Piše: Milan Vidojević
Zašto ovo pišem? Zato što je danas na duhovnom planu u Srbiji potrebna svaka pozitivna duhovna emanacija koju možemo da manifestujemo, kako bi se narod duhovno oporavio i uspravio. Sport je jedna od aktivnosti koja lako aktivira i podiže ovu energiju i emotivna identifikacija sa uspešnim sportistom ili timom lako je prepoznatljiva. Razlozi za transfer emocija na uspešnog sportistu koji ima rezultate su višestruki, od čisto patriotskih do natkompenzacije usled ličnog kompleksa inferiornosti. Zadržaćemo se na ovim pozitivnim, iako i sportska mržnja i izražavanje negativnih emocija prema protivniku takođe imaju širok raspon, od osećanja nemoći i zbog toga besa, što je druga strana bolja i pobeđuje, do rasističkih, nacionalističkih i huliganskih ispada prema protivničkoj strani.
Trenutni pozitivni primer, predmet sportskog obožavanja je Novak Đoković. Već više od decenije nacija ustreptalo prati njegove uspehe. Vole ga tinejdžeri, ljudi srednjih godina koji prate sport, bake jer je dobar teniser i dobar suprug i otac. NJegovim uspesima i osvajanjima Grand Slam turnira raduju se i političari koji mu javno šalju čestitke, ne bi li se malo ogrebali o tuđu popularnost i uspeh. Izrastanje u idola nacije išlo je zajedno sa sportskim uspesima i postalo je pitanje nacionalnog prestiža u globalnim okvirima.
Sportski novinari u nekim zemljama više ne pišu "Novak" kad izveštavaju sa turnira nego "Srbin." Odatle možda kreću animoziteti na nacionalnom nivou, ne samo protiv "Novaka," nego i "Srbina," što je posebno bilo vidljivo na turnirima u Rolan Garosu i Vimbldonu, gde su se pojavili provokatori, sigurno plaćeni i organizovani da ometaju Đokovića u koncentraciji i igri. Igra se sa terena prenela u sferu politike. Previše globalnih problema u svetu prelama se na sportu. Ne samo ovih političkih nego i finansijskih. Opasna stvar je novac koji se vrti u tenisu, konkretno, sada. Era atomskog tenisa ima tri velike zvezde, ostali su "druga liga." Dok je ta borba trojice majstora tenisa bila ravnopravna, menadžeri televizijskih globalnih mreža, marketinških agencija, proizvođača teniske sportske opreme, reketa, patika, lopti i sijaset drugih proizvoda, trljali su ruke.
Prošla je decenija ili malo više od nje, dvojica počinju da popuštaju, bliži se kraj sportske karijere, počele su povrede, sve to otežava iole ravnopravnu borbu s trećim, koji nezaustavljivo ide dalje, realno pokazujući da će porušiti sve postojeće "statistike" ovog sporta. Oni koji statistiku pretvaraju u novac, naravno da nisu srećni. Koke koje nose zlatna jaja to više nisu u stanju, ostao je jedan. Sve prestižne svetske kompanije koje marketinški i finansijski prate i ulažu u tenis, sada su u škripcu. Treba da ispunjavaju višemilionske godišnje ugovore zvezdama na zalasku, a dotle drugi skidaju teniski kajmak. To moraju da zaustave, ogroman novac ide u vetar i na pogrešna konta, da ne govorimo da se svetska rang lista prvih deset igrača sveta promenila do neprihvatljivih granica. Na čelu je Srbin, a onda pet Rusa ili polu Rusa, a darling svetskog tenisa proteklih dvadeset godina, na kome su i ATP i marketinške agencije gradile svoju strategiju, samo što nije ispao s liste prvih deset igrača sveta. Još godinu dana, ako uopšte bude igrao iduće godine, na velike turnire će ići kroz kvalifikacije ili wild card, kao nesrećni Mari. Tako, ničim izazvan, jedan dobar čovek i vrhunski sportista postaje meta podmuklih pokušaja da se ometa, ruši, nipodaštava, jer sportskim sredstvima, na terenu, teško da može da bude zaustavljen.
Tu se vraćamo na ključno pitanje, duhovnu podršku "navijača," kako bi se ta duhovna snaga podigla do egregora a onda vratila na Đokovića, da ga napuni u važnim trenucima. Na konferenciji za štampu je rekao da je "odjednom osetio olakšanje," da se "opustio" i počeo bolje da igra. Da, desilo se ono čega ne mora da bude svestan, spuštanje energije na njega bilo je uspešno. Ovi aksiomi su vrlo prosti. Prvo pitanje je, šta narod očekuje kad gleda sport? Identifikaciju sa pobedom i pobednikom. Novak je taj koji "garantuje pobede." Duh pobede se integriše sa egregorom naroda i rezultat je tu. Tu treba da se stane. Tu je postignut optimum duhovne podrške jer to pokazuju rezultati. Novak ispunjava "želju naroda i volju neba." Šta je problem koji može da ugrozi ovaj spoj? Preigravanje ovog principa, preterano insistiranje na onom što je ostvareno, oduševljenje koje se graniči sa histerijom, gubljenje kriterijuma zdravorazumskog podržavanja i prelazak u idolopoklonstvo, je kontraproduktivno,što će egregor takođe da identifikuje, jer njemu ništa ne promiče i svaku negativnu reakciju i negativni "učinak" će registrovati i početi da umanjuje već postignute pozitivne efekte.
Da bi vam bilo jasno o čemu govorim, kratko ću se osvrnuti na grupu glorifikatora koji su izgubili meru i kriterijume. Reč je o nekolicini javnih ličnosti koji smelo tvrde u medijima da je "Novak Đoković reinkarnacija Nikole Tesle." Pošto o principima karme i reinkarnaciji ne znaju ništa, moraću da im ukažem na par stvari. Novak ne može da bude reinkarnacija Tesle jer je prošlo isuviše malo vremena između dve inkarnacije, oko četrdeset godina. Za stare duše, a Teslina je to, pod uslovom da se uopšte vrati u ovu dimenziju, razmak između dve inkarnacije je oko 600 godina, a nekad i duže. "Brzo" se inkarniraju mlade duše kojima treba mnogo inkarnacija za učenje, što je svrha inkarnacije, učenje kao put ka savršenstvu i identifikacija s Božjim umom, kad se inkarnacije završavaju. Brzo se inkarniraju i duše ratnih zločinaca i kriminalaca, jer put njihove duše, kroz negativnu ravan, mnogo je duži, skoro beskonačan. Još jedna opservacija. Inkarnirana duša nikad fizički ne liči na prethodnu inkarnaciju jer je novo biće, nov entitet s potpuno novom matricom učenja i nema razlog da "liči" ma koliko to "preslikano preko pausa", što reče jedan idolopoklonik zrelih godina, bio "argument" za "prepoznavanje inkarnacije." Da ne ulazim u sitna crevca, da je otprilike broj muških i ženskih inkarnacija podjednak, pa postoji mogućnost da "nova" inkarnacija Tesle bude žensko biće. I na kraju, jedna od najvećih zabluda jeste da je svaka naredna inkarnacija u budućnosti! Nije! Pošto je "život" kosmički princip koji se odvija u spiralnoj formi, jedinstven u tome što podjednako i simultano postoji u "prošlosti," i "sadašnjosti" i "budućnosti," ako postoji potreba i lekcije spoznaje koje su propuštene u nekim inkarnacijama, onda ta duša može biti vraćena u "prošlost" stotinama ili hiljadama godina, da nauči i postigne nešto što je potrebno tom vremenu, a mi to baštinimo danas. Možda će duša koju znamo kao Teslu u dvadesetom veku u sledećoj inkarnaciji biti vraćena u drevni Egipat, da sagradi piramide? Ko zna? Teško pitanje...
Novaku Đokoviću ne treba ljudska pomoć u banalnom smislu, ima pomoć neba. NJegov sudbinski put je trasiran, omeđen je zvezdanim krajputašima uspeha, koji su iznad prosečnog ljudskog dostignuća. Ni "pomaganje" ni "odmaganje" ga neće zaustaviti, on mora da ispuni svoju karmu u ovom životu. Najveća pomoć mu je da ga ostavimo na miru. Oni koji to shvate zaista mu pomažu.
Novi zaokret Rusije od kojeg je Zapad zanemeo. Narod Ukrajine će matirati vlast. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
