Piše: Milan Vidojević
U Velikoj Britaniji, koja je prošle godine bila jedna od zemalja sa zastrašujućim statistikama o broju obolelih i preminulih, i tvrdnjom da je prvu dozu vakcine primilo skoro 80% punoletnog stanovništva (pitanje je kakav to efekat ima, kažu virusolozi, potrebna je druga doza da bi vakcina bila efikasna), država takođe nudi nagrade za mlade da se vakcinišu, u vidu karata za koncerte, i slično, s neizvesnim ishodom. Iako je pre neki dan vlada ukinula sva ograničenja, ona su prestala da važe još pre mesec dana. Gledali ste finale Vimbldona, tribine ispunjene do zadnjeg mesta. Prisutni su bili i članovi kraljevske porodice. Posle meča, Đoković ćaska s vojvodom od Kenta, vojvotkinjom od Kembridža, nema maski, nema distance, sve deluje opušteno i normalno. Maske nose samo vojnici na počasnoj straži u hodnicima, čisto foliranje za tv kamere. Isti slučaj na stadionu Vembli, finale Engleska protiv Italije, na tribinama 60 hiljada gledalaca, u počasnoj loži princ Vilijem s pordicom, navija, u pabovima haos od onih koji gledaju utakmicu uz pivo. Sve bez panike i ograničenja.
Šta se dešava u ostatku Evrope? Svuda je mirno. Nemačka ima problem s poplavama, korona im ne pada na pamet. U Francuskoj, onaj mali s kompleksom Napoleona, ne pravi lutriju, preti nekim nacističkim merama od jeseni. Smešan je, imaće ponovo ozbiljne nerede na ulicama u septembru. Ko ima problem s "porastom broja zaraženih"? Španija i Grčka, najpopularnije letnje turističke destinacije. Kako baš tu, a ne negde u drugoj zemlji? To je pitanje za "teoretičare zavere," možda neko namerno širi zarazu tamo gde je najviše ljudi koji će povratkom u matične zemlje proširiti krug zaraze? Duboka država ni iz daleka nije ispunila svoje dijabolične planove o svetskoj pandemiji i milionskim žrtvama. Nije povratila ni svoju poziciju u SAD, sumnjiva pobeda Bajdena na izborima još opterećuje ovu zemlju. Postoje ozbiljni ekonomski problemi, ljudi u mnogim državama ponovo žive u šatorima razapetim u parkovima, mnoge velike firme su u beznadežnoj situaciji. Socijalni programi su prenapregnuti, pitanje je koliko će još funkcionisati i da li će se ponovo pribeći štampanju novca, do granice ludila.
To svetsko političko i medijsko ludilo ima svoje reflekse i u Srbiji. Vlada više ne zna u kom pravcu bi krenula, gde god krene čeka ih neki ludak, tipa Kurtija. Nemamo milijardere koji "lete u svemir," i time zabavljaju "velikim dostignućima" zablesavljenu javnost u svojoj zemlji. Mi imamo dve teme koje se ne skidaju s medija, aferu Belivuk i vakcinisanje stanovništva jer nam preti novi virus, tipa "delta," kog naravno nema. Reč je o drugoj vrsti "zaraze."
Belivuk i ostali kriminalci nisu vredni tolike medijske pažnje, u toliko dugom periodu. Da nije sado-mazohistički nastrojenog ministra Vulina, koji nas šokira krvavim fotografijama (ne znam po kom zakonskom osnovu uzima dokazni materijal iz istrage za privatnu partijsku zloupotrebu), to ne bi bila tema, dok se ne započne istraga protiv pravih nalogodavaca, koji su očigledno iz drugih struktura a ne kriminalnih. Ostaje vakcinisanje kao svakodnevno ispoljeno ludilo režima.
Očigledno da Kon, Đerlek, Šekler, Bakić i slični zapenušani zagovornici vakcinisanja nisu srećni. Korone više nema (nema nijednog virusa na četrdeset stepeni Celzijusovih), karijere su im u padu, oni lično vraćaju se u anonimnost. Samo jedan smrtni slučaj dnevno i "sedam na respiratoru," dovodi ih do očajanja. Sad iz petnih žila žele, ispunjavajući naloge duboke države, da nas ubede da dolazi "nova mutacija" i da je vakcinisanje obavezno, makar i prinudnim putem, "za neke kategorije građana." Razočarani su u mlade, svega 18% se vakcinisalo. Naravno, s razlogom se plaše nedovoljno ispitanih vakcina, s nejasnim ali pretećim opasnostima, od steriliteta, na primer, ili genetskih promena. Žele zdravo potomstvo bez rizika. Najbolja indicija da su nove vakcine opasne govori i podatak koji sam dobio, da je medicinsko osoblje u Srbiji do sada vakcinisano u proseku 27-28% i da ostali odbijaju vakcinisanje. Ne pomažu ni pretnje otkazima, ne žele ovaj rizik. Mislim da je sličan slučaj i s vakcinisanjem vojske, nekad je vakcina opasnija od neprijatelja. To pokazuju primeri američke vojske iz Afganistana, Iraka i drugih ratova, pre kojih vojnici primaju koktele vakcina, sa katastrofalnim zdravstvenim posledicama par godina kasnije, kada se broj obolelih meri desetinama hiljada, često i sa smrtnim ishodom.
Nema veze s logikom, brojkama, zdravim razumom. Fanatici, crni magovi u belim mantilima, koji su za svaku vakcinu izmislili bolest, u inostranstvu i Srbiji, ne odustaju od svojih mantri koje moramo svakodnevno slušamo na medijima. Na "neprijatelje" vakcinisanja, koje uvredljivo zovu "antivakserima," bacaju se drvljem i kamenjem, govoreći o "neodgovornosti prema drugima" (kao da nemamo pravo da budemo odgovorni prema sebi) i traže se otvoreno kaznene mere protiv "neposlušnih." Ono što je simtomatično, vlada i predsednik su otvoreno na strani "vaksera" a protiv "antivaksera."
Iako su svi građani po Ustavu ravnopravni i imaju ista, zagarantovana prava, a jedno je i pravo slobode govora i mišljenja, kako njih nema na medijima? Ko je medijima naložio diskriminaciju građana koji ne misle kao medicinski fanatici i jednoumna vlast? Zašto se njima uskraćuje ustavno pravo da javno iznesu svoje mišljenje i neslaganje, pogotovo kad je tako osetljiva tema kao što je zdravlje u pitanju? Nisu svi građani stoka koja slepo i bez pogovora veruje u priče i predloge vlasti. Politika je prljavština svakog dana. Kad oni koji upravljaju ovom zemljom shvate da je obaveza građana da misle svojom glavom i tako spasavaju sebe i druge, počeće ozdravljenje ove duboko moralno posrnule zemlje. Titoistički kongresi i "plenumi," pune sportske hale političkih poltrona koji skandiraju i minutima aplaudiraju skromnom vođi kojem je neprijatno što mu toliko podilaze, nisu put u ozdravljenje. Toj moralnoj bolesti neće pomoći nijedna vakcina. Možda pomogne Bog srpskom narodu, ako bude imao vremena.
Prošlu kolumnu Milana Vidojevića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
