Oni su opasnost i pretnja svim američkim vrednostima kao što su demokratija, sloboda, i prava raznoraznih grupacija i manjina. A oni koji kidnapuju, zverski ubijaju, i svakodnevno dižu u vazduh desetine nevinih u Siriji i na Bliskom istoku, američki mediji više vole da nazivaju „pobunjenicima“ i „demokratskim snagama“.
Naravno, svima je jasno da ukoliko ostvarujete američke interese i ukoliko možete da poslužite američkim geopolitičkim ambicijama u svetu, onda apsolutno nije bitno kakve metode za to koristite, pa i to da li ste terorista. Prisetimo se samo Al Kaide i njenog vođe Bin Ladena koji su godinama bili na platnom spisku CIA, pa sve do ne tako davno ubijenog vođe ID Al Bagdadija, čija porodica sa setom u albumima čuva slike ovog „alfa- džihadlije“ sa američkim senatorom i bivšim predsedničkim kandidatom DŽonom Mekejnom.
Da su se Amerikanci vratili proverenim kontaktima i metodama delovanja u Siriji, pokazuje i najnoviji primer saradnje sa Abu Muhamedom al-DŽulaniem, koji je odradio jedan veoma uspešan „rebrending“ ozloglašene terorističke organizacije DŽabhat al-Nusra (proglašena za terorističku organizaciju od strane UN u maju 2013. godine, a do toga i od strane SAD-a u decembru 2012.).
Al Nusra se sada zove Tahrir el Šam, i predstavlja „demokratske“ snage u Siriji. Dokaz za to da sada Tahrir el Šam nema nikakve veze sa odrubljivanjem glava ili bezumnim bombaškim napadima u gradovima po Siriji, te da sada predstavlja demokratsku snagu koja se bori protiv autoritarnog režima Bašara Al Asada, jeste i intervju koji je njen vođa Abu Muhamed dao veoma popularnoj i “nezavisnoj” produkcijskoj kući „Frontline“.
Da je al-DŽulani dobar u marketingu i rebrendiranju starih pokreta, govori i činjenica da je se u datom intervjuu pojavio u odelu, ponašajući se u skladu sa najvišim zapadnjačkim manirima i pravilima bontona. Jedan od najuticajnijih američkih diplomata u regionu DŽejms DŽefri otvoreno je izjavio da SAD treba da sarađuju pa i finansiraju al-DŽulanija. Kako DŽefri kaže „Tahrir el Šam predstavlja najmanje lošu opciju u Siriji…“. Ovo je jasan znak da se iza ove terorističke grupe kriju vodeći ljudi u SAD, uključujući i novoizabranog predsednika.
Postavlja se pitanje zbog čega Sjedinjene Države to čine? Zašto se tako snažno vraćaju na Bliski istok i u Siriju? Zar je moguće da ništa nisu naučili ni u Avganistanu i Iraku? Očigledno je da kontrola tokova nafte na Bliskom istoku, kao i potreba da se zaustavi Rusija u Siriji, predstavlja najveći interes Amerike koji nalaže da se ponovo obnovi saradnje sa onima koji su u poslednjoj deceniji rata najviše ograzli u krv.
Ponovo se moramo prisetiti bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je zaista želeo da se povuče iz Sirije i prepusti taj problem Sirijcima, Rusima, Turcima i ostalim narodima u okruženju. Već pomenuti DŽejms DŽefri je čak i otvoreno lagao svoga predsednika kada je umanjivao broj američkih vojnika koji su se nalazili u Siriji, i uporno pokušavao da ga odgovori od potpunog povlačenja sa severa Sirije. Donald Tramp je povukao svaku pomoć teroristima u vidu novca i slanja oružja i municije. Međutim, Pentagon je uspešno sabotirao predsedničke odluke, i uspevao u sadejstvu sa CIA preko raznih kanala da nastavi sa slanjem oružja teroističkoj grupi Tahrir el-Šam. Pentagon je uspeo da im pošalje čak i američke protivtenkovske raketne sisteme „BGM-71 TOW“, za čiju upotrebu je potrebna specijalistička obuka. Američki predsednik Donald Tramp se prosto našao vezanih ruku pred „dubokom državom“ i Pentagonom.
Očigledno je da su interesi SAD poput proizvodnje i izvoza oružja, nafte i kontrole naftnih tokova kroz konstantnu destabilizaciju Bliskog istoka i pritiska na Evropu, najjači u američkoj „dubokoj državi“. Tu treba dodati i interese američkih saveznika poput Saudijske Arabije, Katara i Izraela, i tu je jasno da ni jedan američki predsednik ne može da „nadglasa“ duboku državi i njene lobiste. Bivši američki predsednik Donald Tramp nikada nije imao bliske veze sa ljudima koji su deo američke vojne industrije. Takođe, njegova želja da Amerika ne vodi nove i besmislene ratove se smatra „smrtonosnim grehom“ kada je u pitanju američka „duboka država“. To su bili i osnovni razlozi zbog kojih je on izgubio izbore. Poznati srpski ekonomski analitičar Nebojša Katić, je više puta ponovio da je bivši predsednik Tramp bio preveliki „pacifista“ za Ameriku, i da stoga nikako nije smeo ostati na još jednom mandatu, direktno nanoseći štetu američkoj vojnoj industriji vrednoj stotine milijardi dolara.
Baš zato je novoizabrani predsednik Amerike, „demokrata“ DŽozef Bajden, požurio da ispravi sve nepravilne odluke svoga „grešnog“ prethodnika, i ubrzao proces naoružavanja „demokratskih pokreta“ u Siriji. Na sajtu Pentagona je već davno objavljeno da je naručeno oružje u vrednosti od 350 miliona dolara, koje će biti poslato prevashodno u Siriju, i to svojim novim saradnicima koje predvodi gospodin zapadnjačkih „manira“ Abu Muhamed al-DŽulani. U nabavci naoružanja je uključeno osam najvećih američkih kompanija, kao što su „Sierra Four Industries Corp.“, „Blane International group INC”, “Culmen International LLC” i drugi. Ono što je veoma zanimljivo, američke kompanije koje nabavljaju oružje neće isporučaviti modele američke proizvodnje, već isključivo naoružanje sa područja istočne Evrope, koje se bazira na ruskoj tehnologiji.
Zahvaljujući bugarskoj novinarki Dijani Gajtandžievoj, koja je u svom obimnom istraživačkom poduhvatu došla do ugovora o isporukama naoružanja u kojoj je očigledna konekcija između Pentagona i gore pomenutih kompanija, mi znamo za namere Vašingtona. Upravo tu dolazimo i do našeg područja, jer se naoružanje nabavlja u proizvodnim kapacitetima namenske industrije u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. To takođe pokazuje u čije će ruke otići oružje, jer automatske puške mehanizma Kalašnjikov osim toga što su jeftinije i lakše za održavanje, poseduju neuporedivo veću pouzdanost u podneblju kakvo je Bliski istok. Ovo oružje samo iz razloga koji su vezani za prestiž, sigurno neće otići u ruke američkih vojnika.
Iz svega sudeći, sa žaljenjem možemo da konstatujemo da je se relativno miran period na Bliskom istoku koji je trajao od 2016. do 2020 godine završen. Rat na Bliskom istoku se nastavlja, a kraj mu se ne nazire.
Talibani došli da se poklone Putinu! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: bog-rata.com
