Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, sa antisrpskom rezolucijom u džepu, otišao je u Potočare i nije se samo poklonio bošnjačkim žrtvama Srebrenice već je taj zločin uporedio s Holokaustom, čime je zapravo izjednačio srpski narod s nacistima.

Ovaj njegov potez je više nego licemeran, jer je reč o čoveku koji je tokom ratnih devedesetih - kao jedna od ključnih političkih figura u Crnoj Gori, te senka nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića - kreirao političku klimu, odvraćao i deportovao izbeglice iz BiH koje su utočište potražile u Crnoj Gori, a postoje tvrdnje da se može smatrati čak i direktnim pomagačem u zločinu u Srebrenici.

Istorijska amnezija

Istoričar Srđa Trifković kaže da Đukanović savršeno funkcioniše u istorijskoj amneziji koja je, između ostalog, potpuno prenebregnula ustaške zločine i izjednačavala Ruse s Nemcima prošle godine na 55. godišnjici pobede nad nacizmom.

- Jedino iskreno kod Mila Đukanovića je želja za ličnom vlašću, moći i bogaćenjem njega i njegovog klana. Taj iskreni sentiment se oslanja na sklonost zapadnog sveta da se prepusti istorijskoj amneziji. U tom postmodernom svetu u kojem se briše granica između istine i laži, između istorijskih činjenica i političkih konstrukcija Đukanović savršeno funkcioniše. Naravno, šta je govorio i kako je postupao 1991. ili 1992. briše se iz njegovog narativa isto onako hladnokrvno kao što su Amerikanci izbrisali doprinos njihovog ambasadora Vorena Zimermana eksploziji krvoprolića u BiH 1992. Ukratko, Đukanović je dostojni i dosledni "zapadnjak" postmoderne epohe: bez uverenja, bez poštenja, bez obraza i bez duše - ocenjuje sagovornik.

Deportovao izbeglice

Kada se zagrebe u ne tako daleku prošlost, Đukanović se nesumnjivo treba smatrati najodgovornijim za slučaj deportacije izbeglica iz BiH u maju 1992, jer je reč o zločinu koji je direktno naložila tadašnja crnogorska vlada. Uz to, crnogorski rezervisti su učestvovali na dubrovačkom ratištu, a ostala je zabeležena i Đukanovićeva izjava iz oktobra 1991.

- Nametnuti rat ćemo dobiti, baš kao što smo takve protivnike kao što su oni pobeđivali tokom čitave naše istorije. Samo, ovog puta ćemo ih pobediti i završiti zajednički život s njima, nadam se za sva vremena.

Juna 2000. izveo je novu političku računicu, koja mu je govorila da je korisnije da se izvini Hrvatima, pa je za taj svoj potez rekao da je možda jedna od najboljih tačaka u njegovoj političkoj biografiji.

Jedan od lider Demokratskog fronta Nebojša Medojević zatražio je istragu o podršci administracije Đukanovića operacijama snaga bosanskih Srba u Srebrenici 1995. Kako je naglasio, bivša vlada predvođena Đukanovićevim DPS snabdevala je snage bosanskih Srba gorivom, municijom i drugom tehničkom i logističkom pomoći.

- Postoje javne naznake da su crnogorske vlasti podržavale snage bosanskih Srba, uprkos embargu bivše SRJ. Čineći ovo, oni su direktno podržavali vojne operacije koje su rezultirale masakrom nad hiljadama nenaoružanih civila u Srebrenici u julu 1995 - izjavio je Medojević.

A srpske žrtve

Poslanik DF Milun Zogović izjavio je da niko od brojnih članova delegacije Crne Gore u nedelju u Potočarima nije nikada bio u Murini, u opštini Plav, gde je u zločinačkom bombardovanju NATO 30. aprila 1999. godine ubijeno šestoto ljudi, među kojima troje dece. Funkcioner Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović javno je upitao Đukanovića: "Kako uopšte umeš da nosiš tabut kojeg srebreničkog mladića, a da nikada nisi poneo sanduk svoga vojnika dopremljenog sa dubrovačkog ratišta - vojnika koji je otišao da pogine, jer si ga ti kuražio da brani Veliku Domovinu".

Milo prodavao naftu za tenkove

Momčilo Mandić, bivši ministar pravde u ratnoj vladi Republike Srpske, otvoreno je govorio o tome kako je Đukanović 1994. pomagao vojsku RS.

- Gorivo za naše tenkove, koji su se borili od Foče, preko Srebrenice, do Bihaća i dalje, slao je upravo Đukanović i ko zna šta bi bilo sa RS da te pomoći nije bilo. Mi smo bili pred porazom, a Đukanović nam je tada prodao naftu kojom smo napunili prazne rezervoare naših tenkova i spasli RS - izjavio je jednom prilikom Mandić.

Aleksander Noj: Srbi ne smeju imati svoje žrtve, jer ne žele u NATO

Pošto Srbija ne želi u NATO, Srbi se moraju prikazati kao zločinci i ne smeju imati žrtve, izjavio je juče poslanik u nemačkom Bundestagu Aleksander Noj. Govoreći o komemoraciji u Potočarima, on je za Tanjug rekao da se pokušava prikazati da su srpski vojnici tamo ubili nedužne civile.

- Ne mogu oceniti da li se radi o genocidu, ratnom zločinu ili nečemu drugom. Ali poznato je da nisu svi koji su tamo ubijeni bili civili, već i bošnjački borci koji su ubijeni u sukobima na ratištu, što se prikriva... Činjenica je da žrtve moraju uvek biti Bošnjaci, Hrvati, Albanci, iako ima mnogo ubijenih srpskih civila na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj. Srbi se prikazuju isključivo kao zločinci i ne smeju da budu žrtve - naglasio je poslanik nemačke Levice.

Turska naoružava Šiptare. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Kurir