U senci dijaloga Beograda i Prištine koji će biti nastavljen u ponedeljak sastankom predsednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija u Briselu, Amerika, Nemačka i Turska pojačavaju naoružavanje kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). U zavisnosti od sume novca kosovskih Albanaca, osim izdašnih donacija, kupuje se rashodovano američko oružje staro i više od deset godina, a u zavisnosti od dubine džepa Priština nabavlja i moderno naoružanje. Ipak, to je daleko od vojne moći ostatka Srbije, ali može da predstavlja pretnju, pre svega za Srbe u enklavama u Metohiji.
Novac za kupovinu naoružanja dobrim delom se koristi iz kosovskog budžeta koji se u više od 90 odsto prihoda puni dolarima i evrima koji pristižu iz Amerike i EU. Vlada privremenih prištinskih institucija dodelila je ministarstvu odbrane 4,5 miliona evra za kupovinu dronova, iako je taj novac prvobitno bio predviđen da se iskoristi za program ekonomskog oporavka zbog pandemije kovida 19. Umesto da pomognu malim preduzećima koja se bave proizvodnjom kolača, pranjem automobila ili pravljenjem ključeva, Kurtijeva vlada je novac preusmerila za nabavku dronova.
Osim nabavke dronova, tzv. Kosovo je potpisalo ugovor sa Turskom o kupovini 14 oklopnih vozila, a pre toga su iz američke ambasade u Prištini saopštili da je američka vojna komanda u Evropi donirala kosovskim bezbednosnim snagama modernu opremu vrednu 190.000 dolara. Reč je o sistemima za otkrivanje rendgenskih zraka i raznoj opremi, kao i o obuci pripadnika jedinice za uklanjanje eksplozivnih sredstava KBS-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno naglasio da treba pogledati kako i ko Prištinu naoružava. U poslednjih pola decenije udvostručiće vojni budžet, sa svim onim što dobiju od Amerikanaca, Turaka i Nemaca, što u opremi, što u obuci i lakom pešadijskom naoružanju. Ipak, Vučić je istakao da to naoružavanje nije ništa posebno, ako se uporedi sa onim koliko mi ulažemo u naoružanje, naglašavajući da su srpska i prištinska vojska „nebo i zemlja”.
„To nije čak ni za brigu i to vam govorim ja, kao neko ko je uvek pesimističan. Ali, za brigu je trend koji pokazuju pojedine zemlje Zapada koje žele da ih dodatno naoružaju i opreme, pa se pitate zbog čega to rade, a oni nas zašto mi to radimo. Mi to radimo, jer imamo pravo na to, jer smo suverena i nezavisna zemlja i nama je samo važno da vidimo stanje javnog duga i da li to možemo sebi da priuštimo”, kazao je Vučić. On je juče kazao i da je primetno da se svi u regionu naoružavaju, i pomenuo da Albanija kupuje „barjaktare”, a da Turska i SAD dostavljaju značajna vozila i opremu Kosovu. „To nam nije pretnja ali ukazuje da je potrebno da imamo visoku dozu obazrivosti i precizno delujemo u budućnosti”, rekao je Vučić.
A premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti nedavno je javno obećao ministru odbrane Armendu Mehaju i komandantu KBS-a generalu Rahmanu Rami da će vojni budžet biti povećavan, kao preduslov da „Kosovo ima dobro obučenu vojsku opremljenu prema standardima savremenih armija”. Za KBS u budžetu za 2022. biće izdvojeno 106 miliona evra, što je osetno više od 67 miliona, koliko je namenjeno za ovu godinu. Za istu svrhu 2023. biće namenjeno 114,4 miliona, a 2024. čak 133,1 milion evra. Priština namerava da ojača KBS čija je, bar deklarativno, namena pre svega da pomaže građanima u slučaju požara, poplava ili zemljotresa, ali njeni predstavnici ne odustaju od ratoborne retorike.
Verovatno u „mirnodopske” svrhe Priština namerava od SAD da kupi po tri laka helikoptera i srednja transportna vazduhoplova, koji bi valjda bili korišćeni u gašenju požara. Vojni komentator Vlade Radulović kaže da KBS koristi dva osnovna modela nabavke opreme. Za „Politiku” navodi da je prvi model – donacija u okviru koje oni dobijaju različitu opremu, a u čemu prednjače Nemačka i Turska. Navodi da su ne tako davno, kada je formiran KBS, neke od država dale novac, kao na primer Slovenija u iznosu od 30.000 evra.
„Drugi način je iz kosovskog vojnog budžeta i kada potroše sav novac, onda se prebacuju sredstva predviđena za druga ministarstva. Zato njima raste vojni budžet, ali postoji jedna stavka na koju se ne obraća tolika pažnja kada je reč o nabavkama. Postoji taj slučaj sa Turskom i oni su rekli Prištini da će im dati donaciju od 100 miliona turskih lira (9,5 miliona evra), a oni će da kupe od njih 14 više namenskih vozila koja mogu da izdrže protivpešadijske mine. Pa će tako pozajmljen novac u stvari da završi kod turskih kompanija”, ističe Radulović.
Osim pomoći kosovske vlade, za kupovinu naoružanja se koriste i sredstva koja uplaćuju bogati Albanci, pa je tako pre nešto više od godinu dana zabeleženo da je jedan od imućnijih, Bedžet Pacoli za kupovinu lakog streljačkog naoružanja platio iz svog džepa oko 15 miliona evra. Iako zvanično o tome niko ne govori, javna je tajna da je na Kosovu gotovo svako albansko domaćinstvo naoružano i da je novac mahom pristigao od albanske mafije koja južnu srpsku pokrajinu koristi kao koridor za prevoz narkotika.
„Postoji sekundarni problem u celoj priči, a to je zaostavština naoružanja koje potiče iz vremena OVK, jer njena demilitarizacija nije sprovedena do kraja i velika količina naoružanja se nalazi u skrivenim skladištima i skrovištima. To može potencijalno da pravi problem, jer u slučaju nekih širih nemira i napada na Srbe najverovatnije će biti upotrebljeno to naoružanje. Redovni sastav KBS-a se kontroliše, ali van kontrole su razne terorističke i islamističke grupe bliske ideologiji Islamske države koje poseduju automatsko naoružanje i raketne bacače”, upozorava Vlade Radulović.
O Čečeniji u republici Srpskoj pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
