Tačne funkcije mutacije delta do sada nisu naučno istražene. Do sada se zna da ova mutacija virusu dozvoljava da se jednostavnije veže za ljudske ćelije i da izbegne neke imune reakcije, kaže Dipti Gardasani, čija je struka klinička epidemiologija, a radi na londomskom Univerzitetu kraljice Meri.
A Pegi Rize iz Helmholcovog Centra za infekciono istraživanje u Braunšvajgu konstatuje da delta soj dovodi do većeg opterećenja virusom recimo u predelu ždrela.
Šta je beg od imuniteta?
Kada virus mutira u varijantu koja je otpornija na antitela nastala usled preležane bolesti ili vakcine onda se govori o "imunskoj evaziji” ili begu od imunosti. Na taj način se ljudi mogu zaraziti pa i oboleti uprkos vakcini ili preležanoj bolesti.
Da li je delta soj takav?
Delta soj je zarazniji ali ima i osobine "imunske evazije”. "Mutacija redukuje delotvornost nekih antitela pa time i mogućnost da imunski sistem prepozna bolest”, kaže imunolog Georg Berens, profesor na Medicinskom fakultetu u Hanoveru. "Ali to još nije prava imunska evazija, ona bi se pokazala mnogo jasnije”, dodaje Pegi Rize.
Sve to znači da mutacija nije tako snažna da bi postojeće vakcine bile beskorisne. Naprotiv, istraživanja pokazuju da delta soj doduše jeste nešto otporniji na vakcine ali da upravo kompletna vakcinacija pruža izuzetno snažnu zaštitu od te varijante.
Ipak, proizvođači poput Bajonteka/Fajzera rade na novoj verziji vakcine koja bi bila još delotvornija protiv delta soja.
Da li vakcina prouzrokuje mutacije virusa?
Virusolog Frideman Veber sa Univerziteta u Gisenu kaže da mutacije - ne omogućavaju vakcinisane, već nevakcinisane osobe.
"Upravo se u inficiranim ljudima stvorio novi sloj kao beg od imunosti”.
Ovaj nemački stručnjak ukazuje na iskustva u Indiji, Brazilu i Južnoj Africi, gde su nastajale aktuelne mutacije, a procent vakcinisanih je bio izuzetno nizak.
Virus je u vreme nastanka mutacija bio veoma rasprostranjen. Virus prema Veberu koristi upravo oslabljeni odbrambeni sistem organizma kako bi se prilagodio.
Osim toga, kada bi teza da vakcine izazivaju mutacije bila tačna, onda bi novi sojevi virusa morali nastajati u zemljama koje imaju veliki broj vakcinisanih, na primer, u Izraelu ili Velikoj Britaniji.
"To uopšte nije tako. Mutacije virusa se pojavljuju upravo u zemljama u kojima još nije visok procent vakcinisanih i gde se nalazi puno ljudi na malom prostoru”, objašnjava Pegi Rize.
DŽordž Berens kaže da teoretski postoji mogućnost da vakcine vrše imunološki pritisak na virus i da on onda pokušava da mutacijama izbegne pritisak. On dodaje da virus trenutno nailazi na samo delimično vakcinisanu populaciju, pa neki imaju imunski odgovor, a drugi ne.
"To je ono što virus voli, mogu da nastanu drugi sojevi. Tako se virus takoreći trenira”, kaže Berens.
Sve u svemu, vakcina retko može dovesti do mutacija i do pospešivanja širenja novog soja, mnogo je veća verovatnoća da opasne mutacije nastanu tamo gde se virus može nesmetano i brzo širiti.
Dakle: Da li su vakcine uzrok pojave delta soja?
Isključeno je da je delta soj nastao na osnovu vakcina. Naime, ova mutacija je registrovana još oktobra 2020. u indijskoj saveznoj državi Maharaštra. A tek u januaru 2021. su u Indiji vakcinisani prvi građani – tri meseca posle nastanka delta soja.
Kako su medicinari u Srbiji digli glas, pročitajte OVDE.
Izvor: Dojče Vele
