Zbog rivalstva s Kinom, koje je odredila kao najvažniji spoljnopolitički interes, Bajdenova vlada namerava da se daleko manje bavi drugim delovima sveta. Ipak, posle nedavnih dešavanja na Haitiju i Kubi, u Nikaragvi i drugim latinoameričkim i karipskim zemljama, Amerika se ponovo posvetila i sopstvenom „dvorištu”, a političari kubanskog porekla čak traže vojnu intervenciju nalik onoj na Kosovu.
Predsednik DŽozef Bajden odmah je reagovao na proteste koji su u nedelju održani na Kubi, gde je masovno iskazivanje nezadovoljstva retka pojava. Već u ponedeljak, šef Bele kuće optužio je havanske zvaničnike da su posvećeni sopstvenom bogaćenju, umesto privrednom rastu i borbi protiv pandemije. „Ovo je jasan zahtev za slobodu”, ocenio je Bajden.
On je pod pritiskom gradonačelnika Majamija Fransisa Suareza i republikanskog senatora Marka Rubija da razmisli i o vojnoj intervenciji. Suarez je u izjavi za Foks njuz kazao da treba razmisliti o „vojnoj akciji poput onih u Panami i Jugoslaviji” i dodao da je jedna od mogućnosti i ono što je „predsednik Klinton uradio na Kosovu, kad je intervenisao vazdušnim udarima na humanitarnoj osnovi”.
Hiljade Kubanaca demonstrirale su protiv komunističkih vlasti zbog teške situacije s epidemijom virusa korona i ekonomskih problema, koji su u velikoj meri uzrokovani američkim embargom. Učesnici protesta tražili su hranu, lekove i vakcine, dok su nasilni među njima prevrtali policijska vozila i pljačkali prodavnice. Policija je pretukla neke od demonstranata, a druge rasterala biber-sprejom. Prema rečima aktivista, u nedelju je nestalo ili privedeno oko sto ljudi, a vlasti su potvrdile pogibiju jednog demonstranta.
Na uzvik pojedinih demonstranata: „Dole diktatura!”, predsednik Migel Dijaz Kanel je pozvao na kontramiting i odbranu revolucije od navodnih američkih plaćenika koji su primili novac da bi destabilizovali sopstvenu zemlju. Ipak, Dijaz Kanel je u sredu priznao propuste u snabdevanju osnovnim životnim potrepštinama. Vlada je obećala da će se potruditi da ne bude restrikcija struje i privremeno je ukinula carine na hranu i lekove koje Kubanci unose u zemlju vraćajući se iz inostranstva.
Kako prenosi „NJujork tajms”, prvi čovek vašingtonske administracije poručio je da se uskoro mogu očekivati nove američke mere povodom situacije na Kubi i Haitiju, gde je prošle sedmice ubijen predsednik države. Prema oceni njujorškog dnevnika, sadašnje Zapadno krilo moraće da se pozabavi Latinskom Amerikom i Karibima daleko više nego što je to činilo poslednjih nekoliko vlada, koje su u žižu interesovanja stavljale ratove na Bliskom istoku i takmičenje s Rusijom i Kinom.
Bajden je bio potpredsednik u Obaminoj vladi kad su SAD obnovile diplomatske odnose s Havanom, ali aktuelni stanar Avenije Pensilvanija nije preinačio odluku svog prethodnika Donalda Trampa da Kubu stavi na listu zemalja koje sponzorišu terorizam.
Bajden se u ponedeljak obratio i političarima na Haitiju, tražeći od njih da se „udruže zarad dobrobiti zemlje” nakon što je ubijen tamošnji predsednik Žovenel Moiz. Vlasti karipske zemlje saopštavaju da je atentat izvršen u organizaciji dvojice američkih državljana haićanskog porekla, kao i 26 penzionisanih kolumbijskih vojnika. I u ovoj karipskoj zemlji izbili su neredi posle tragičnih događaja, a nestabilnost u prestonici Port o Prensu za SAD je problematična i zbog toga što najavljuje novi talas haićanskih imigranata. Politička nestabilnost, nemaština, nemiri i prirodne katastrofe – hronične su boljke Haitija.
Iz istog razloga – zbog reke tražilaca azila koja se sliva ka meksičko-američkoj granici – Vašington pomno prati i dešavanja u Centralnoj Americi. Bajden je potpredsednici Kamali Haris poverio da u saradnji s vladama Gvatemale, Nikaragve i Salvadora pronađe rešenje da stanovnici ovih zemalja ostanu kod kuće. Amerika nudi ekonomsku pomoć i saradnju u borbi protiv kriminala, a azilanti se žale na siromaštvo, bande, korupciju i odsustvo političkih sloboda. U ponedeljak je Stejt department poništio vize za oko sto nikaragvanskih funkcionera, zabranjujući im da uđu u SAD nakon što je ocenjeno da guše mirne proteste i krše ljudska prava. Vlada u Vašingtonu je i potencijalnim migrantima sa Kube i Haitija u utorak poručila da ne dolaze.
Bajden je „nasledio” i situaciju u Venecueli, koja je godinama u političkoj i ekonomskoj krizi, pojačanoj zbog Trampovog embarga na naftu. Od četiri miliona Venecuelanaca koji su napustili zemlju, polovina je završila u Kolumbiji, američkoj saveznici, što je iskomplikovalo situaciju u Bogoti, jer se i ona suočava s nezadovoljstvom građana i nemirima.
I dok Vašington drži da je cela zapadna hemisfera njegova ekskluzivna interesna sfera, Peking poslednjih godina sve ambicioznije pokušava da prodre u američko „dvorište”. Kina je postala najveći trgovinski partner osam latinoameričkih zemalja, a 19 država tog regiona učestvuje u kineskom projektu za finansiranje infrastrukture, kolokvijalno nazvanom Novi put svile. Posebno su čavističke vlasti razvile dobre odnose s Kinom, Rusijom i Iranom, zbog čega će Bajden verovatno morati da se pozabavi Venecuelom daleko više nego što su to činili njegovi prethodnici.
Koje su istorijske granice Ukrajine, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
