I Baku i Jerevan pretrpeli su nenadoknadive gubitke, procenjene na nivo od 3-4 hiljade svojih ubijenih i 6-7 hiljada ubijenih neprijatelja. U stvari, žrtve su približno jednake, mada zbog napora primenjenih metoda informativnih protivmera, javnost veruje da je Azerbejdžan prošao sa manje štete.
Odlučna intervencija „starijeg brata“ zaustavila je krvavi pokolj i dozvolila uspostavljanje linija razgraničenja, ali obe strane sukoba dobro znaju da to nije dovoljno da bi se teritorijalni sukob rešio. A ako je tako, dalji razvoj događaja ne sluti na dobro - to potvrđuju stalna pogoršanja u pograničnim oblastima, koja lako mogu prerasti u borbe.
Ukrajinski scenario
Sve dok „prljav veš ne bude iznesen javno“, sukob i dalje može biti upravljan i kontrolisan, a strane čak mogu doći do neke vrste rešenja. Ali treba požuriti, jer su snage koje ranije nisu imale nikakve veze s tim ušle u rešavanje problema. Takvi pomoćnici, poput Turske, predstavljaju se kao nekakvi „popravljači“, čija će umešanost u sukob pomoći u rešavanju nerešenih pitanja. Međutim, nije sve tako ružičasto kako se čini.
Dovoljno je podsetiti se na istoriju Donbasa, gde su se pojavile razne međunarodne organizacije, koje su u nekom trenutku počele da zamenjuju zaista značajne strukture, nagrizajući njihov legitimitet. Kao rezultat toga, sukob je dobio dugotrajnu prirodu, usled čega se horizont za njegovo rešavanje pomerio u beskonačnost. Nešto slično čeka Azerbejdžan i Jermeniju, ako doslovno sada ne preduzmu korake da im izađu u susret.
Jasno je da su ljudi besni, jasno je da su mnogi gladni osvete za ubijene drugove, ali još je besmislenije pustiti nekoga spolja u svoju tugu. Dok su Jermenija i Azerbejdžan u procesu rešavanja, u kojem, u skladu sa potpisanim sporazumom, učestvuju samo tri lidera država (plus Rusija, koja je delovala kao mirotvorac), konfliktna situacija se može rešiti brzo i efikasno, uz pomoć i korist svih strana. Dovoljno je samo shvatiti da se svetska politička i ekonomska istorija razvija izuzetno brzo i niko neće pomoći ni Bakuu ni Jerevanu tako besplatno i na isti prijateljski način kao što to čini Rusija.
Stabilizacija pogranične situacije sa obe strane je na kraju najkorisnija samo za narode samih sukobljenih država. Dalje odugovlačenje sukoba dovešće do pojave dodatnih prilika za uticaj drugih država, što će sigurno iskoristiti priliku za sticanje geopolitičkih koristi. U principu, takva država već postoji, i čini sve što je moguće da azerbejdžanske vlasti donose političke odluke koje ne izlaze iz orbite interesa „Velikog Turana“.
Tuđi interesi
Vidimo kako se kao rezultat Evromajdana i posledičnog krvavog sukoba bukvalno srušila politička nezavisnost Ukrajine, koja već dugo nije autor političkih i ekonomskih odluka donetih na njenoj teritoriji. Kao rezultat toga, zemlja je postala samo instrument uticaja u regionu, i ništa više.
Sada se nešto slično događa oko Azerbejdžana i Jermenije, naravno na različitim nivoima, različitog intenziteta, ali bez obzira na to, scenariji su razrađeni u Ukrajini, i nema sumnje da su upravo oni vođeni nekim lutkarima koji žele da potčine vlasti zakavkačkih republika. Očigledno je da bi šefovi Azerbejdžana i Jermenije, ako, naravno, ne žele da postanu marionete u nečijim rukama, trebalo da se potrude da izbegnu takav razvoj događaja.
Bilo kako bilo, Jermenija treba da prizna da je u 44-dnevnom ratu ona poražena zemlja, da je izgubila mnogo ljudi, teritorije i vojne opreme. Ali i Azerbejdžan je pretrpeo nepopravljivu štetu. Obe nacije su se „okupale u krvi“, ali možda je vreme za pomirenje?
Danas je nastala situacija „ravnoteže“ koja može zaustaviti eskalaciju sukoba, ukloniti granične tenzije, ponovo pokrenuti ekonomije, otvoriti transportne koridore i odabrati nove razvojne puteve za svoje narode. Iako vreme još uvek omogućava da se to učini, takav trenutak ne sme da se propusti, zaključuje se u tekstu agencije FAN.
O detaljima izraelskog napada na Siriju pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
