Evropski sud pravde je ponovo presudio da novi poljski zakon o sudijama nije u skladu sa vladavinom zakona prema standardima EU. Istovremeno Evropska komisija je pokrenula novi postupak zbog kršenja ugovora u vezi sa diskriminacijom seksualnih manjina u Mađarskoj i Poljskoj, koji će verovotno isto završiti pred najvišim sudom. Ali ako se presude iz Luksemburga više ne budu priznavale, kako onda dalje?
Kada je Poljska pristupajući EU potpisala Lisabonski ugovor, u kojem su definisani demokratski principi, vladavina zakona, kao i to da je pravo zajednice iznad nacionalnog, poljski Ustav bio je isti kao i danas. Ako ministar pravde u Varšavi njega proglasi jedinim merilom za uspostavljanje zakona u Poljskoj, onda dovodi u pitanje potpis tadašnje vlade vezan za EU-ugovor.
Cilj nije napuštanje Unije, već totalna autonomija
Ali da li je to put ka "Polegzitu", kao što mnogi sada sumnjaju? Plan je verovatno drugačiji. Naime da se EU proglasi za mašinu za raspodelu novca, a da Poljska i Mađarska naravno uvek budu među primaocima. Osim toga, obe zemlje žele da rade šta hoće, bez dosadnih demokratskih ili zakonskih ograničenja. Izgleda da je ideja nacionalno-populističkih autokrata u Varšavi i Budimpešti potpuna politička i pravna autonomija unutar EU i istovremeno kontinuirani priliv novca iz Brisela. Mađarska i Poljska su najveći profiteri među istočnim Evropljanima.
I upravo to Evropa ne može da dozvoli. Jer zajednička baza je vladivina prava, na kojoj se baziraju sve blagodati Evrope, od otvorenih granica, do slobodnog izbora mesta boravka. U principu svakoj kompaniji i svakom građaninu EU mora biti omogućeno da se osloni na nezavisno sudstvo i na vlade koje poštuju demokratske principe, svuda u EU.
Kada je Viktor Orban uveo apsurdni izraz „iliberalna demokratija“, jasno je otkrio svoje političke ciljeve. Naravno da je to besmislena formulacija, jer zemlja bez slobode štampe, bez civilnog društva, bez nezavisnog sudstva, jednostavno nije demokratija. Kontrolisani izbori tamo su samo šminka na licu autoritarne vlasti.
Ako EU sada sa fondom za obnovu prvi put preuzme zajedničke dugove i isplati dodatne milijarde evra zemljama članicama, problem sa vladavinom prava će postati kritičan. Zašto i u kojoj meri bi drugi evropski poreski obveznici trebalo da budu obavezni da finansiraju dve antidemokratske zemlje, koje pravila zajednice odbacuju? Koje takođe odbacuju nadzor EU nad korišćenjem sredstava ili jednostvano pravno onemogućavaju kontrolu?
EU konačno mora da povede borbu
Viktor Orban već godinama koristi novac EU da nahrani lojalne oligarhe, članove porodice i političke ortake. I ako Poljska sada kategorički odbije presudu Evropskog suda pravde, kako onda može da se kontroliše da li se novac od fonda za obnovu koristi za finansiranje nelegalnih projekata? To bi mogla da bude izgradnja novih elektrana na ugalj ili dalje uništavanje zaštićenih prirodnih područja: bez poštovanja zakona EU, Brisel nije u mogućnosti da interveniše.
Dugo vremena EU je dešavanja u pojedinim istočnoevropskim zemljama posmatrala, ne čineći ništa, u duhu solidarnosti. Angela Merkel i EVP (Evropska narodna stranka) u evropskom parlamentu su takođe krivi, jer su mir i stabilnost stavili iznad vladavine prava i što su izbegavali sukob sa Viktorom Orbanom. Time su poljskom PiS-u (Stranka zakona i pravde) pokazali koliko daleko može da ide sa svojim antievropskim kursom.
Sada ostali Evropljani konačno moraju da povuku crtu i da započnu borbu protiv Varšave i Budimpešte. Sledeći korak bi bio da im se zatvori priliv novca. EU nema mehanizam za izbacivanje odmetnute zemlje članice. Ali kao krajnje sredstvo mogla bi da joj oduzme pravo glasa i članstvo time takoreći zamrzne. Ako Evropa sada konačno ne reaguje, izgubiće kredibilitet.
O planu britanskih specijalaca pročitajte OVDE.
Izvor: Dojče Vele
