da sve strane prihvate zapadni poredak. Tačnije, da je Balkan pod bezbednosnim i ekonomskim kišobranom NATO i EU, da su sve zemlje u regionu jednake, s jednakim pristupom u NATO i EU, te da su granice fiksne i konačne - poručio je DŽozef.
Dodao je da problem predstavlja jedina država na Balkanu koja ne prihvata zapadni poredak, a to je, prema njegovom mišljenju, Srbija.
- Srbija je kandidat za EU, ali njena kandidatura je šarada. U stvari, Srbija promoviše vrednosti, a ponekad i dnevni red Rusije i Kine, a u Mađarskoj ima važnog saveznika. Ipak, to hvale zapadni zvaničnici koji zatvaraju oči pred napadom na demokratiju i podrivanjem iz Srbije saveznika u NATO poput Crne Gore. Zašto? Jer Srbija drži polugu nad Kosovom. Zbog toga i zbog ove poluge Srbija ne želi da prihvati nezavisnost Kosova, koja je još jedna formativna komponenta zapadnog poretka u regionu - zaključuje DŽozef, čije zaključke, kažu sagovornici našeg lista, nikako ne treba olako shvatati jer je on, maltene i formalno, glasnogovornik ekipe koja sada vlada u Vašingtonu.
Srđan Graovac, analitičar Centra za društvenu stabilnost, podvlači da iz DŽozefovog stava jasno vidimo da se ponavlja isti narativ o Srbiji koji se ranije promovisao, a to je da su Srbi krivci za sve i da je jedini način da se situacija na Balkanu stabilizuje ta da Srbi budu poraženi i poniženi, da dožive potpunu katastrofu i da se tek tada može postići ono što oni smatraju trajnim mirom na Balkanu.
- Ovo o čemu govorimo jeste jasna veza sa američkim centrom moći koji je kreirao političku scenu na Balkanu devedesetih godina, a koji se dolaskom DŽoa Bajdena ponovo vratio. Od njegovog izbora za predsednika bilo nam je jasno da se na političku scenu indirektno vraćaju ljudi poput Madlen Olbrajt, koji imaju previše godina da bi se politički angažovali direktno. Mnogobrojni modeli koji su sazrevali pod njihovim okriljem sada se ispoljavaju u administraciji, različitim nevladinim organizacijama, ali i na univerzitetima - objašnjava Graovac i dodaje:
- Postoji i druga strana priče, a to je da su Bošnjaci u BiH nezadovoljni slabim angažovanjem američke administracije na Balkanu jer su očekivali da će se dolaskom Bajdena dosta stvari promeniti, ali Amerikanci očigledno nemaju još dovoljno vremena da se time bave tako aktivno. Samim tim, imamo različite pokušaje te bošnjačke političke elite iz Sarajeva da na neki način što više aktiviraju uticaj američke administracije na ovim prostorima.
Milica Đurđević iz pokreta Zavetnici smatra da smo sve ovo već čuli i videli još kada su nas zasipali bombama:
- Pesmica je to, koja se recituje već skoro 30 godina. Srbija je kriva za sve, od ozonske rupe do ekonomskih problema. Međutim, ako priznamo da je Kosovo albansko, savijemo kičmu do crne zemlje i prestanemo da postojimo kao država i narod, onda na Balkanu ni vazduh više neće biti zagađen. Da li oni zaista misle da u ovo neko može da poveruje? Ako je Srbija toliko nedokazana, što ne primiše Makedoniju u EU, koja je i ime promenila da im udovolji? Ili Crnu Goru, koja je sve učinila da postane prva prikolica NATO pakta na Balkanu.
Opasne poruke profesora
1. Samo je jedan problem na Balkanu - Srbija
2. Nema mira dok sve zemlje u regionu ne uđu u NATO
3. Želja Srbije da uđe u EU je samo šarada
4. Srbija promoviše ono što hoće Rusija i Kina
5. Srbija podriva Crnu Goru
6. Srbija ne prihvata da je BiH suverena država
7. Srbija zloupotrebljava to što pet zemalja EU nije priznalo Kosovo.
Činjenice o DŽozefu
* profesor čuvenog vašingtonskog Univerziteta "DŽons Hopkins"
* specijalista za spoljnu politiku i područje Balkana
* veoma blizak demokratama, Bajdenu i njegovom timu
* učestvovao u "rešavanju krize" 2012. na Kosovu, što je rezultiralo održavanjem izbora, za šta ga je pohvalila tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton
* tokom rata u BiH bio prisutan na terenu, pomagao u evakuaciji Žepe 1995, bio svedok u Haškom tribunalu
* pregovarao direktno s Ratkom Mladićem
* bio je jedan od upravnika izbegličkog kampa "Stenkovec" u blizini Skoplja, u kom su tokom NATO bombardovanja 1999. bile smeštene izbeglice s Kosova i koji je svojevremeno posetila Hilari Klinton
* jedno vreme je radio i u timu za spoljnu politiku bivšeg predsednika SAD Baraka Obame.
Čeda priznao da je ponovo zvao Vučića da ga spašava posle divljanja u Beogradu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
